moja sestra je majka devojčice uzrasta od 3 godine. Devojčica je fizički napredna ali ima problem što se tile govora i ponašanja. Dete slabo priča, ima svoj jezik, koji niko ne razume, i uglavnom se koristi njime. Tim jezikom je počela da se služi od kada je dobila mladjeg brata, koji je od nje mladji 14 meseci. Do tada je sve bilo u redu, počela je i da priča i naglo prestala. Inače, ona pohadja stariju jaslenu grupu, ali deca ne žele da se druže sa njom, izbegavaju je zato što ne želi da priča, i igra se sama sa svojim igračkama. Kada se radi o grupnom radu, učestvuje aktivno, crta, ume da broji do deset, pa čak i ponavlja neke reči na engleskom koje je gledala u crtanim filmovima. Posetili su psihologa, doktor je rekao da je sve u redu i da je došlo do disharmonije izmedju funkcija, jer je dete prohodalo sa 9 meseci i kasnije ce da propriča. Medjutim, vaspitačice u vrtiću su uporne i išle su do te mere da su ubedile roditelje da se radi o jednoj vrsti autizma, što je malo čudno jer nije njihov posao da postavljaju deci dijagnoze. Postoji i problem u porodici, jer usled današnjeg života stres je nagomilan kod oba roditelja, a ujedno i otac brže priča pa je doktor psiholog rekao da je moguće i da je dete sebe identifikovalo sa ocem, i da zbog toga priča brzo i nerazumljivo. Ujedno Vas molim za savet i mišljenje, i da li je potrebno voditi dalje kod još nekog lekara?
Poštovana, naravno da je potrebno. Potrebno je učiniti određene dijagnostičke pretrage, a ne nagađati. Vaspitačice nisu dijagnostičari, ali mogu napraviti jasnu razliku između uobičajenog i neubičajenog razvoja deteta i treba ih poslušati. Lekari nisu Bogovi (samo što nam je to teško da priznamo), pa često postoji surevnjivost kada treba reći "ja to ne znam potražite i drugo mišljenje", ali vi ga svakako potražite.
Pitanje broj: #20794
Poštovana, naravno da je potrebno. Potrebno je učiniti određene dijagnostičke pretrage, a ne nagađati. Vaspitačice nisu dijagnostičari, ali mogu napraviti jasnu razliku između uobičajenog i neubičajenog razvoja deteta i treba ih poslušati. Lekari nisu Bogovi (samo što nam je to teško da priznamo), pa često postoji surevnjivost kada treba reći "ja to ne znam potražite i drugo mišljenje", ali vi ga svakako potražite.
Pregledajte odgovore po oblastima