Dečija i adolescentna psihijatrija – pitajte doktora

Zdravo,
Imam 21 god i prije pet mjeseci sam počela da osjećam strah u stomaku, nervozu, depresiju. Nakon posjete ljekara nisam uzimala ljekove na svoju ruku, jer imam problema sa želudcem, pa sam se bojala da ne bi prouzrokovalo druge komplikacije. U međuvremenu riješila sam se i depresije i straha, ali sada mi se često javlja nesanica i suicidne misli kao da ću poludjetili ili gubitka kontrole.
Unaprijed zahvaljujem !!!!

Imam jak problem kada dolazim sa ljudima u kontakt, jako počinjem da se znojim i srce počinje da mi kuca jako. Ne bojim se da mislite da se plašim, jako tremu imam i kada želim da imam odnos sa devojkom počinjem da se znojim i da ne mogu da imam odnos. Lekar mi je prepisao lek zoloftsta.
Šta Vi mislite da li će mi to pomoći ili neki drugi lek...
Hvala

Imam 24 god. Završila sam fakultet u roku i dobila posao, porodica mi je normalna, imam dečka, sve u svemu sve je ok. Mada u poslednje vreme mi se dešava da imam knedlu u grlu utisak da ću se onesvestiti, lupanje srca, znojenje...bila sam kod doktora radila krvnu sliku koja je bila u redu. Doktor mi je rekao da je verovatno u pitanju nervoza, a inače uvek imam neke loše misli i uvek mislim na najgore. Dao mi je da pijem bedoxin mada se meni čini da mi ne pomaže.
Da li bih smela nešto drugo da koristim? A inače sam jako osetljiva i sve me pogadja.
Unapred hvala!

Poštovani doktore,
hvala Vam na brzom odgovoru. Nadam se da će se povratkom u vrtić situacija promeniti i da će se moj sin ponovo vratiti na ono staro. Izgleda da je najveći problem u meni i da ja pokušavam da sebe opravdam, jer osećam da sam kriva. Oduvek sam se trudila da budem dobra majka svojoj deci da ih mazim, stalno im pokazujem nežnost. Znam da sam u tome uspela i ponosna sam zbog toga. Ali ono što mnogo zameram sebi i bojim se da može da bude razlog njegovog nezadovoljstva je moja manija da budu vaspitani po nekim mojim (tek sada shvatam možda bolesnim) merilima. Oni su dobri, poslušni i ne dobijaju batine, da ne pomislite kako ja svoju decu zlostavljam, pa da me apriori osudite. Ali vidim u njihovim očima strah da nešto ne urade pogrešno, da me ne razočaraju. Ja sam to shvatila možda pre jedno godinu dana i od tada se trudim da im pokažem kako ni ja nisam savršena i kako ni od njih ne tražim da budu takvi. Istovremeno shvatam koliko malo vremena imam za njega. Stariji sin je krenuo u školu, sa njim mnogo više radim, dok se mladji nekako oduvek sam snalazio i nikada se nije bunio. Mnogo mi je teško dok ovo pišem i svesna sam svih grešaka koje kao roditelji nesvesno napravimo. Nadam se da me razumete.
Hvala Vam :)

Interesuje me da li postoji povezanost porodične traumatizacije i religioznosti kod adolescenata i da li je bilo značajnijih istraživanja tog problema? U kakvom odnosu stoje te dvije pojave?

Poštovani doktore,
pre pet meseci sam napunio 17 godina i nisam bio zadovoljan svojim izgledom što je rezultiralo niskim samopoštovanjem. Tada sam odlučio da ću se promeniti i postao sam zadovoljan svojim izgledom, ali ne znam da li mi se bitnije povećalo samopostovanje. Kada mi se neka devojka dopada, meni je teško da pridjem, odnosno uopšte ne pridjem.
Srdačan pozdrav.

Poštovani doktore,
možda sam bila previše sebična u nekom trenutku i nisam primetila šta se sa mojim detetom dešava, ali poslednjih desetak dana ne mogu ni da jedem, ni da spavam koliko se brinem. U stvari, primetila sam ja, ali mene niko ne želi da sasluša, jer svi misle da ja preterujem i bez razloga izmišljam raznorazne situacije kako bih skrenula pažnju na sebe. Naime, moj mladji sin je napunio pet godina pre 3 meseca. Dete zdravo, pravo ne previše bolesno, dete kao i svako drugo. Možda malo više razmažen (i moji i roditelji mog supruga su po malo za to krivi) ali ništa toliko strašno i ništa što se otrglo kontroli. Ide u vrtić već godinu dana, to mu veoma teško pada, naročito spavanje. Vaspitačice se nikada nisu žalile na njega, lepo ručka, sluša ih i igra se sa ostalom decom (malo više sa devojčicama, ali ništa zabrinjavajuće) Poslednjih mesec-mesec i po dana dete se skroz promenilo. Povukao se u sebe, preokupacija su mu crtani filmovi, u stanju je da po ceo dan ne izadje iz sobe da nas vidi ili se pomazi sa nama što je ranije mnogo voleo. Sada i kada ga pozovemo da dodje malo kod nas ili mi sednemo pored njega da se igramo, on se odmah ljuti, slaže neku tužnu facu i moli nas da ga ostavimo da nastavi da gleda crtaće. Ranije se uvek zaleti kada dodjem s posla, zagrli me i poljubi, sada dok ga ne pozovem da izadje iz sobe on se i ne seti da se javi. Nije to slučaj samo sa mnom, tako se ponaša prema svima, jednostavno kao da je ljut na sve nas. Bojim se da nije možda ljubomora u pitanju, jer ipak nas stariji sin dobija mnogo više od njega. Stvarno sam u šoku poslednjih dana, pokušavala sam da to stanje dovedem u vezu sa Varičelom koju je preležao pre jedno četiri nedelje, ne znam da li to uopšte i može da ima bilo kakve veze sa tim. Danas sam ga vodila kod pedijatra, radila mu i krvnu sliku koja je u principu u redu, sem malo lošijeg rezultata hemoglobina. Doktorka mi je preporučila da ga odvedem kod dečijeg psihijatra da čujemo i njegovo mišljenje, delovala je zabrinuto, ali mi ništa nije rekla. Iskreno se nadam da je ovo samo jedna prolazna faza i da će sa mojim sinom biti sve ok.
Unapred Vam hvala na odgovoru.

Imam 4-godišnju ćerku, ide u vrtić, tamo je dobra i poslušna. Ali, van ustanove je vrlo svadljiva, ratoborna, ne sluša ni mene, oca pomalo ponekad. Užasno je ljuta kada nije po njenom, ima i histerične ispade besa, vrišti, udara rukama i nogama. Priznajem da je kao beba bila dosta mažena, ali kako je strija, čini mi se da je sve agresivnija. Inače, stanje u porodici je zategnuto, živimo u zajednici, moj stres i nervoza, nezadovoljstvo.
Kako da spasem dete od negativnih uticaja i kako da joj pomognem da bude nasmejana i kada je sa mnom?

Poštovani,
mama sam dva decaka od 4 i 2 godine i trenutno sam u drugom stanju. Već par dana imam problem sa mladjim detetom koje odbija da jede . Ujutro, kada se probudi popije toplu čokoladu i posle sat vremena doručkuje, recimo za užinu da pojede neki voćni jogurt ili puding, ali kada dodje vreme ručku, bez obzira što ogladni u medjuvremenu, sedne za sto, vidi šta je u tanjiru , kaže "bljak" i to je kraj...Nikakve priče, ubedjivanje, ne pomažu. U stanju je da pije samo vodu , (jer ne želim da mu dam sokove, niti nešto što bi ga zavaralo), ne dajem mu grickalice, neće voće, odbija čak i ono što je ranije bez problema jeo. Osećam da isteruje svoj inat. Znam da dete ne možete naterati da jede, ali ne znam kako da ga ubedim, on tvrdoglavo odbija hranu.
Da li da pustim da prodje ova faza inata i pravim mu stalno samo ono što voli , (a to se sada svelo samo na suvu hranu) ili da ga pustim da gladuje (to je savet doktorke) pa kad ogladni da se nadam da će pojesi to što je za ručak? Osećam da sam upala u vrzino kolo.. Što se više borim oko hrane to on više odbija , a ja sam očajnija.
Drugo pitanje odnosi se na starijeg sina, s kojim u principu nemam problema, ali me jako ljuti kad ga opomenem da nešto ne radi , čak i 2, 3 puta , a onda kad se okrenem on mora to sto je zamislio, iako sam zabranila, da izvede. Ako ga pitam da li je čuo o čemu sam pričala, on na fantastične načine pokusava da skrene temu i izbegne odgovor. Da li je to negde svojsveno istraživačkom duhu dece ili je stvar neke nediscipline? Kako ga naučiti da posluša? Da li on na taj način, možda, pokušava da skrene pažnju na sebe.
Hvala unapred

Poštovani,
imam sina 5 god. i ćerku 8 god. Sin se često igra sa lutkama, a u vrtiću se više igra sa devojčicama, nego sa dečacima.U poslednje vreme počeo je da oblači ženine suknje i cipele. Mi smo to ignorisali, pravili se kao da ne vidimo, ali više ne možemo da izdržimo..
Šta da radimo?

Dete ima 3,5 godina već godinu dana vodimo kod logopeda, sporo napredujenije autističan, ali nam predlažu dijetu tolerantnim namirnicama.
Da li da se držimo djete? Kada bi mogao da sustine vršnjake u govoru?

Poštovani doktore,
već 7 mjeseci se liječim od neuroze praćene paničnim strahom u večernjim satima. Od lijekova koristim seroxat i xanax i idem na psihoterapiju. Kada se stanje popravilo smanjila sam terapiju, ali se ponovo javila depresija i sad je terapija pojačana. Postala sam nesigurna i namam povjerenje u sebe, čak i kad se stanje popravi bojim se da smanjim lijekove da me ne bi iznenadila ponovna panika. Imam 28 godina i stabilnu vezu, planiram udaju i djecu. Moj partner ne zna za moje probleme i ja želim što prije da prevaziđem situaciju i prekinem sa lijekovima, ali kako? Mislim da sam postala zavisna. Inače, normalno funkcionišem na poslu, ali lično vrijeme po podne koje provodim sama mi je prazno, umorna sam i pospana od lijekova, a ako ih ne uzmem, bojim se napada.
Kako da to što prije prevaziđem? Plašim se zavisnosti od antidepresiva i kako da prestanem sa tim, a da se riješim straha i vratim vjeru u sebe?

Imam 21 godinu. Zanima me da li anksioznost može da prouzrokuje neke ozbiljnije fiziološke probleme?

Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred

Poštovani,
imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?

Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Unapred hvala

Poštovani doktore,
imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?

Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?

Molim Vas recite mi da li sama mogu pomoći mom starijem sinu koji je predškolac, ima 6 godina i ima paničan strah od golubova. Kada idemo ulicom i ugleda golubove kako kljucaju po ulici, šetaju ili lete, on se toliko uplaši da počinje da beži, dva puta ga umalo auto nije zgazio. Pričali smo o strahovima , navodim ga da mi kaže šta ga to konkretno plaši, a on kaže se uzasava perja i zvuka krila kada golubovi lete, plaši se da ga ne udare.
Ne znam kako da se postavim, šta da uradim, a da ne pogrešim, jer on uskoro kreće u školu.
Srdačan pozdrav.

Hvala Vam mnogo za brzi odgovor. Jesmo kontaktirali psihologa, i to naravno privatno... U školi školski pedagog, psihologica, direktorica škole Ivan Gundulić, Novi Sad - lično direktorica je vrištanjem u hodniku rekla da moj sin neće dobiti nikakvu pomoć od njenog školskog tima, pa zaboga neće se baviti jednim detetom. Sada je peti razred i u međuvremenu smo bili kod psi. Sanje Nišević, sa kojom ćemo i dalje nastaviti saradnju. Njen nalaz je - Prema primerenoj skali za procenu intelektualnih sposobnosti *revisk* postiže rezultate u kategoriji potproseka, kako na globalnom nivou tako i u pogledu pojedinačnih funkcija (IQ 87, VIQ85, NIQ88). sKATER ANALIZA, MEDUTIM UKAZUJE NA ZNAČAJNU VARIJABILNOST U POGLEDU POJEDINAČNIH FUNKCIJA (PONDERI U RASPONU OD 5 DO 13).
Sada i ne znam koje bi Vam još pitanje uputila. Ako imate još koji savet...
Unapred hvala.