imam dječaka starog dve godine. Problem je nastao od nedavno kad je počeo da se skriva i kad sam ja tražeći ga pomislila da je ukraden, jer on neće da se odazove. Sakrije se i ćuti i kad vidi da ga ja tražim on se smije. Ako ga nadjem on još više u smjeh, a meni dodje da ga istučem, ali sam svjesna da se on samo igra. Pomozite mi kako da ja to prihvatim kao igru, jer mene je kao majku strah, zato što ovde na TV samo prenose kako djeca nestaju. Tako da sam sva preplašena. Od kako imam svoje djete osjecajnija sam. Dječak inače čuje normalno, ponekad se zanese u igri, pa kad ga zovnem on kao ne čuje, a ja kažem, ja imam malo pile i on potrči. Naravno ja se trudim da ga ne lažem, već smislim nešto što je u redu. Upravo ta zanesenost me pomalo brine. Primjer, vozi autić po patosu i vozi ga i nadje neki ćošak, zavuče se i ućuti. Ja ga zovnem, ćuti, e tad nastaje problem, što neznam gde je?! U kući ili dvorištu? Kako to da prevazidjem sa njim, tu zamišljenost, isključenost. Kao da voli samoću. To sam primjetila kad je imao godinu dana pa mi je sestra koja vodi njegov karton preporučila igraonicu. Promjenio se na bolje, druži se, igra u grupi, otima igračke, posmatra šta drugi rade i slično. Ali to skrivanje me brine. Ja imam i drugog dječaka koji je star godinu dana i koji opet trči uz mene i ja ne smem nigde izaći ni bilo šta uradit bez njega. Tu nekako nalazim rešenje.
Poštovana,
Razumeo sam da imate dva sina, jednog od dve i jednog od godinu dana starosti. Verujem da ste veoma srećni zbog njih, ali Vam uopšte ne zavidm na obavezama koje su Vas snašle. Ženi u Vašoj situaciji je obično potrebna i fizička pomoć i psihološka podrška i nadam se da ste to uspeli da obezbedite za sebe, jer Vi toliko toga morate da obezbedite za decu. Što se tiče igre Vašeg sina, skrivanje predstavlja razvojno očekivano ponašanje i znak je povoljnog psihološkog razloga. Drugo, niste mi naveli da je ikada učinio nešto zbog čega je sebe izložio nekoj opasnosti. Izgleda da čitavu pometnju pravi Vaš strah da ne bude ukraden, a koji je on shvatio kao signal za igru, ili ga koristi kada je potrebno nekoga da uključi u igru ili da pridobije Vašu pažnju (što je opet znak inteligencije, a ne poremećaja). Dobro postupate kada ne paničite, već ga dozivate pominjući nešto što je njemu zanimljivo. Druga taktika je da kada se umirite (vidite da se sakrio) jednostavno ne reagujete, već sačekat da se sam pojavi i tada se obradujete. Što manje reagujete na sakrivanje (osim kada se igrate sa njim) to će on ređe to raditi. Naravno, uvek možete potražiti i savet psihologa i psihijatra koji bi sagledali ponašanje deteta i saslušali Vaše mišljenje i objašnjenja.
Srdačno.
Pitanje broj: #18106
Poštovana,
Razumeo sam da imate dva sina, jednog od dve i jednog od godinu dana starosti. Verujem da ste veoma srećni zbog njih, ali Vam uopšte ne zavidm na obavezama koje su Vas snašle. Ženi u Vašoj situaciji je obično potrebna i fizička pomoć i psihološka podrška i nadam se da ste to uspeli da obezbedite za sebe, jer Vi toliko toga morate da obezbedite za decu. Što se tiče igre Vašeg sina, skrivanje predstavlja razvojno očekivano ponašanje i znak je povoljnog psihološkog razloga. Drugo, niste mi naveli da je ikada učinio nešto zbog čega je sebe izložio nekoj opasnosti. Izgleda da čitavu pometnju pravi Vaš strah da ne bude ukraden, a koji je on shvatio kao signal za igru, ili ga koristi kada je potrebno nekoga da uključi u igru ili da pridobije Vašu pažnju (što je opet znak inteligencije, a ne poremećaja). Dobro postupate kada ne paničite, već ga dozivate pominjući nešto što je njemu zanimljivo. Druga taktika je da kada se umirite (vidite da se sakrio) jednostavno ne reagujete, već sačekat da se sam pojavi i tada se obradujete. Što manje reagujete na sakrivanje (osim kada se igrate sa njim) to će on ređe to raditi. Naravno, uvek možete potražiti i savet psihologa i psihijatra koji bi sagledali ponašanje deteta i saslušali Vaše mišljenje i objašnjenja.
Srdačno.
Pregledajte odgovore po oblastima