Dobar vam dan. Naime imam sina koji je ove godine prvi put otisao na ekskurziju na kojoj mu nije bilo bas lepo . Ima 9 god. Kaze da je tamo bio sam , da nije mogao da dugo zaspi i da je uvece plakao. To se nastavilo i po njegovom povratku . Kaze da zeli da spavamo sa njim , da se boji mraka i da je ponekad tuzan iako je do tada spavao sam u svom krevetu. Preko dana kaze da mu je sve ok. no kada se vreme spavanja priblizi on pocinje da bude tuzan, tj.da se seti ekskurzije i kako je tamo on jedini plakao i da mu je zbog toga krivo.Inace on je dete koje voli da je dobar u svemu, tj.tesko podnosi kada gubi. To vec traje 2,5 nedelje te vas pitam dali bi se trebao obratiti nekom decijem psihologu ili je to normalna pojava za dete njegovog uzrasta . Hvala
Poštovana, ukoliko u vreme čitanja ovog odgovora vaš sin još uvek ima opisane smetnje, svakako da bi bilo od koristi razgovarati sa nekim stručnim licem koje razume psihologiju dece, a sa kojim bi se razmotrilo šta se sve događalo realno, a pogotovo kako je vaš sin doživeo ekskuriziju i kakve misli i sećanja su sa ekskurzije su još uvek prisutne i ometaju ga da napravi razliku od onoga što se dešavala i onog što mu se sada dešava. Dakle, da se na specifičan način razmotri da li je bilo nekog traumatskog događaja, da li je uplašen nekom informacijom, ili su ga zaplašile sopstvene misli koje su aktvirala uspavanje strahove od odvajanja od sigurnih ljudi i sigurnih mesta.
Pitanje broj: #7051
Dobar vam dan. Naime imam sina koji je ove godine prvi put otisao na ekskurziju na kojoj mu nije bilo bas lepo . Ima 9 god. Kaze da je tamo bio sam , da nije mogao da dugo zaspi i da je uvece plakao. To se nastavilo i po njegovom povratku . Kaze da zeli da spavamo sa njim , da se boji mraka i da je ponekad tuzan iako je do tada spavao sam u svom krevetu. Preko dana kaze da mu je sve ok. no kada se vreme spavanja priblizi on pocinje da bude tuzan, tj.da se seti ekskurzije i kako je tamo on jedini plakao i da mu je zbog toga krivo.Inace on je dete koje voli da je dobar u svemu, tj.tesko podnosi kada gubi. To vec traje 2,5 nedelje te vas pitam dali bi se trebao obratiti nekom decijem psihologu ili je to normalna pojava za dete njegovog uzrasta . Hvala
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Poštovana, ukoliko u vreme čitanja ovog odgovora vaš sin još uvek ima opisane smetnje, svakako da bi bilo od koristi razgovarati sa nekim stručnim licem koje razume psihologiju dece, a sa kojim bi se razmotrilo šta se sve događalo realno, a pogotovo kako je vaš sin doživeo ekskuriziju i kakve misli i sećanja su sa ekskurzije su još uvek prisutne i ometaju ga da napravi razliku od onoga što se dešavala i onog što mu se sada dešava. Dakle, da se na specifičan način razmotri da li je bilo nekog traumatskog događaja, da li je uplašen nekom informacijom, ili su ga zaplašile sopstvene misli koje su aktvirala uspavanje strahove od odvajanja od sigurnih ljudi i sigurnih mesta.
Pregledajte odgovore po oblastima