Poštovani,
Imamo sina koji ima 7,5god ide u drugi razred. Od pre dve godine javio se problem sa mucanjem. On je kao mali imao velikih problema sa krajnicima i gnojnim anginama. Angine su bile tako česte i retko kada je bio duži period, a da nije bio pokriven antibioticima. Na predlog otorinolaringologa izvršena je operacija sva tri krajnika kada je dete imalo 6god. Zbog čestih poseta lekaru, čestih injekcija, vađenja krvi radi potrebnih analiza za operaciju, dete je bilo totalno uplašeno i na sami pomen lekara i slično on bi počeo da plače i od tada se mucanje intenziviralo. Kao mali nikada nije imao problema sa govorom ali od tog perioda kada je operacija bila u pripremi mucanje je postalo češće, intenzivnije. Posetili smo i logopeda, radio je vežbe koje nisu dale veliki efekat na poboljšanje njegovog govora. Ako bi mucanje prestalo na par dana, onda bi došli do izražaja pokretanje određenih delova tela (učestalo pomeranje ramena, glave, čestog treptanja i sl..) Prilikom testiranja kod psihologa radi upisa u prvi razred, rečeno nam je da je dete izuzetno talentovano za matematiku, inteligentnicija mu je na nivou deteta od 10 god. U razgovoru sa učiteljicom saznali smo da prilikom recitovanja raznih pesmica, prepričavanja i ostalog rada na času mucanje nije izraženo u velikoj meri. Primetili smo da je mucanje jačeg intenziteta kada se dete uznemiri i kada hoće nešto brzo da ispriča. Mucanja su češća kod samoglasnika.
Ostajemo u nadi za Vaš odgovor i savet za dalji tretman ili eventualnu terapiju kod našeg deteta.
U medicini, odnosno dečijoj psihijatriji dobro smo se upoznali sa povezanošću pojave mucanja, tikova i hiperaktivnosti koji se međusobno smenjuju, po principu pretakanja, a sva ova stanja su povezana upravo sa infekcijama i imunizaciom organizma pre svega na bakterije streptokoke. Verujem da su mladiću lekari i bolnice preko dosadile i da predstavljaju mesto traumatskih iskustava, ali na žalost te česte porebno je završiti lečenje do kraja. Predlažem da u dogovoru sa njegovim pedijatrom uradite nalaz streptolizinskog titra u serumu, opšti imunološki status, bris nosa i grla i pregled tri uzastopne stolice na patogene mikroorganizme i gljivice. Tek ukoliko ti nalazi budu dostupnu i sagledani (i \"normalni\") ima logično je konsultovati se sa dečijim psihijatrom. U protivnom psihijatar se može baviti samo pokrivanjem simptoma, a bez uticaja na pravi uzrok problema.
Srdačno
Pitanje broj: #12279
Poštovani,
Odgovoreno: 07. 10. 2008.Imamo sina koji ima 7,5god ide u drugi razred. Od pre dve godine javio se problem sa mucanjem. On je kao mali imao velikih problema sa krajnicima i gnojnim anginama. Angine su bile tako česte i retko kada je bio duži period, a da nije bio pokriven antibioticima. Na predlog otorinolaringologa izvršena je operacija sva tri krajnika kada je dete imalo 6god. Zbog čestih poseta lekaru, čestih injekcija, vađenja krvi radi potrebnih analiza za operaciju, dete je bilo totalno uplašeno i na sami pomen lekara i slično on bi počeo da plače i od tada se mucanje intenziviralo. Kao mali nikada nije imao problema sa govorom ali od tog perioda kada je operacija bila u pripremi mucanje je postalo češće, intenzivnije. Posetili smo i logopeda, radio je vežbe koje nisu dale veliki efekat na poboljšanje njegovog govora. Ako bi mucanje prestalo na par dana, onda bi došli do izražaja pokretanje određenih delova tela (učestalo pomeranje ramena, glave, čestog treptanja i sl..) Prilikom testiranja kod psihologa radi upisa u prvi razred, rečeno nam je da je dete izuzetno talentovano za matematiku, inteligentnicija mu je na nivou deteta od 10 god. U razgovoru sa učiteljicom saznali smo da prilikom recitovanja raznih pesmica, prepričavanja i ostalog rada na času mucanje nije izraženo u velikoj meri. Primetili smo da je mucanje jačeg intenziteta kada se dete uznemiri i kada hoće nešto brzo da ispriča. Mucanja su češća kod samoglasnika.
Ostajemo u nadi za Vaš odgovor i savet za dalji tretman ili eventualnu terapiju kod našeg deteta.
U medicini, odnosno dečijoj psihijatriji dobro smo se upoznali sa povezanošću pojave mucanja, tikova i hiperaktivnosti koji se međusobno smenjuju, po principu pretakanja, a sva ova stanja su povezana upravo sa infekcijama i imunizaciom organizma pre svega na bakterije streptokoke. Verujem da su mladiću lekari i bolnice preko dosadile i da predstavljaju mesto traumatskih iskustava, ali na žalost te česte porebno je završiti lečenje do kraja. Predlažem da u dogovoru sa njegovim pedijatrom uradite nalaz streptolizinskog titra u serumu, opšti imunološki status, bris nosa i grla i pregled tri uzastopne stolice na patogene mikroorganizme i gljivice. Tek ukoliko ti nalazi budu dostupnu i sagledani (i \"normalni\") ima logično je konsultovati se sa dečijim psihijatrom. U protivnom psihijatar se može baviti samo pokrivanjem simptoma, a bez uticaja na pravi uzrok problema.
Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima