Poštovani,
imam devojčicu od tri godine. Ona ide u vrtić već tri i po meseca. Primetila sam, a to su i vaspitačice primetile, da se ona igra sa sa svojom lutkom koju donese u vrtić, čak više samo je drži uz sebe, dok se ne igra sa drugom decom, niti im se previše obraća, kao da ih ignoriše. Kad dođe kući, ona ponavlja sve radnje koje je radila u vrtiću, ali sa svojim lutkama. Njima se obraća, presvlači ih itd., kao da ne želi da registruje, da primeti svoje drugare iz vrtića. Imam osećaj kao da je ustvari ona izgubljena u stvarnom svetu.
Da li je to normalna faza, prolazna, a ako nije šta bih trebalo da preduzmem? Inače mi živimo u zajednici sa muževljevim roditeljima već 4 meseca i dva, tri puta smo se već selili, ako to ima neki značaj.
Puno hval.
Poštovana,
jedno je sigurno, devojčica koja ima selektivnu izmenu ponašanja (različito se ponaša kući i u obdaništu), nema sveprožimajući (pervazivni) razvojni poremećaj, već problem u socijalnom uklapanju. Dakle, nije izgubljena u stvarnom svetu, već izgleda ima problem da se privikne na česte promene. Sa tri selidbe to bi bilo teško i mnogo starijima od nje. Selidbe, pogotovo tako česte, više su krizna stanja nego normalna, pa se tako i odrražavaju na ponašanje ljudi, roditelja, a pogotovo dece koja su kontaktu i zavise od ponašanja roditelja, pritom strahujući da ne pogreše. Stoga, potrebno je dati joj šansu \"da pusti korenje\", a pogotovo joj ne treba govoriti ili kritikovati je zbog njenog ponašanja. Sa druge strane, još je važnije da sagledate kakva je uopšte atmosfera u kući, na koji način se ukućani obraćaju devojčici, koliko kvalitetnog vremena provodite vi i suprug sa njom u nekoj bezbrižnoj i podržavajućoj igri, a koliko u izdavanju zahteva i eventualnoj ljutnji zbog \"greški\". Zbog prisustva bake i deke, važno je i da se ne pomeša ko je kome roditelj ili da se preko deteta ne rešavaju problemi koje trebaju da rešavaju odrasli. Od toga deca mogu ponekad prosto da \"zaneme\". Pojednostavite joj život, da bi se ponašala jednostavno. Ukoliko se takvo ponašanje održava, savetujem da se konsultujete sa psihologom iz vrtića ili nekim dečijim psihologom (ne mora psihijatrom) o konkretnim koracima.
Srdačno
Pitanje broj: #12699
Poštovani, imam devojčicu od tri godine. Ona ide u vrtić već tri i po meseca. Primetila sam, a to su i vaspitačice primetile, da se ona igra sa sa svojom lutkom koju donese u vrtić, čak više samo je drži uz sebe, dok se ne igra sa drugom decom, niti im se previše obraća, kao da ih ignoriše. Kad dođe kući, ona ponavlja sve radnje koje je radila u vrtiću, ali sa svojim lutkama. Njima se obraća, presvlači ih itd., kao da ne želi da registruje, da primeti svoje drugare iz vrtića. Imam osećaj kao da je ustvari ona izgubljena u stvarnom svetu.
Odgovoreno: 14. 10. 2008.Da li je to normalna faza, prolazna, a ako nije šta bih trebalo da preduzmem? Inače mi živimo u zajednici sa muževljevim roditeljima već 4 meseca i dva, tri puta smo se već selili, ako to ima neki značaj. Puno hval.
Poštovana,
jedno je sigurno, devojčica koja ima selektivnu izmenu ponašanja (različito se ponaša kući i u obdaništu), nema sveprožimajući (pervazivni) razvojni poremećaj, već problem u socijalnom uklapanju. Dakle, nije izgubljena u stvarnom svetu, već izgleda ima problem da se privikne na česte promene. Sa tri selidbe to bi bilo teško i mnogo starijima od nje. Selidbe, pogotovo tako česte, više su krizna stanja nego normalna, pa se tako i odrražavaju na ponašanje ljudi, roditelja, a pogotovo dece koja su kontaktu i zavise od ponašanja roditelja, pritom strahujući da ne pogreše. Stoga, potrebno je dati joj šansu \"da pusti korenje\", a pogotovo joj ne treba govoriti ili kritikovati je zbog njenog ponašanja. Sa druge strane, još je važnije da sagledate kakva je uopšte atmosfera u kući, na koji način se ukućani obraćaju devojčici, koliko kvalitetnog vremena provodite vi i suprug sa njom u nekoj bezbrižnoj i podržavajućoj igri, a koliko u izdavanju zahteva i eventualnoj ljutnji zbog \"greški\". Zbog prisustva bake i deke, važno je i da se ne pomeša ko je kome roditelj ili da se preko deteta ne rešavaju problemi koje trebaju da rešavaju odrasli. Od toga deca mogu ponekad prosto da \"zaneme\". Pojednostavite joj život, da bi se ponašala jednostavno. Ukoliko se takvo ponašanje održava, savetujem da se konsultujete sa psihologom iz vrtića ili nekim dečijim psihologom (ne mora psihijatrom) o konkretnim koracima.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima