Poštovana, i vaš muž i njegova sestra rođeni su iz heteroseksualnog odnosa. DA se homoseksualnost genetski nasleđuje, trebalo bi razmotriti ko je još gej u famili, baba ili deda. Za sada NIJE UTVRĐENO DA SE HOMOSEKSUALNA ORIJENTACIJA GENETSKI NASLEĐUJE, a pogotovo ne da se prenosi preko oca koji ne ispoljavaju homoseksualno ponašanje, na dete čija tetka je gej. Srdačno
Poštovana,
Tako sam srećna što sam otkrila ovaj web site i nadam se iskreno Vašoj pomocći. Znam da Vam je potrebno što više informacija da bi ste mogli da shvatite bolje situaciju, te ću pokušati da objasnim koliko je moguće. Imam blizance, dečake od nepunih 10 godina. U periodu od 13 meseci pa do svojih 5 godina obojica su imali po nekoliko febrilnih konvulzija (prve u BGD, a ostale u Torontu, gde sada živimo). Kanadski lekari su mi predlagali uzimanje lekova za decu, male doze sedativa u trajanju od 3 godine, ali smo muž i ja to odbili (uz konsultacije sa lekarima iz Tiršove). Izgledalo je da nikakvih posledica nema. Jedan od dečaka je u svom razvoju imao neke sitne probleme za koje su mi lekari govorili da ne paničim (jer sam se za svaku stvar koju sam primetila obraćala lekarima): dugo nije mogao da imenuje boje (do skoro 6-e godine), nije bilo šanse da složi puzzlice, teško je učio da vozi bicikl... ali sve je to delovalo u granicama normale. A onda je u drugom razredu učiteljica insistirala da krenemo na neka ispitivanja, jer je dečak bio veoma dobar u čitanju, pričanju, razumevanju nekih stvari, a izuzetno loš u matematici, shvatanju pojma vremena, godišnjeg doba, dana u nedelji... i delovao potpuno konfuzno čak kada su u pitanju i pojmovi kao "sada", "posle", "sutra", "juče".... te čak do te mere da sada kada je napolju sneg, (sada mu je već 10 godina), on kaže da je "leto", i misli da godina ima samo tri nedelje, ili da ćemo "juče ići negde". Tablicu množenja zna napamet, ali ne razume i nekada se jako zbuni šta je npr. 5+1... Dakle, on to ništa ne shvata. O gledanju na sat, ili o novcu i da ne govorim. Da ne dužim, dijagnostifikovan je sa dijagnozom "nonverbal learning disability". Ima poseban program iz matematike i stručnu pomoć u školi. Na izgled se ništa ne vidi kada se razgovara sa njim, i izgleda izuzetno inteligentno dete, te se moj suprug jako ljuti na mene što sam uopšte i išla na ispitivanja jer on u to ne veruje.... kaže, još je mali.. naučiće.
Moj najveći problem su sada tikovi koje učestalo ima. Sve drugo sam samo pisala da bi ste imali potpunu sliku i videli eventualne relacije, ako postoje. Tikovi su se javili prvi put još pre 3 ili 4 godine: jedno vreme je puno treptao, pa je onda čim neko priča blizu njega imao utisak da ga je tuđi dah isprljao, i trčao u kupatilo da rukom kvasi i pere kosu, ili tražio da presvuče majicu. Kožu na prstima kida toliko da su mu šake i prsti često u ranama. I sada se opet javljaju pojačani tikovi: pipka nešto rukama, vraća se koracima unazad, vraća se po dva stepenika... i slično.... Brine me jer se stanje te njegove kompulcivne opsesivne neuroze pogoršava. Prema nama je dobro i milo, zahvalno dete, osim kada smatra da ga je neko jako povredio, i onda dobija napade besa, gneva i histerije, kada jedino ja mogu da ga smirim svojim zagrljajem i blagim glasom. Kod muža nemam podršku, jer mu psihologija i pedagogija nisu jače strane i tvrdi da je to razmaženost. Još samo da dodam da sam i ja imala slične tikove kada sam bila mala, ali u blažem obliku i da su brže prošli. Ja bolujem od depresije od koje se kontinuirano lečim (Celexa) zadnjih 8 godina. Oprostite na dužem pismu, ali potrudila sam se da Vam pružim što visš informacija. Moja konkretna zabrinutost je za njegove tikove. Treba li se obratiti psihijatru (jer mi psiholozi kod kojih sam ga vodila stalno govore da će to da prođe i da je "uobičajeno u tom uzrastu". Ne želim da propustim "trenutak" i da posle bude teže za neku stručnu pomoć.
Poštovana, ono što ste mi napisali ne spada ni u NLD niti u tikove. Neverbalne smetnje učenja kao što i ime kaže odnose se na poremećaj u neverbalnoj komunikaciji i podrazumevaju izrazitu nespretnost dece koja slabo uočavaju prostorne i socijalne relacije, ali ne moraju nužno imati problem u razumevanju semantike i sintakse govora kao što ste opisali da postoje, tako da bih pre rekao da se radi o semantičko-pragnatičnom problemu (Semantic-Pragmatic Disorder) nego o NLD. Takođe, nisu tikovi već kompulzije, koje zbog moguće nespretnosti mogu biti kombinovane zaista i sa tikovima. Sve zbirno ukazuje na kompleksnu kliničku sliku koja nimalo nije za zanemarivanje već za ozbiljno bavljenje deteom (što ne podrazumeva insistiranje i prisiljavanje već adekvatan stručan defektološki tretman uz nadzor dečjeg psihijatara). To što nemate podršku supruga, još je jedan detalj koji ukazuje da će se problemi (vaša depresija i dečakovo ponašanje) u najmanju ruku održavati, ukoliko ne učinite konkretne promene, bez pomoći paničnih napada i depresije koje izgleda plaše vašeg muža. Dakle, predlažem da dečaka pregleda dečji psihujatar, a zatim psiholog uradi psihotest, defektolog defektološku procenu, uz kontrolni EEG. To bi bio nekako logičan redosled postupaka koji bi pomogli jasnijem sagledavanju stanja deteta, a zatim i preporuci adekvatne terapije. Srdačno
pisala sam Vam jedanput o mom sinu koj je sad na uzrast od 21 mesec. Tada me zanimalo na ovom uzrastu šta bi trebalo da priča i koliko treba da priča, mislim odnos na to da li treba se obratiti logopedu! On razume složene rečenice kao: donesi Miki Mouse i stavi ga na sto. Znači sve razume i sluša i glumi, imitira kad deca igraju, imitira slogove rečenice na televiziji auuuuu, of of of, ajde on sve to ponavlja, ali da li je pravilno da nema rečenice od dva sloga, jedino nešto što je složio je broj jedan i zatim rekao alo alo. Na televiziji ide reklama sa telefonskim aparatom i brojke.Voli da broji jedan šest čeee za četiri i nakon to kaže alo alo. U među vremenu zna da kaže ako hoće abuuuu za jabuku, ne ne, neću, da kaže ali većinom od da ja sa klimanje glavom! I da li taj njegov konstantni govor kao manj, panj, ebis, ka ka, ko ko, pa pa, brrrrrrr, ce ce, je u redu i tako treba da bude za dete njegovog uzrasta? Molim Vas za savet šta da radim, a trudim se previse stimulisati za govor, iako on ceo dan priča ali svojim govorom koj ja ne razumem? Da li to tako treba da bude?
Poštovana, napredovanje govora i socijalnog ponašanja je skokovito i prati razvoj svih psihičkih funkcija. Vaše dete, prema vašm kratkom opisu ne zaostaje u opštem razvoju, niti ima disharmoničan razvoj jer je razvoj razumevanja govora skladan, a razvoj komponente izgovaranja može biti sasledano u širem fiziološkom okviru. Zbog vašeg spokojstva, ali i smanjnja pritiska na dete, predlažem da se javite logopedu i konsultujete se na koji način trebate adekvatno da stimulišete razvoj izgovaranja reči. Srdačno
Imam dva sina od 15 i 16 god. Sa starijim sinom imam probleme koji traju već 6 meseci, a manifestuju se bežanjem iz škole, njegovim izjavama u zadnje vreme da hoće da živi slobodno, to po njegovom znači da izlazi kada hoće i vraća se kući kada hoće itd., Eskaliralo je ovaj vikend, njegovim odlaskom iz kuće, svađom, mojim burnim reagovanjem, jednostavno došlo se do toga da ne znam kako dalje. Pre 2 nedelje sam mu uzela i urin da uradimo test na drogu, i na sve je negativan, mada sam saznala da je "duvao" travu od njegovog druga dok su bili na zimovanju. Gde grešimo mi kao roditelji? Samo da jos kažem, koliko sam čitala, da je jako bitno u kakvoj porodici dete odrasta. Odnosi između mene i supruga su dobri, ne svađamo se, materijalno smo obezbeđeni, mlađi sin je odgovorno i dobro dete. Moram još da kažem, stariji sin, po psihologu i profesorima iz škole, i nastavnicima iz osnovne, je jako pametno i dobro dete. Ali, on više ne želi ni da ući, hoće da ide u školu kada se njemu ide, ode sa nekog časa kada se njemu ide. Tako da je sada već pred izbacivanjem iz škole. Oprostite mi na možda ne povezanom pismu, ali više ne znam ni sama šta da radim. Mislila sam da nađem neko stručno lice da porazgovara sa njim, a i sa nama, da nam pokaže pravi put kako da izađemo iz svega ovoga. Stoga bih Vas zamolila da nam predložite nekoga.
Unapred zahvalna
Poštovana, predlažem vam da potražite sistemskog porodičnog terapeuta u mestu gde živite koji bi radio sa porodicom, i dečjeg psihijatra koji bi razgovarao sa dečakom individualno. Porodice u kojima postoji "crna ovca" (stariji sin) i "beli vitez" (mlađi), ne moraju odmah da budu sagledane kao difunkcionalne, već jednostavno kao nesnalažljive u fazi u kojoj se nalaze (dva adolescenta), a gde roditelji nisu sigurni kako treba da se ophode prema adolescentu (o čemu treba da razgovaraju sa kvalifikovanim stručnjakom). Sa druge strane, činjenica da promena ponašanja datira od pre 6 meseci je važan znak da sa adolescentom treba porazgovarati o njegovim osećanjima i raspoloženju i da li uopšte ima sa kim da razgovara o tome. Srdačno
moja sestra je majka devojčice uzrasta 8 godina. Devojčica se u poslednje vreme ponaša vrlo agresivno, ali samo prema majci. Svađa se sa njom, na svaku njenu reč ona joj odgovori (primetila sam da koristi njene reči, tj. da kopira svoju majku i po ponašanju i u svemu ostalom.). Kada se ona tako ponaša moja sestra počinje raspravu sa njom, a dete onda tera još veći inat, tako da u kući nastaje haos. I moja sestra je agresivna (po mojoj proceni) i prečesto viče na njih (ima i sina) i mislim da joj je to i najveća greška, ali ona to ne priznaje. Devojčica je kod svih drugih dobra, jedino kod nje tera inat, tj. teraju inat jedna drugoj. Recite mi Vaše mišljenje, molim Vas jer ovo ničemu ne vodi.
Poštovana, iz mog skromnog iskustva vam mogu reći da kada postoji ovako opisana situacija (gde se majka i ćerka svađaju kao dve sestre), onda često postoji problem u roditeljskim odnosima ili ako je samohrana majka u pitanju onda postoji spoljašnja kontrola i nesamostalnost majke u obavljanju roditeljstva. Pošto ja nemam načina da utičem na ponašanje bilo koga sem vašeg, mogu predložiti da se sestri obratite kao bespomoćnom detetu i kažete joj da pošto ne može bolje, nastavi da se ponaša kao vršnjakinja svog deteta a da ćete vi da se raspitate šta treba u takvim situacijama činiti. Time se (na paradoksalan način) menja pozicija upravljanja ponašanjem, jer osobi kada se kaže da namerno čini (odigrava) svoje neprimereno ponašanje ona istovremeno svesno počinje da upravlja njime, pa se najčešće dešava da to prestane da čini jer onda to više nije "nesvesno" već itekako svesno ponašanje. Srdačno
Poštovana, i vaš muž i njegova sestra rođeni su iz heteroseksualnog odnosa. DA se homoseksualnost genetski nasleđuje, trebalo bi razmotriti ko je još gej u famili, baba ili deda. Za sada NIJE UTVRĐENO DA SE HOMOSEKSUALNA ORIJENTACIJA GENETSKI NASLEĐUJE, a pogotovo ne da se prenosi preko oca koji ne ispoljavaju homoseksualno ponašanje, na dete čija tetka je gej. Srdačno
Tako sam srećna što sam otkrila ovaj web site i nadam se iskreno Vašoj pomocći. Znam da Vam je potrebno što više informacija da bi ste mogli da shvatite bolje situaciju, te ću pokušati da objasnim koliko je moguće. Imam blizance, dečake od nepunih 10 godina. U periodu od 13 meseci pa do svojih 5 godina obojica su imali po nekoliko febrilnih konvulzija (prve u BGD, a ostale u Torontu, gde sada živimo). Kanadski lekari su mi predlagali uzimanje lekova za decu, male doze sedativa u trajanju od 3 godine, ali smo muž i ja to odbili (uz konsultacije sa lekarima iz Tiršove). Izgledalo je da nikakvih posledica nema. Jedan od dečaka je u svom razvoju imao neke sitne probleme za koje su mi lekari govorili da ne paničim (jer sam se za svaku stvar koju sam primetila obraćala lekarima): dugo nije mogao da imenuje boje (do skoro 6-e godine), nije bilo šanse da složi puzzlice, teško je učio da vozi bicikl... ali sve je to delovalo u granicama normale. A onda je u drugom razredu učiteljica insistirala da krenemo na neka ispitivanja, jer je dečak bio veoma dobar u čitanju, pričanju, razumevanju nekih stvari, a izuzetno loš u matematici, shvatanju pojma vremena, godišnjeg doba, dana u nedelji... i delovao potpuno konfuzno čak kada su u pitanju i pojmovi kao "sada", "posle", "sutra", "juče".... te čak do te mere da sada kada je napolju sneg, (sada mu je već 10 godina), on kaže da je "leto", i misli da godina ima samo tri nedelje, ili da ćemo "juče ići negde". Tablicu množenja zna napamet, ali ne razume i nekada se jako zbuni šta je npr. 5+1... Dakle, on to ništa ne shvata. O gledanju na sat, ili o novcu i da ne govorim. Da ne dužim, dijagnostifikovan je sa dijagnozom "nonverbal learning disability". Ima poseban program iz matematike i stručnu pomoć u školi. Na izgled se ništa ne vidi kada se razgovara sa njim, i izgleda izuzetno inteligentno dete, te se moj suprug jako ljuti na mene što sam uopšte i išla na ispitivanja jer on u to ne veruje.... kaže, još je mali.. naučiće.
Poštovana, ono što ste mi napisali ne spada ni u NLD niti u tikove. Neverbalne smetnje učenja kao što i ime kaže odnose se na poremećaj u neverbalnoj komunikaciji i podrazumevaju izrazitu nespretnost dece koja slabo uočavaju prostorne i socijalne relacije, ali ne moraju nužno imati problem u razumevanju semantike i sintakse govora kao što ste opisali da postoje, tako da bih pre rekao da se radi o semantičko-pragnatičnom problemu (Semantic-Pragmatic Disorder) nego o NLD. Takođe, nisu tikovi već kompulzije, koje zbog moguće nespretnosti mogu biti kombinovane zaista i sa tikovima. Sve zbirno ukazuje na kompleksnu kliničku sliku koja nimalo nije za zanemarivanje već za ozbiljno bavljenje deteom (što ne podrazumeva insistiranje i prisiljavanje već adekvatan stručan defektološki tretman uz nadzor dečjeg psihijatara). To što nemate podršku supruga, još je jedan detalj koji ukazuje da će se problemi (vaša depresija i dečakovo ponašanje) u najmanju ruku održavati, ukoliko ne učinite konkretne promene, bez pomoći paničnih napada i depresije koje izgleda plaše vašeg muža. Dakle, predlažem da dečaka pregleda dečji psihujatar, a zatim psiholog uradi psihotest, defektolog defektološku procenu, uz kontrolni EEG. To bi bio nekako logičan redosled postupaka koji bi pomogli jasnijem sagledavanju stanja deteta, a zatim i preporuci adekvatne terapije. Srdačno
Poštovana, napredovanje govora i socijalnog ponašanja je skokovito i prati razvoj svih psihičkih funkcija. Vaše dete, prema vašm kratkom opisu ne zaostaje u opštem razvoju, niti ima disharmoničan razvoj jer je razvoj razumevanja govora skladan, a razvoj komponente izgovaranja može biti sasledano u širem fiziološkom okviru. Zbog vašeg spokojstva, ali i smanjnja pritiska na dete, predlažem da se javite logopedu i konsultujete se na koji način trebate adekvatno da stimulišete razvoj izgovaranja reči. Srdačno
Unapred zahvalna
Poštovana, predlažem vam da potražite sistemskog porodičnog terapeuta u mestu gde živite koji bi radio sa porodicom, i dečjeg psihijatra koji bi razgovarao sa dečakom individualno. Porodice u kojima postoji "crna ovca" (stariji sin) i "beli vitez" (mlađi), ne moraju odmah da budu sagledane kao difunkcionalne, već jednostavno kao nesnalažljive u fazi u kojoj se nalaze (dva adolescenta), a gde roditelji nisu sigurni kako treba da se ophode prema adolescentu (o čemu treba da razgovaraju sa kvalifikovanim stručnjakom). Sa druge strane, činjenica da promena ponašanja datira od pre 6 meseci je važan znak da sa adolescentom treba porazgovarati o njegovim osećanjima i raspoloženju i da li uopšte ima sa kim da razgovara o tome. Srdačno
Poštovana, iz mog skromnog iskustva vam mogu reći da kada postoji ovako opisana situacija (gde se majka i ćerka svađaju kao dve sestre), onda često postoji problem u roditeljskim odnosima ili ako je samohrana majka u pitanju onda postoji spoljašnja kontrola i nesamostalnost majke u obavljanju roditeljstva. Pošto ja nemam načina da utičem na ponašanje bilo koga sem vašeg, mogu predložiti da se sestri obratite kao bespomoćnom detetu i kažete joj da pošto ne može bolje, nastavi da se ponaša kao vršnjakinja svog deteta a da ćete vi da se raspitate šta treba u takvim situacijama činiti. Time se (na paradoksalan način) menja pozicija upravljanja ponašanjem, jer osobi kada se kaže da namerno čini (odigrava) svoje neprimereno ponašanje ona istovremeno svesno počinje da upravlja njime, pa se najčešće dešava da to prestane da čini jer onda to više nije "nesvesno" već itekako svesno ponašanje. Srdačno
Prikazano 236-240 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima