Poštovani,
pre nekoliko meseci sam se zaposlila u osnovnoj školi i zatekla po meni, haotično stanje medju decom. Sva deca se, usled nedostatka sredstava i niskog stepena prosvećenosti, tretiraju kao da su ista iako medju njima ima dece sa niskim psihofizičkim razvojem zbog zapostavljenosti, dece koja ne znaju srpski jezik jer ga ne koriste kod kuće, itd. Izmedju ostalog, dva dečaka (dva brata) pokazuju izrazite znake ADHD-a, (za oca im se govori da je bio još gori od njih), a za šta svi tvrde da je nevaspitanje i priroda i da se tu ništa ne može. Deca su jednostavno hiperaktivna, impulsivna, svakog prekidaju a pažnju na nečemu zadržavaju najduže po 2 minuta. Sredina je zaostala (istočna Srbija), o ovom poremećaju se ništa ne zna i ne želi da se zna.
Moje pitanje je - ako pokušam sa individualnim pristupom i alternativnim načinom učenja, šta je to što nikako ne smem da uradim sa njima i čime ću ih zauvek odbiti? Ne bih želela da situaciju učinim još gorom.
Hvala unapred.
Poštovana,
ono što ne smete da uradite je usko polje delovanja a podrazumeva ponašanja u vezi sa zanemarivanjem prava deteta ili fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja. Verujem da ni jednu od pomenutih pseudovaspitnih metoda niste ni nameravili da primenite. Ono o čemu biste morali da vodite računa je da stvorite timsku podršku stručnih organa škole koje će stati iza vas u slučaju da se strukturisanje rada sa decom ne dopadne nekom od roditelje (a pravilo je da se najviše bune oni koji najmanje ulažu, jer dodatni zahtevi prema tretmanu dece zahtevaju i promenu kućnog reda i pravila u porodičnom okruženju). Kod dece koja su zapostavljena, potreban je dodatni rad sa pedagogom i nastavnikom srpskog jezika. Deca koja pokazuju simptome poremećaja trebaju biti upućena lekaru (jer u suprotnom učestvujete u zanemarivanju njihovih prava na lečenje). Vi možete napraviti dobre prostorno iskustvene rasporede, odnosno da vodite računa koje dete će sedeti napred, koje bliže vama, balansu odličnih i "slabih" i da započnete sa postavljanjem jasnih pravila i granica u ponašanju koja ćete dosledno da sprovodite. Srdačan pozdrav i srećno
Pitanje broj: #16722
Poštovani,
Odgovoreno: 10. 12. 2008.pre nekoliko meseci sam se zaposlila u osnovnoj školi i zatekla po meni, haotično stanje medju decom. Sva deca se, usled nedostatka sredstava i niskog stepena prosvećenosti, tretiraju kao da su ista iako medju njima ima dece sa niskim psihofizičkim razvojem zbog zapostavljenosti, dece koja ne znaju srpski jezik jer ga ne koriste kod kuće, itd. Izmedju ostalog, dva dečaka (dva brata) pokazuju izrazite znake ADHD-a, (za oca im se govori da je bio još gori od njih), a za šta svi tvrde da je nevaspitanje i priroda i da se tu ništa ne može. Deca su jednostavno hiperaktivna, impulsivna, svakog prekidaju a pažnju na nečemu zadržavaju najduže po 2 minuta. Sredina je zaostala (istočna Srbija), o ovom poremećaju se ništa ne zna i ne želi da se zna.
Moje pitanje je - ako pokušam sa individualnim pristupom i alternativnim načinom učenja, šta je to što nikako ne smem da uradim sa njima i čime ću ih zauvek odbiti? Ne bih želela da situaciju učinim još gorom.
Hvala unapred.
Poštovana,
ono što ne smete da uradite je usko polje delovanja a podrazumeva ponašanja u vezi sa zanemarivanjem prava deteta ili fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja. Verujem da ni jednu od pomenutih pseudovaspitnih metoda niste ni nameravili da primenite. Ono o čemu biste morali da vodite računa je da stvorite timsku podršku stručnih organa škole koje će stati iza vas u slučaju da se strukturisanje rada sa decom ne dopadne nekom od roditelje (a pravilo je da se najviše bune oni koji najmanje ulažu, jer dodatni zahtevi prema tretmanu dece zahtevaju i promenu kućnog reda i pravila u porodičnom okruženju). Kod dece koja su zapostavljena, potreban je dodatni rad sa pedagogom i nastavnikom srpskog jezika. Deca koja pokazuju simptome poremećaja trebaju biti upućena lekaru (jer u suprotnom učestvujete u zanemarivanju njihovih prava na lečenje). Vi možete napraviti dobre prostorno iskustvene rasporede, odnosno da vodite računa koje dete će sedeti napred, koje bliže vama, balansu odličnih i "slabih" i da započnete sa postavljanjem jasnih pravila i granica u ponašanju koja ćete dosledno da sprovodite. Srdačan pozdrav i srećno
Pregledajte odgovore po oblastima