Da dodam jos. Odnosi izmedju muza i mene nisu sjajni.Naravno nema ispoljavanja

Postovana. Vase pitanje pocinje sa "da dodam jos" iz cega naslucujem da tekstu koji ja citam prethodi jedan deo. Odgovoricu vam na ovo cime raspolazem. Porodicna situacija koju ste opisali najblize odgovara jednoj prolonigaranoj porodicnoj krizi. Kriza sama po sebi predstavlja situaciju kada jedan sistem (individua, porodica, grupa, pa i drzava), nisu u stanju da na novonastale zahteve (unutrasnje ili spoljasnje) odgovore adekvatnom adaptacijom, vec se preduzimaju razliciti i neefikasni obrazci ponasanja koji su u proslosti bili uspesni, ali i u drugoj zivotnoj situaciji i porodicnoj fazi. Kada se kriza prolongira stvaraju se uslovi za pojavu simptoma kod nekog od clanova sistema. Otuda depresija vaseg supruga nije za cudjenje. Medjutim, dve stvari predstavljaju relativno povoljne okolnosti u krizi. Prvo, naslucujem da se radi o reaktivnoj depresiji (povezanoj sa zivotnim dogadjajima) i adolescencija sina koja sama po sebi jeste period borbe za autonomijom i individualizacijom. Reaktivna depresija kao stanje tzv."naucene bespomocnosti" nije stanje pogodno za trazenje posla, jer covek istovremeno ne moze biti i bespomocan i tragac. Jedno je stanje pasivnosti, a ovo drugo aktivnosti. Odricanjem od jednog stanja prihvata se drugo. Pitam se sta je to potrebno da se vas suprug i vi odreknete jednog da bi prihvatli drugo. Antidepresivi i/ili akcija, traganje za resenjima koje ste primenjivali kada je nije bilo depresije kao protivnika? Prevazilazenje individualne, bracne i porodicne krize koje su se poklopile, zahteva nastavak individualnog tremana u koji je vas suprug ukljucen, ali i ukljucenje oba partnera, pa i cele porodice u bracno i porodicno savetovanje, gde bi svako mogao izneti svoja osecanja, stahove i snage vase porodice u prevazilazenju krize. Licno, bavio bih temom: Sta se sve desavalo u vasim zivotima i sta ste sve cinili kada je bilo manje depresije i krize u vasim zivotima?