Postovani dr. Stankovicu,   Nas sin ima 11 godina i u septembru je

Postovani dr. Stankovicu,   Nas sin ima 11 godina i u septembru je krenuo u peti razred Osnovne  skole. Do sada je bio vrlo dobar djak, ali i do sada (kod uciteljice  koja  je inace, veoma energicna, ambiciozna i ima visoke kriterijume) je to  bilo malo na misice. Ponadali smo se da ce promenom sredine, krenuvsi u  peti razred malo lakse savladavati zadatke, jer ako je imao problem u  odnosu sa uciteljicom (sa kojom smo mi imali uvek srdacan odnos), tj.  ako  mu nije odgovarao taj ambiciozni pristup, racunali smo, u petom razredu  ce mozda imati problem kod jednog, dva nastavnika, ali zaboga, ne moze  imati problem sa svima. Medjutim, prica se izgleda nastavlja i on sa  velikom teskocom i puno truda dobija uglavnom lose ocene (od jedinice do  trojke). Isli smo kod vrsnog decijeg psihologa koja nam je rekla da je  dete izvanredno inteligentno, veoma osetljivo i da imamo  nekonvencionalno  dete koje ide u veoma konvencionalnu skolu. On, po nama, ima jedan  veliki  problem - samopouzdanje. Inace, van skole nemamo nikakav !  problem u odnosu sa njim. On je zreo, duhovit, voli porodicu, ima dobar  odnos sa mladjom sestrom (7 godina, upravo krenula u prvi razred),  drugari ga vole, mada se po meni nedovoljno druze medjusobno. Njegov  problem se najbolje ogleda u tome sto recimo, vezba, uci i sprema se za  test, preslisamo ga, pristojno zna gradivo i na testu obavezno dobije  jedinicu. Uzeli smo mu privatnu nastavnicu matematike, kojoj takodje  nije  jasno kako da kod kuce zna gradivo, a u skoli pokazuje tako lose  rezultate na testovima. Izuzetno lose prolazi na testu, na usmenom, kao  malo bolje. Da se razumemo - njegovo znanje nije mozda za peticu, ali  sigurno nije za jedinicu ( u najvecem broju predmeta). Ne znamo vise,  kako da se ponasamo u odnosu sa njim, ponekad se dok ga preslisavamo  iskljuci i kada mi podviknemo, on se toliko isprepada, da ne zna i ono  sto je znao. Kada ga umirujemo i govorimo mu da ce se stvari srediti, da  je on dovoljno pametan, da samo treba da se malo vise ukljuci dok uci,  on  !  se onda opusti i prakticno, nista ne dobijemo ni kada pokusamo!  da ga p  odrzimo. Molimo vas da nam pomognete nekim savetom, ako je moguce - kako  podici samopouzdanje jednom izuzetno inteligentom detetu koje konstantno  redja lose ocene? U cemu je nasa greska? Sta bi upalilo kod njega?  Inace,  i muz i ja zivimo tipican zivot danasnjice, dolazimo kuci u pola 6, te  mu  citav dan nismo na raspolaganju. Kada dodjemo kuci, mi smo vec  iscrpljeni  i verovatno nemamo dovoljno strpljenja da radimo sa njim (a bez rada sa  njim bi tek bio haos...). Imamo i mladje dete, koje je prosto prepusteno  samo sebi jer mi stalno trazimo mehanizme da pomognemo sinu, a ona jadna  sama prolazi kroz prvi razred ( i to bez po muke!). Unapred neizmerno  zahvalni za svaki savet, pomalo izgubljeni roditelji!