Poštovani doktore,
pre godinu i po dana sam u eksploziji plina izgubila brata i snaju. Ostalo im je dete koje sada ima dve i po godine. Trenutno zna da su mu roditelji gore na nebu (to smo ga naučili), poznaje ih na slikama...mene interesuje sa koliko godina da ga odvedemo na groblje a da to bude za njega manje bolno, da se ne prepadne. Neko nam govori od četiri godine a psiholog kod nas u mestu kaže da smo ga trebali već voditi. On sada živi sa mnom i sa mojim ocem. Ja sam mu staratelj. Nama kao ostatku porodice je jako teško pa hoćemo da bar njemu bude što bezbolnije.
Unapred yahvalna tetka!!!!
U proseku se oko pete godine stiče umna sposobnost da prave razliku između "biti mrtav" i "biti živ". Međutim, do tada je mnogo važnije da dete ima stalne figure "psiholoških roditelja" pored sebe i ne treba žuriti sa zbunjivanjem deteta ukoliko ono ne traži roditelje, jer će ionako biti puno vremena da se detetu saopšti tužna istina. Vi sada imate ulogu majke i trebate je što odgovornije obavljati. Srdačno
Molim Vas, da li se homoseksualizam leči? Imam rodjaka u porodici koji ima 18 god i koji nam je pre 10 dana rekao da ima vezu sa muskarcem. Inače, odrastao je samo sa majkom koja je invalid, i od perioda adelescencije pokazuje sklonosti ka nekim stvarima tipa manekenstva, bez interesovanja za sport itd. Ja sam njegovu "feminiziranost" koja se po meni manifestovala po hodu, načinu sedenja, držanja cigarete..primetio još odavno i uporno pričao da je pitanje trenutka kad će se ovo i desiti. Interesuje me da li postoji mogućnost lecenja i preusmeravanja tih sklonosti ka istom polu i ako postoji naravno njegova želja da to promeni kome da se obratimo.
Homoseksualizam već 35 godina ne spada u mentalne poroemećaje i leči se isključivo ako je simptom neke druge bolesti (npr. kompulzivnog poremećaja). Sa druge strane, ukoliko osoba i želi da promeni seksualnu orijentacije dovoljno je da počne da se ponaša u skladu sa "pravom" seksualnom orijentacijom. Ko sa kim dobrovoljno ide u krevet, stvar je svake punoletne osobe, a ne domen psihijatrijskog lečenja. Srdačno
Imam 19 godina. Nalazim da mi je jako teško, čak mučno da komuniciram sa ljudima, sa kojima bih volela da komuniciram. Ponekad osećam strah od ljudi i često kad sam u društvu ne mogu da kontrolišem svoje misli i ponašanje. Ne znam da li je ovo dovoljno jak razlog za odlazak kod psihijatra, ne osećam se nenormalno samo da mi kvalitet života nije zadovoljavajući. Često se osećam otudjeno i depresivno. Majka mi je duševni bolesnik. Molim za savet...
Poštovana, doživlja da je kvalitet čivota smanjen, a da je moguće nešto učiniti je svakako dovoljan razlog da se potraži makar savetodavna pomoć stručnjaka. To što vam je majka duševni bolesnik ne mora nužno ništa značiti. Srdačno
Odmah na pocetku da naglasim da nisam sigurna da li je ovo prava oblast gdje postavljam pitanje, ali mislim da ne grijesim. Imam 24 god. i VELIKI problem mi je sto se stalno crvenim u licu, da li to bilo u drustvu koje poznajem ili ne. Ta pojava mi je nastala jos u pubertetu i jos ne prestaje i nisam sigurna da ce ikad prestati. Jako mi to smeta, ja znam da moram sama sebi pomoci ali ne znam kako.
Molim Vas pomozite mi, odgovorite mi nesti, bilo sta! Veliki pozdrav!
Poštovana, crvenjnje u društvu obično nije problem najvećem broju ljudi jer retko ko nije bio u prilici da iz nekog razloga pocrveni. VELIKI problem nastaje kada osoba počne da tumači šta drugi misle o toj inače fiziološkoj pojavi i da li će to biti shvaćeno kao znak nesigurnosti, bolesti neinteligencije i sl. Dakle, sopstvene misli postaju problem a ne crvenjenje obraza. Predlažem vam da o VELIKOM problemu porazgovarate sa terapeutom KOGNITIVNO BIHEJVIORALNE orijentacije i svoje zastrapujuće, ali nerealne misli preispitate i ponudite neke druge, alternativne i realne zaključke o crvenjenju. Srdačno
Moj sin ima dve godine i mesec dana, uglavnom po rodjenju mu je u urinokulturi pronadjena bakterija klebsiella. Lečen je na institutu za majku i dete i otpušten uz terapiju od godinu dana. Posle tog vremena otišli smo na kontrolu, rekli su da je sve u redu i završili smo sa terapijom! Uglavnom njemu se jednom do dva puta u toku 2 meseca javljaju napadi i to isključivo noću dok spava, počne da vrišti, ukoči mu se celo telo ponekad su mu oči zatvorene a ponekad otvorene ali pogled neodredjen. Nije moguće probuditi ga, kada se smiri, posle 10-20 min, zaspi i lepo spava! Inače on je preko dana sasvim normalan, čak se može reci i da je hiper aktivan.
Poštovana, lečenje od klebsiele ne bih povezivao sa opsiom njegovg noćnog ponašanja koje zahteva da dete ponovo odvedete lekaru dečjem neurologu u u "Tiršovu", na Institut gde će lekaru opisati ono što ste i meni. Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 23. 02. 2009.pre godinu i po dana sam u eksploziji plina izgubila brata i snaju. Ostalo im je dete koje sada ima dve i po godine. Trenutno zna da su mu roditelji gore na nebu (to smo ga naučili), poznaje ih na slikama...mene interesuje sa koliko godina da ga odvedemo na groblje a da to bude za njega manje bolno, da se ne prepadne. Neko nam govori od četiri godine a psiholog kod nas u mestu kaže da smo ga trebali već voditi. On sada živi sa mnom i sa mojim ocem. Ja sam mu staratelj. Nama kao ostatku porodice je jako teško pa hoćemo da bar njemu bude što bezbolnije.
Unapred yahvalna tetka!!!!
U proseku se oko pete godine stiče umna sposobnost da prave razliku između "biti mrtav" i "biti živ". Međutim, do tada je mnogo važnije da dete ima stalne figure "psiholoških roditelja" pored sebe i ne treba žuriti sa zbunjivanjem deteta ukoliko ono ne traži roditelje, jer će ionako biti puno vremena da se detetu saopšti tužna istina. Vi sada imate ulogu majke i trebate je što odgovornije obavljati. Srdačno
Homoseksualizam već 35 godina ne spada u mentalne poroemećaje i leči se isključivo ako je simptom neke druge bolesti (npr. kompulzivnog poremećaja). Sa druge strane, ukoliko osoba i želi da promeni seksualnu orijentacije dovoljno je da počne da se ponaša u skladu sa "pravom" seksualnom orijentacijom. Ko sa kim dobrovoljno ide u krevet, stvar je svake punoletne osobe, a ne domen psihijatrijskog lečenja. Srdačno
Imam 19 godina. Nalazim da mi je jako teško, čak mučno da komuniciram sa ljudima, sa kojima bih volela da komuniciram. Ponekad osećam strah od ljudi i često kad sam u društvu ne mogu da kontrolišem svoje misli i ponašanje. Ne znam da li je ovo dovoljno jak razlog za odlazak kod psihijatra, ne osećam se nenormalno samo da mi kvalitet života nije zadovoljavajući. Često se osećam otudjeno i depresivno. Majka mi je duševni bolesnik. Molim za savet...
Odgovoreno: 21. 02. 2009.Poštovana, doživlja da je kvalitet čivota smanjen, a da je moguće nešto učiniti je svakako dovoljan razlog da se potraži makar savetodavna pomoć stručnjaka. To što vam je majka duševni bolesnik ne mora nužno ništa značiti. Srdačno
Odmah na pocetku da naglasim da nisam sigurna da li je ovo prava oblast gdje postavljam pitanje, ali mislim da ne grijesim. Imam 24 god. i VELIKI problem mi je sto se stalno crvenim u licu, da li to bilo u drustvu koje poznajem ili ne. Ta pojava mi je nastala jos u pubertetu i jos ne prestaje i nisam sigurna da ce ikad prestati. Jako mi to smeta, ja znam da moram sama sebi pomoci ali ne znam kako.
Odgovoreno: 21. 02. 2009.Molim Vas pomozite mi, odgovorite mi nesti, bilo sta! Veliki pozdrav!
Poštovana, crvenjnje u društvu obično nije problem najvećem broju ljudi jer retko ko nije bio u prilici da iz nekog razloga pocrveni. VELIKI problem nastaje kada osoba počne da tumači šta drugi misle o toj inače fiziološkoj pojavi i da li će to biti shvaćeno kao znak nesigurnosti, bolesti neinteligencije i sl. Dakle, sopstvene misli postaju problem a ne crvenjenje obraza. Predlažem vam da o VELIKOM problemu porazgovarate sa terapeutom KOGNITIVNO BIHEJVIORALNE orijentacije i svoje zastrapujuće, ali nerealne misli preispitate i ponudite neke druge, alternativne i realne zaključke o crvenjenju. Srdačno
Moj sin ima dve godine i mesec dana, uglavnom po rodjenju mu je u urinokulturi pronadjena bakterija klebsiella. Lečen je na institutu za majku i dete i otpušten uz terapiju od godinu dana. Posle tog vremena otišli smo na kontrolu, rekli su da je sve u redu i završili smo sa terapijom! Uglavnom njemu se jednom do dva puta u toku 2 meseca javljaju napadi i to isključivo noću dok spava, počne da vrišti, ukoči mu se celo telo ponekad su mu oči zatvorene a ponekad otvorene ali pogled neodredjen. Nije moguće probuditi ga, kada se smiri, posle 10-20 min, zaspi i lepo spava! Inače on je preko dana sasvim normalan, čak se može reci i da je hiper aktivan.
Odgovoreno: 21. 02. 2009.Poštovana, lečenje od klebsiele ne bih povezivao sa opsiom njegovg noćnog ponašanja koje zahteva da dete ponovo odvedete lekaru dečjem neurologu u u "Tiršovu", na Institut gde će lekaru opisati ono što ste i meni. Srdačno
Prikazano 226-230 od ukupno 529 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima