Poštovani doktore,
hvala Vam na brzom odgovoru. Nadam se da će se povratkom u vrtić situacija promeniti i da će se moj sin ponovo vratiti na ono staro. Izgleda da je najveći problem u meni i da ja pokušavam da sebe opravdam, jer osećam da sam kriva. Oduvek sam se trudila da budem dobra majka svojoj deci da ih mazim, stalno im pokazujem nežnost.
Znam da sam u tome uspela i ponosna sam zbog toga.
Ali ono što mnogo zameram sebi i bojim se da može da bude razlog njegovog nezadovoljstva je moja manija da budu vaspitani po nekim mojim (tek sada shvatam možda bolesnim) merilima.
Oni su dobri, poslušni i ne dobijaju batine, da ne pomislite kako ja svoju decu zlostavljam, pa da me apriori osudite.
Ali vidim u njihovim očima strah da nešto ne urade pogrešno, da me ne razočaraju.
Ja sam to shvatila možda pre jedno godinu dana i od tada se trudim da im pokažem kako ni ja nisam savršena i kako ni od njih ne tražim da budu takvi.
Istovremeno shvatam koliko malo vremena imam za njega. Stariji sin je krenuo u školu, sa njim mnogo više radim, dok se mladji nekako oduvek sam snalazio i nikada se nije bunio.
Mnogo mi je teško dok ovo pišem i svesna sam svih grešaka koje kao roditelji nesvesno napravimo.
Nadam se da me razumete.
Hvala Vam :)
Poštovana,
da sam mislio da je do Vaš problem, to bih i napisao. Ja ustvari nisam ni pominjao da postoji neki problem, već da se radi o promeni dnevne rutine zbog bolesti i da će se verovatno sve vratiti na staro, kada se i mladić vrati u uobičajni dnevni ritam i navike. Razumeo sam Vas da svesno želite da prekinete da nesvesno grešite, što mislim da je sjajan preokret i da će prijati deci. Želim vam puno svesnih uspeha.
Srdačno
Pitanje broj: #15486
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 21. 11. 2008.hvala Vam na brzom odgovoru. Nadam se da će se povratkom u vrtić situacija promeniti i da će se moj sin ponovo vratiti na ono staro. Izgleda da je najveći problem u meni i da ja pokušavam da sebe opravdam, jer osećam da sam kriva. Oduvek sam se trudila da budem dobra majka svojoj deci da ih mazim, stalno im pokazujem nežnost. Znam da sam u tome uspela i ponosna sam zbog toga. Ali ono što mnogo zameram sebi i bojim se da može da bude razlog njegovog nezadovoljstva je moja manija da budu vaspitani po nekim mojim (tek sada shvatam možda bolesnim) merilima. Oni su dobri, poslušni i ne dobijaju batine, da ne pomislite kako ja svoju decu zlostavljam, pa da me apriori osudite. Ali vidim u njihovim očima strah da nešto ne urade pogrešno, da me ne razočaraju. Ja sam to shvatila možda pre jedno godinu dana i od tada se trudim da im pokažem kako ni ja nisam savršena i kako ni od njih ne tražim da budu takvi. Istovremeno shvatam koliko malo vremena imam za njega. Stariji sin je krenuo u školu, sa njim mnogo više radim, dok se mladji nekako oduvek sam snalazio i nikada se nije bunio. Mnogo mi je teško dok ovo pišem i svesna sam svih grešaka koje kao roditelji nesvesno napravimo. Nadam se da me razumete.
Hvala Vam :)
Poštovana,
da sam mislio da je do Vaš problem, to bih i napisao. Ja ustvari nisam ni pominjao da postoji neki problem, već da se radi o promeni dnevne rutine zbog bolesti i da će se verovatno sve vratiti na staro, kada se i mladić vrati u uobičajni dnevni ritam i navike. Razumeo sam Vas da svesno želite da prekinete da nesvesno grešite, što mislim da je sjajan preokret i da će prijati deci. Želim vam puno svesnih uspeha.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima