Poštovana,
Tako sam srećna što sam otkrila ovaj web site i nadam se iskreno Vašoj pomocći. Znam da Vam je potrebno što više informacija da bi ste mogli da shvatite bolje situaciju, te ću pokušati da objasnim koliko je moguće. Imam blizance, dečake od nepunih 10 godina. U periodu od 13 meseci pa do svojih 5 godina obojica su imali po nekoliko febrilnih konvulzija (prve u BGD, a ostale u Torontu, gde sada živimo). Kanadski lekari su mi predlagali uzimanje lekova za decu, male doze sedativa u trajanju od 3 godine, ali smo muž i ja to odbili (uz konsultacije sa lekarima iz Tiršove). Izgledalo je da nikakvih posledica nema. Jedan od dečaka je u svom razvoju imao neke sitne probleme za koje su mi lekari govorili da ne paničim (jer sam se za svaku stvar koju sam primetila obraćala lekarima): dugo nije mogao da imenuje boje (do skoro 6-e godine), nije bilo šanse da složi puzzlice, teško je učio da vozi bicikl... ali sve je to delovalo u granicama normale. A onda je u drugom razredu učiteljica insistirala da krenemo na neka ispitivanja, jer je dečak bio veoma dobar u čitanju, pričanju, razumevanju nekih stvari, a izuzetno loš u matematici, shvatanju pojma vremena, godišnjeg doba, dana u nedelji... i delovao potpuno konfuzno čak kada su u pitanju i pojmovi kao "sada", "posle", "sutra", "juče".... te čak do te mere da sada kada je napolju sneg, (sada mu je već 10 godina), on kaže da je "leto", i misli da godina ima samo tri nedelje, ili da ćemo "juče ići negde". Tablicu množenja zna napamet, ali ne razume i nekada se jako zbuni šta je npr. 5+1... Dakle, on to ništa ne shvata. O gledanju na sat, ili o novcu i da ne govorim. Da ne dužim, dijagnostifikovan je sa dijagnozom "nonverbal learning disability". Ima poseban program iz matematike i stručnu pomoć u školi. Na izgled se ništa ne vidi kada se razgovara sa njim, i izgleda izuzetno inteligentno dete, te se moj suprug jako ljuti na mene što sam uopšte i išla na ispitivanja jer on u to ne veruje.... kaže, još je mali.. naučiće.
Moj najveći problem su sada tikovi koje učestalo ima. Sve drugo sam samo pisala da bi ste imali potpunu sliku i videli eventualne relacije, ako postoje. Tikovi su se javili prvi put još pre 3 ili 4 godine: jedno vreme je puno treptao, pa je onda čim neko priča blizu njega imao utisak da ga je tuđi dah isprljao, i trčao u kupatilo da rukom kvasi i pere kosu, ili tražio da presvuče majicu. Kožu na prstima kida toliko da su mu šake i prsti često u ranama. I sada se opet javljaju pojačani tikovi: pipka nešto rukama, vraća se koracima unazad, vraća se po dva stepenika... i slično.... Brine me jer se stanje te njegove kompulcivne opsesivne neuroze pogoršava. Prema nama je dobro i milo, zahvalno dete, osim kada smatra da ga je neko jako povredio, i onda dobija napade besa, gneva i histerije, kada jedino ja mogu da ga smirim svojim zagrljajem i blagim glasom. Kod muža nemam podršku, jer mu psihologija i pedagogija nisu jače strane i tvrdi da je to razmaženost. Još samo da dodam da sam i ja imala slične tikove kada sam bila mala, ali u blažem obliku i da su brže prošli. Ja bolujem od depresije od koje se kontinuirano lečim (Celexa) zadnjih 8 godina. Oprostite na dužem pismu, ali potrudila sam se da Vam pružim što visš informacija. Moja konkretna zabrinutost je za njegove tikove. Treba li se obratiti psihijatru (jer mi psiholozi kod kojih sam ga vodila stalno govore da će to da prođe i da je "uobičajeno u tom uzrastu". Ne želim da propustim "trenutak" i da posle bude teže za neku stručnu pomoć.
Poštovana, ono što ste mi napisali ne spada ni u NLD niti u tikove. Neverbalne smetnje učenja kao što i ime kaže odnose se na poremećaj u neverbalnoj komunikaciji i podrazumevaju izrazitu nespretnost dece koja slabo uočavaju prostorne i socijalne relacije, ali ne moraju nužno imati problem u razumevanju semantike i sintakse govora kao što ste opisali da postoje, tako da bih pre rekao da se radi o semantičko-pragnatičnom problemu (Semantic-Pragmatic Disorder) nego o NLD. Takođe, nisu tikovi već kompulzije, koje zbog moguće nespretnosti mogu biti kombinovane zaista i sa tikovima. Sve zbirno ukazuje na kompleksnu kliničku sliku koja nimalo nije za zanemarivanje već za ozbiljno bavljenje deteom (što ne podrazumeva insistiranje i prisiljavanje već adekvatan stručan defektološki tretman uz nadzor dečjeg psihijatara). To što nemate podršku supruga, još je jedan detalj koji ukazuje da će se problemi (vaša depresija i dečakovo ponašanje) u najmanju ruku održavati, ukoliko ne učinite konkretne promene, bez pomoći paničnih napada i depresije koje izgleda plaše vašeg muža. Dakle, predlažem da dečaka pregleda dečji psihujatar, a zatim psiholog uradi psihotest, defektolog defektološku procenu, uz kontrolni EEG. To bi bio nekako logičan redosled postupaka koji bi pomogli jasnijem sagledavanju stanja deteta, a zatim i preporuci adekvatne terapije. Srdačno
Pitanje broj: #21522
Tako sam srećna što sam otkrila ovaj web site i nadam se iskreno Vašoj pomocći. Znam da Vam je potrebno što više informacija da bi ste mogli da shvatite bolje situaciju, te ću pokušati da objasnim koliko je moguće. Imam blizance, dečake od nepunih 10 godina. U periodu od 13 meseci pa do svojih 5 godina obojica su imali po nekoliko febrilnih konvulzija (prve u BGD, a ostale u Torontu, gde sada živimo). Kanadski lekari su mi predlagali uzimanje lekova za decu, male doze sedativa u trajanju od 3 godine, ali smo muž i ja to odbili (uz konsultacije sa lekarima iz Tiršove). Izgledalo je da nikakvih posledica nema. Jedan od dečaka je u svom razvoju imao neke sitne probleme za koje su mi lekari govorili da ne paničim (jer sam se za svaku stvar koju sam primetila obraćala lekarima): dugo nije mogao da imenuje boje (do skoro 6-e godine), nije bilo šanse da složi puzzlice, teško je učio da vozi bicikl... ali sve je to delovalo u granicama normale. A onda je u drugom razredu učiteljica insistirala da krenemo na neka ispitivanja, jer je dečak bio veoma dobar u čitanju, pričanju, razumevanju nekih stvari, a izuzetno loš u matematici, shvatanju pojma vremena, godišnjeg doba, dana u nedelji... i delovao potpuno konfuzno čak kada su u pitanju i pojmovi kao "sada", "posle", "sutra", "juče".... te čak do te mere da sada kada je napolju sneg, (sada mu je već 10 godina), on kaže da je "leto", i misli da godina ima samo tri nedelje, ili da ćemo "juče ići negde". Tablicu množenja zna napamet, ali ne razume i nekada se jako zbuni šta je npr. 5+1... Dakle, on to ništa ne shvata. O gledanju na sat, ili o novcu i da ne govorim. Da ne dužim, dijagnostifikovan je sa dijagnozom "nonverbal learning disability". Ima poseban program iz matematike i stručnu pomoć u školi. Na izgled se ništa ne vidi kada se razgovara sa njim, i izgleda izuzetno inteligentno dete, te se moj suprug jako ljuti na mene što sam uopšte i išla na ispitivanja jer on u to ne veruje.... kaže, još je mali.. naučiće.
Poštovana, ono što ste mi napisali ne spada ni u NLD niti u tikove. Neverbalne smetnje učenja kao što i ime kaže odnose se na poremećaj u neverbalnoj komunikaciji i podrazumevaju izrazitu nespretnost dece koja slabo uočavaju prostorne i socijalne relacije, ali ne moraju nužno imati problem u razumevanju semantike i sintakse govora kao što ste opisali da postoje, tako da bih pre rekao da se radi o semantičko-pragnatičnom problemu (Semantic-Pragmatic Disorder) nego o NLD. Takođe, nisu tikovi već kompulzije, koje zbog moguće nespretnosti mogu biti kombinovane zaista i sa tikovima. Sve zbirno ukazuje na kompleksnu kliničku sliku koja nimalo nije za zanemarivanje već za ozbiljno bavljenje deteom (što ne podrazumeva insistiranje i prisiljavanje već adekvatan stručan defektološki tretman uz nadzor dečjeg psihijatara). To što nemate podršku supruga, još je jedan detalj koji ukazuje da će se problemi (vaša depresija i dečakovo ponašanje) u najmanju ruku održavati, ukoliko ne učinite konkretne promene, bez pomoći paničnih napada i depresije koje izgleda plaše vašeg muža. Dakle, predlažem da dečaka pregleda dečji psihujatar, a zatim psiholog uradi psihotest, defektolog defektološku procenu, uz kontrolni EEG. To bi bio nekako logičan redosled postupaka koji bi pomogli jasnijem sagledavanju stanja deteta, a zatim i preporuci adekvatne terapije. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima