Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?
Ne znam koliko imate godina, ali pošto pominjete učenje obratiću Vam se kao starijem adolescentu. Veliki broj ljudi ima osećaj da im različiti organi ne funkcionišu valjano, ali prilikom pregleda se ustanovi da je funkcija organa normalna. Strah koji se javlja, obično je veći što je organ "važniji", ali on nije posledica stvarnog postojanja bolesti, već od naučenih pogrešnih informacija da je svaki simptom ili nelagovdnost znak neke bolesti, što nije tačno. Sa druge strane, neki ljudi imaju snižen prag za bol ili stalno osluškuju rad svog tela pa bivaju prevareni sopstvenim otkrićima koja ne bi ni bila uočena da nije straha i specifičnog ponašanja. Sa druge strane, treba proveriti u kakvoj si kondiciji, jer strah u kombinaciji sa neaktivnošću često ima zta rezultat brzo zamaranje i lupanje srca. Da li treba ići kod doktora. Svakako, ali ne više u kod kardiologa, već možeš o strahovima porazgovarati sa psihijatrom.
Srdačan pozdrav
Pitanje broj: #14754
Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
Odgovoreno: 11. 11. 2008.Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?
Ne znam koliko imate godina, ali pošto pominjete učenje obratiću Vam se kao starijem adolescentu. Veliki broj ljudi ima osećaj da im različiti organi ne funkcionišu valjano, ali prilikom pregleda se ustanovi da je funkcija organa normalna. Strah koji se javlja, obično je veći što je organ "važniji", ali on nije posledica stvarnog postojanja bolesti, već od naučenih pogrešnih informacija da je svaki simptom ili nelagovdnost znak neke bolesti, što nije tačno. Sa druge strane, neki ljudi imaju snižen prag za bol ili stalno osluškuju rad svog tela pa bivaju prevareni sopstvenim otkrićima koja ne bi ni bila uočena da nije straha i specifičnog ponašanja. Sa druge strane, treba proveriti u kakvoj si kondiciji, jer strah u kombinaciji sa neaktivnošću često ima zta rezultat brzo zamaranje i lupanje srca. Da li treba ići kod doktora. Svakako, ali ne više u kod kardiologa, već možeš o strahovima porazgovarati sa psihijatrom.
Srdačan pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima