Postovani doktore,
nas sin je pre par meseci napunio sest godina i ima problem sa kakenjem.
On jednostavno moze da zadrzava stolicu i po nekoliko dana. Za to vreme
se vise puta desi da uprlja ves i kada dodje iz vrtica ili spolja, trazi
da ga okupam i presvucem i objasnjava da je morao da "trpi" jer se
divno igrao i sl. Onda mu predlozimo da ode u toalet sto on obicno
odbije "jer mu se vise ne kaki", a i ako pristane obicno nista ne uradi.
Kada kod kuce primetimo da mu se kaki i podsetimo ga da ode u toalet on
negira, ili kaze da je hteo da odgleda nesto i sve tako u krug.
Citajuci Vas odgovor u vezi sa slicnim problemom, shvatam da sam nesto
propustila u obuci, odnosno da nisam uspela, jer on ovaj problem ima od
samog pocetka odvikavanja od pelena (kada je imao 2-2,5 god.). Sa
piskenjem je bilo lako, odmah je prihvatio nosu i ubrzo se nocu budio
kada mu se piski, ali je zato dugo posle prestanka koriscenja pelena
kada vise ne moze da izdrzi i mora da kaki, trazio da mu stavimo pelenu.
Jedno vreme (pre oko dve godine) je poceo nocu da piski u krevet, i to
kada je moj muz zbog posla nekoliko meseci bio u drugom gradu. Kada se
tata vratio, to je prestalo u roku od par nedelja.
Ne kaznjavamo ga kada "trpi" (ali se ljutimo sto je isto neka kazna za
njega), niti ga nagradjujemo kada kaki( samo smo zadovoljni), nego mu
objasnjavamo da je to nesto normalno. On kaze da ga nista ne boli i da
ne zna zasto to radi i mi mu verujemo.
Vrlo je intelgentno,vedro dete, radoznalo i drustveno. U porodici nemamo
problema, osim sto ponekad muz i ja imamo razlicit stav u pogledu
odgajanja dece od njegovih roditelja sa kojima zivimo u zajednici.
Mogla bih jos toga da napisem ali mislim da ste shvatili nas problem.
Molim Vas da odgovorite na pitanje kako treba da se postavimo, sta
mozemo i treba da uradimo ili moramo da potrazimo strucnu pomoc? Unapred
hvala.
U stručnoj literaturi, problem koji ste opisali naziva se enkompreza
(encompresis). Dakle preko interneta možete tražiti tekstove ukucavajući tu
ključnu reč. Stičem utisak da se ne radi o organskom poremećaju, niti o
disregulaciji prepoznavanja signala i organizovanja pražnjenja creva.
Mislim da ste u pravu kada kažete da je najverovatnije u pitanju obuka,
odnosno da vaš sin nije naučio samostalnu regulaciju pražnjenja creva.
Dakle, potrebno je učenje, motivisanje da uspe (nagrada za učenje novog
ponašanja, a ne za "kakanje") i konsekvence ukoliko u tome ne uspe
(ukidanje privilegija i preuzimanje obaveza čišćenja). Obuka je jednostavna
i sastoji se u davanju informacija šta se od njega očekuje, šta dobija i
šta će mu biti ukinuto ukoliko ta očekivanja i obaveze ne ispuni. Refleks
za pražnjenjem (gastrokolični refleks) se javlja nakon obroka i tada treba
ukazati i dečaku da pokuša sa pražnjenjem, bez obzira da li mi se tada to
radi ili ne. Motivacija se sastoji u pravljenju spiska njemu potrebnih
stvari (u skladu sa njegovim uzrastom zbog učenja novog ponašanja), od
kojih će dobiti prvu na listi ukoliko bude naučio šta se od njega očekuje
(i to održao u budućnosti). Na kraju, mora znati i čega se sve mora odreći
ukoliko se ne potrudi. Naravno, da bi ovaj metod uspeo, potrebna je
apsolutna saglasnost i pomoć bez sabotiranja od strane svih ukućana, što
može biti problem, ako granice uticaja roditelja i baka i deka nisu
regulisane. U slučaju da se ne regulisanost dalje održava neophodno je
potražiti savet stručnjaka koji bi eventualno sagledao i druge medicinske
okolnosti koje mogu komplikovati usvajanje ove razvojne veštine. Srdačno
Pitanje broj: #3895
Postovani doktore, nas sin je pre par meseci napunio sest godina i ima problem sa kakenjem. On jednostavno moze da zadrzava stolicu i po nekoliko dana. Za to vreme se vise puta desi da uprlja ves i kada dodje iz vrtica ili spolja, trazi da ga okupam i presvucem i objasnjava da je morao da "trpi" jer se divno igrao i sl. Onda mu predlozimo da ode u toalet sto on obicno odbije "jer mu se vise ne kaki", a i ako pristane obicno nista ne uradi. Kada kod kuce primetimo da mu se kaki i podsetimo ga da ode u toalet on negira, ili kaze da je hteo da odgleda nesto i sve tako u krug. Citajuci Vas odgovor u vezi sa slicnim problemom, shvatam da sam nesto propustila u obuci, odnosno da nisam uspela, jer on ovaj problem ima od samog pocetka odvikavanja od pelena (kada je imao 2-2,5 god.). Sa piskenjem je bilo lako, odmah je prihvatio nosu i ubrzo se nocu budio kada mu se piski, ali je zato dugo posle prestanka koriscenja pelena kada vise ne moze da izdrzi i mora da kaki, trazio da mu stavimo pelenu. Jedno vreme (pre oko dve godine) je poceo nocu da piski u krevet, i to kada je moj muz zbog posla nekoliko meseci bio u drugom gradu. Kada se tata vratio, to je prestalo u roku od par nedelja. Ne kaznjavamo ga kada "trpi" (ali se ljutimo sto je isto neka kazna za njega), niti ga nagradjujemo kada kaki( samo smo zadovoljni), nego mu objasnjavamo da je to nesto normalno. On kaze da ga nista ne boli i da ne zna zasto to radi i mi mu verujemo. Vrlo je intelgentno,vedro dete, radoznalo i drustveno. U porodici nemamo problema, osim sto ponekad muz i ja imamo razlicit stav u pogledu odgajanja dece od njegovih roditelja sa kojima zivimo u zajednici. Mogla bih jos toga da napisem ali mislim da ste shvatili nas problem. Molim Vas da odgovorite na pitanje kako treba da se postavimo, sta mozemo i treba da uradimo ili moramo da potrazimo strucnu pomoc? Unapred hvala.
Odgovoreno: 16. 03. 2008.U stručnoj literaturi, problem koji ste opisali naziva se enkompreza (encompresis). Dakle preko interneta možete tražiti tekstove ukucavajući tu ključnu reč. Stičem utisak da se ne radi o organskom poremećaju, niti o disregulaciji prepoznavanja signala i organizovanja pražnjenja creva. Mislim da ste u pravu kada kažete da je najverovatnije u pitanju obuka, odnosno da vaš sin nije naučio samostalnu regulaciju pražnjenja creva. Dakle, potrebno je učenje, motivisanje da uspe (nagrada za učenje novog ponašanja, a ne za "kakanje") i konsekvence ukoliko u tome ne uspe (ukidanje privilegija i preuzimanje obaveza čišćenja). Obuka je jednostavna i sastoji se u davanju informacija šta se od njega očekuje, šta dobija i šta će mu biti ukinuto ukoliko ta očekivanja i obaveze ne ispuni. Refleks za pražnjenjem (gastrokolični refleks) se javlja nakon obroka i tada treba ukazati i dečaku da pokuša sa pražnjenjem, bez obzira da li mi se tada to radi ili ne. Motivacija se sastoji u pravljenju spiska njemu potrebnih stvari (u skladu sa njegovim uzrastom zbog učenja novog ponašanja), od kojih će dobiti prvu na listi ukoliko bude naučio šta se od njega očekuje (i to održao u budućnosti). Na kraju, mora znati i čega se sve mora odreći ukoliko se ne potrudi. Naravno, da bi ovaj metod uspeo, potrebna je apsolutna saglasnost i pomoć bez sabotiranja od strane svih ukućana, što može biti problem, ako granice uticaja roditelja i baka i deka nisu regulisane. U slučaju da se ne regulisanost dalje održava neophodno je potražiti savet stručnjaka koji bi eventualno sagledao i druge medicinske okolnosti koje mogu komplikovati usvajanje ove razvojne veštine. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima