Od 16. godine (a danas imam 23) sam počela sa samopovređivanjem oštrim predmetima, najčešće žiletima. Nakon 3 godine okončala sam to mučenje, smatrajući da je motiv koji me je tome vodio "da se putem spoljnog bola može anulirati unutrašnji" besmislen. No, prošle godine sam pod pritiskom problema napravila par posekotina na ruci. Mislila sam da je to bio adolescentski hir, koji sam uspešno držala pod kontrolom i ostavila u prošlosti, ali sam od poslednjeg samopovređivanja napeta i razmišljam da li treba da potražim pomoć. Saznala sam da se ljudi sa ovakvim poremećajem nazivaju "cuter-i", tj "sekači". U opisu simptoma sam prepoznala sebe i sve što me vodi ka tome da se povredim. Zrela sam i samosvesna osoba, ali imam problem da se otvorim ljudima i da verbalizujem svoje emocije, ali ih i uopšte i manifestujem. Dosta toga držim u sebi i mislim da je to razlog mog autodestruktivnog ponašanja. Moje pitanje je da li se ovakav poremećaj leči i kako?
Poštovana, potpuno ste u pravu da je ponekad ljudi posežu ka nanošenju fizičkog bola sebi da bi smanjili duševnu bol, jer fizički bol izaziva lučenje supstanci tzv. endorfina u mozgu, sličnih morfijumu, koje deluju stvarajući doživljaj neosetljivosti. To naješće čine veoma usamljene osobe koje su preživele niz traumatičnih iskustava, gde im samopovređivanje ustvari predstavlja neku vrstu samoterapije bez znanja i umeća da se problemi reše na mnogo prihvatljiviji i bezbedniji način ili traženjem tuđe pomoći. Očigledno je da ste sazreli i da mnogo odgovornije razmišljate o svom telu i zdravlju, pa je svakako korisno da potražte konsultaciju, pa i psihoterapijski tretman kako bi ste se oslobodili štetne navike i naučili drugačije načine izlaska na kraj sa stresom i problemima. Srdačno
Pitanje broj: #21152
Poštovana, potpuno ste u pravu da je ponekad ljudi posežu ka nanošenju fizičkog bola sebi da bi smanjili duševnu bol, jer fizički bol izaziva lučenje supstanci tzv. endorfina u mozgu, sličnih morfijumu, koje deluju stvarajući doživljaj neosetljivosti. To naješće čine veoma usamljene osobe koje su preživele niz traumatičnih iskustava, gde im samopovređivanje ustvari predstavlja neku vrstu samoterapije bez znanja i umeća da se problemi reše na mnogo prihvatljiviji i bezbedniji način ili traženjem tuđe pomoći. Očigledno je da ste sazreli i da mnogo odgovornije razmišljate o svom telu i zdravlju, pa je svakako korisno da potražte konsultaciju, pa i psihoterapijski tretman kako bi ste se oslobodili štetne navike i naučili drugačije načine izlaska na kraj sa stresom i problemima. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima