Poštovani doktore,
volela bih kada bih mogla da kažem da se ponašanje mog sina, zbog koga sam Vam se pre par nedelja ovim putem i obratila, promenilo na bolje, ali nažalost nije. Krenuo je u vrtić i vratio se svojim obavezama, ali je on kod kuće i dalje u nekom svom svetu, povučen i tužan. Čak mi je i njegova vaspitačica sa kojom sam razgovarala rekla, da je on u grupi izuzetno pasivan i da se ponaša kao da mu je teško što je tu.
Ja sam se kao majka maksimalno potrudila da mu posvetim više pažnje i pružim još više ljubavi, ali se bojim da on na to veoma slabo reaguje. Čak mi se čini da je dobio i tikove. Vodila sam ga kod dečijeg psihijatra, objasnila mu situaciju, porazgovarao je malo sa njim i rekao da je sve u redu i da ne postoji ni jedan razlog zbog kog bi trebalo da se zabrinem.
Da li je moguće da ja preterujem ili je potrebno da svoje dete ponovo odvedem kod lekara? Da li postoji mogućnost da je takav zbog obdaništa?
Unapred Vam hvala
Poštovana,
ne znam da li Vi preterujete ili dečiji psihijatar minimizira problem koji Vi vidite, ali uvek možete da potražite još jedno mišljenje i to ne samo d-psihijatra, već i pedijatra i d.neurologa- Ne sećam se da sam Vam ukazivao da mu malo pažnje i ljubavi pružate pa da trebate još više, jer nije bilo reči o nedostatku ljubavi i pažnje već o pasivizaciji usled "izolacije" u kućnim uslovima zbog boginja. Tikovi se mogu pojaviti i onda kada se na detetovu motoriku (aktivnost) vrši neodmeren pritisak ("iz najbolje namere") usled očekivanja da dete bude "kao nekad".
Srdačno
Pitanje broj: #17343
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 18. 12. 2008.volela bih kada bih mogla da kažem da se ponašanje mog sina, zbog koga sam Vam se pre par nedelja ovim putem i obratila, promenilo na bolje, ali nažalost nije. Krenuo je u vrtić i vratio se svojim obavezama, ali je on kod kuće i dalje u nekom svom svetu, povučen i tužan. Čak mi je i njegova vaspitačica sa kojom sam razgovarala rekla, da je on u grupi izuzetno pasivan i da se ponaša kao da mu je teško što je tu. Ja sam se kao majka maksimalno potrudila da mu posvetim više pažnje i pružim još više ljubavi, ali se bojim da on na to veoma slabo reaguje. Čak mi se čini da je dobio i tikove. Vodila sam ga kod dečijeg psihijatra, objasnila mu situaciju, porazgovarao je malo sa njim i rekao da je sve u redu i da ne postoji ni jedan razlog zbog kog bi trebalo da se zabrinem.
Da li je moguće da ja preterujem ili je potrebno da svoje dete ponovo odvedem kod lekara? Da li postoji mogućnost da je takav zbog obdaništa?
Unapred Vam hvala
Poštovana,
ne znam da li Vi preterujete ili dečiji psihijatar minimizira problem koji Vi vidite, ali uvek možete da potražite još jedno mišljenje i to ne samo d-psihijatra, već i pedijatra i d.neurologa- Ne sećam se da sam Vam ukazivao da mu malo pažnje i ljubavi pružate pa da trebate još više, jer nije bilo reči o nedostatku ljubavi i pažnje već o pasivizaciji usled "izolacije" u kućnim uslovima zbog boginja. Tikovi se mogu pojaviti i onda kada se na detetovu motoriku (aktivnost) vrši neodmeren pritisak ("iz najbolje namere") usled očekivanja da dete bude "kao nekad".
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima