Poštovani doktore,
imam dečeka od 2 godine i 8 meseci i veliki problem sa njegovim jelom, i osećam se velikim delom kriva za to. Naime, on još uvek ne guta čvrstu hranu kako treba, samo je sažveće, isisa iz nje sok i ispljune. Sa tečnom hranom nema nikakvih problema, mleko i keks na flašicu, ali jako gusto, "Čokolino" i to punu kašikicu, voćni jogurt, smiksanu hranu jede bez problema. Ja sam mu dugo miksala ili skroz gnječila hranu i mislim da je ovde koren problema. Nismo ga vodili kod lekara specijaliste ORL zato što doktorica pedijatar, koja dete prati od rođenja, kaže da za to nema nikakve potrebe i da on nema nikakvu fizičku prepreku već je sve samo stvar navike i da on samo koristi moju veliku slabost orema njemu (rodila sam ga u 35-oj godini posle 4.godine čekanja!) U prilog tome ide i činjenica daje on sa 13 meseci već jeo samo tek-tek zgnječenu hranu, sredinu hleba sa paštetom i sl., sve dok nije dobio jaku upalu grla i kašalj, usled čega je jako povraćao šlajm, pa smo mi kao roditelji verovatno tu pogrešili, i da bi dete išta jelo ponovo mu počeli miksati hranu. Inače je vrlo bistro dete, jako živo,mesto ga ne drži ni minutu, voli da crta, gleda crtane filmove,čisto govori i ima fond reči koji prevazilazi njegov uzrast (tako kaže pedijatar!). Sve u svemu sve je dobro osim jela. Napominjem da on uopšte ima slab apetit i to od rođenja, ali sad me već sve ovo jako brine, pogotovo što je za 7 meseci dobio samo 0,5kg (ali je porastao 6 cm) i što neće da guta ili se boji da guta, ne znam. Mi smo ga pokušali stimulisati na razne načine i pohvalama, nagradama, kaznama i ucenama (npr.ako ne progutaš nema gledanja Majstor Boba i sl.), ali sve to rezultira time da on pojede nekoliko zalogaja (sažvaće i proguta), silom i onda se, ponekad, sam natera na povraćanje. Ne znamo više šta da radimo. Izvinjavam se ako sam malo preopširna i misli su mi zbrkane, to je zbog straha. Unapred Vam hvala na odgovoru!
Poštovana, niste preopširni, niti zbrkana. Međutim, nije mi dovoljno jasno šta želite da ja učinim za vas? Vi ste postavili pitanje, odgovorili na njega, a onda samu sebe (i mene zbunili) ponovnom dilemom. Imate vaš osećaj da ste mu stvarali određenu naviku u ishrani (trening jedenja izmiksirane hrane), zatim ste se uverili da on nema fizičkih smetnji ni prepreka u uzimanju čvrste hrane (već da nije naučio da je jede uz vašu preteranu brigu i zatitu), što tvrdi njegova pedijatrica, a onda sami ustvrdili da je osim u oshrani nema drugih problema, koje ste pokušali da rešite stimulisanjem nagradama, kaznama i uenama. Da li od mene očekujete da vam savetujem da nastavite i dalje da mu dajete izmiksiranu hranu i cuclu sa skoro 3 godine i da ga pored slabog apetiti kažnjavate i ucenjujete da bi više jeo a zatim povraćao? Verujem da ne i zato kažem da ste postavili pitanje i sami odogovorili. Moguće je da imate dilemu kako promeniti detetove navike u ishrani. Odmah ću vam reći da to nije lako, jer je ishrana važna oblast za opstanak jedinke, pa se stare naike sporo menjaju kada se jdnom ukorene. Dva su načina. Prvi je naglim rekidom osadašnjeg ponašanja (vašeg) i nestanka flašice i pasirane hrane, promena prostorije gde je jeo, mesta za stolom, pribora, tanjira, ali i drugačiji pristup detetu, sa mnogo više takta i relaksirajuće pripreme, da bi se izbegao očekivani protest i negodovoanje. Drugi je postepeno ukidanje jedne i uvođenje druge vrste hrane, ali je svakako komplikovaniji i zahteva mnogo taktiziranja. Ono što je poznato je da deca sa inače lošim apetitom od rođenja, sa probirljivošću i gadljivošću prema hrani (tzv. Faddy sy) mogu lakše razviti puno uslovnih refleksa gde se mnoge pojave u vezi ishrane postaju ignali za gubitak apetita jer su vezi sa neprijatnim iskustvom.
Pitanje broj: #8189
Poštovani doktore, imam dečeka od 2 godine i 8 meseci i veliki problem sa njegovim jelom, i osećam se velikim delom kriva za to. Naime, on još uvek ne guta čvrstu hranu kako treba, samo je sažveće, isisa iz nje sok i ispljune. Sa tečnom hranom nema nikakvih problema, mleko i keks na flašicu, ali jako gusto, "Čokolino" i to punu kašikicu, voćni jogurt, smiksanu hranu jede bez problema. Ja sam mu dugo miksala ili skroz gnječila hranu i mislim da je ovde koren problema. Nismo ga vodili kod lekara specijaliste ORL zato što doktorica pedijatar, koja dete prati od rođenja, kaže da za to nema nikakve potrebe i da on nema nikakvu fizičku prepreku već je sve samo stvar navike i da on samo koristi moju veliku slabost orema njemu (rodila sam ga u 35-oj godini posle 4.godine čekanja!) U prilog tome ide i činjenica daje on sa 13 meseci već jeo samo tek-tek zgnječenu hranu, sredinu hleba sa paštetom i sl., sve dok nije dobio jaku upalu grla i kašalj, usled čega je jako povraćao šlajm, pa smo mi kao roditelji verovatno tu pogrešili, i da bi dete išta jelo ponovo mu počeli miksati hranu. Inače je vrlo bistro dete, jako živo,mesto ga ne drži ni minutu, voli da crta, gleda crtane filmove,čisto govori i ima fond reči koji prevazilazi njegov uzrast (tako kaže pedijatar!). Sve u svemu sve je dobro osim jela. Napominjem da on uopšte ima slab apetit i to od rođenja, ali sad me već sve ovo jako brine, pogotovo što je za 7 meseci dobio samo 0,5kg (ali je porastao 6 cm) i što neće da guta ili se boji da guta, ne znam. Mi smo ga pokušali stimulisati na razne načine i pohvalama, nagradama, kaznama i ucenama (npr.ako ne progutaš nema gledanja Majstor Boba i sl.), ali sve to rezultira time da on pojede nekoliko zalogaja (sažvaće i proguta), silom i onda se, ponekad, sam natera na povraćanje. Ne znamo više šta da radimo. Izvinjavam se ako sam malo preopširna i misli su mi zbrkane, to je zbog straha. Unapred Vam hvala na odgovoru!
Odgovoreno: 28. 07. 2008.Poštovana, niste preopširni, niti zbrkana. Međutim, nije mi dovoljno jasno šta želite da ja učinim za vas? Vi ste postavili pitanje, odgovorili na njega, a onda samu sebe (i mene zbunili) ponovnom dilemom. Imate vaš osećaj da ste mu stvarali određenu naviku u ishrani (trening jedenja izmiksirane hrane), zatim ste se uverili da on nema fizičkih smetnji ni prepreka u uzimanju čvrste hrane (već da nije naučio da je jede uz vašu preteranu brigu i zatitu), što tvrdi njegova pedijatrica, a onda sami ustvrdili da je osim u oshrani nema drugih problema, koje ste pokušali da rešite stimulisanjem nagradama, kaznama i uenama. Da li od mene očekujete da vam savetujem da nastavite i dalje da mu dajete izmiksiranu hranu i cuclu sa skoro 3 godine i da ga pored slabog apetiti kažnjavate i ucenjujete da bi više jeo a zatim povraćao? Verujem da ne i zato kažem da ste postavili pitanje i sami odogovorili. Moguće je da imate dilemu kako promeniti detetove navike u ishrani. Odmah ću vam reći da to nije lako, jer je ishrana važna oblast za opstanak jedinke, pa se stare naike sporo menjaju kada se jdnom ukorene. Dva su načina. Prvi je naglim rekidom osadašnjeg ponašanja (vašeg) i nestanka flašice i pasirane hrane, promena prostorije gde je jeo, mesta za stolom, pribora, tanjira, ali i drugačiji pristup detetu, sa mnogo više takta i relaksirajuće pripreme, da bi se izbegao očekivani protest i negodovoanje. Drugi je postepeno ukidanje jedne i uvođenje druge vrste hrane, ali je svakako komplikovaniji i zahteva mnogo taktiziranja. Ono što je poznato je da deca sa inače lošim apetitom od rođenja, sa probirljivošću i gadljivošću prema hrani (tzv. Faddy sy) mogu lakše razviti puno uslovnih refleksa gde se mnoge pojave u vezi ishrane postaju ignali za gubitak apetita jer su vezi sa neprijatnim iskustvom.
Pregledajte odgovore po oblastima