Mi imamo problem sa dudom i cebencetom. Nasa kci ima 2 godine

Postavlja se pitanje da li neko ponasanje treba otklanjati samo zato sto je neuobicajeno. Sama po sebi, neuobicajenost u ponasanju nije dovoljan razlog da se zapocne lecenje ili nekakav tretman. Samo ako ponasanje detata nepovoljno utice na njegov razvoj, treba razmotriti mogucnost tretmana. Ponasanje vase kceri ukazuje da su njeni omiljeni predmeti imali (i jos uvek imaju neku) ulogu "osiguraca" i relaksirajuci efekat. To moze imati veze sa relativno ranim polaskom u vrtic i odvajanjem od mame koja u tom periodu igra vaznu ulogu kao sigurnosna baza kojoj se dete vraca kada ima osecanje nesigurnosti. Sada, sa nepune tri godine ponasanje se odvojilo od sopstvenog uzroka i predstavlja puku naviku, ritual. Obzirom da ritualno ponasanje pricinjava neku vrstu zadovoljstva, potrebno je pronaci dovoljno jak motiv da ga se odrekne. U tom uzrastu lutke su veoma korisne, pogotovo ako se "zacine" pricom o lutkinim specijalnim mocima. Kada nadjete adekvatnu nagradu za "uslugu koju ce vam ucuniti", ostaje da odlucite koji cete od dva nacina primeniti. Prvi, postepeno odricanje, uz uvodjenje novih aktivnosti i nagradjivanje sve duzih perioda bez "dude i cebenceta", ili drugi, naglo uvodjenje velike promene sa ritualom oprastanja i uklanjanja u kome ce dete ucestvovati, uz dobijanje obecane nagrade za drugacije ponasanje. Obzirom da roditelji zele da izbegnu napade besa, svako ritualno ponasanje cesto biva upravo time i odrzavano. Ovakvi postupci roditelja su sasvim razumljivi, ali je onda tesko izmeniti navike koje mogu ometati razvoj. Zbog toga potrebno je malo odlucnosti, doslednost i puno pozitivnog vremena provedenog sa devojcicom kada ona nije sa dudom i cebencetom. Neka i to bude jedan od motiva da ih ostavi. Dobice Vas u vecoj kolicini.