Poštovani,
moja ćerka (3 god) je do pre 10 meseci koristila cuclu za uspavljivanje. I od tad su nastale naše muke...Treba joj minimum sat vremena da se uspava, moramo da je držimo za ruku dok se uspavljuje, ne da nam da izađemo iz sobe dok se ne uspava, ne želi da spava sa svojom dragom igračkom, samo da smo mi pored nje, pogoto ja kao majka. I dok je polako sustiže san, ona se bori i ne da se, kao da na silu pokušava da ne zaspi. Više ne znamo na koji način da joj pokažemo da je već \'velika\" i da sama treba da se uspava, ali što je najgore od svega to toliko mučno izgleda. Čak smo i u nekim časopisima čitali da postoji takav neki strah. I u vrtiću pravi probleme oko spavanja.
Nadam se da ćete nam izaći u susret i pomoći da naš problem uspavljivanja lakše savladamo.
Poštovana,
slažem se da se u raznim časopisima u kojima pišu različiti stručnjaci pominju razna objašnjenja i tumačenja ponašanja dece tokom rituala uspavljivanja. Neko će vam reći da se ne zanosite i da je sve to faza, normalno, očekivano, pogotovo u tradicionalnim kulturama. U zapadnim evropskim zemljama gde je vaspitni sistem usmeren ka rešavanju problema i uenju dece što ranijem osamostaljivanju bi imali kranje suprotan stav. Međutim, pitanje je šta u stvari rodtelji žele i da li je to u raskoraku sa potrebama deteta u određenom uzrastu. Ako baš želite da joj kažete da je velika, možete pokušati sa uvažavanjem njenih godina (\"bebe se uspavljuju sa mamom, a devojčice same\" i sl), ali taj metod može dati neizvesne rezultate, jer je strah (emocija), jača od razuma (pogotovo kada neko ima 3 godine). Pogotovo je nekorisno ako jedno pričate (da treba sama da se uspava), a ostajete sa njom (drugo radite). Sa tim treba prekinuti, odnosno treba joj govoriti ono što ćete uraditi. Zato je potrebno prvenstveno pokazati, a ne govoriti, da ne biste ustvari pokazali nedoslednost i nesigurnost protiv koje se ona upravo bori. Potrebno je uvesti ritual uspavljivanja koji neće zavisiti od ponašanja devojčice, već će jednostavno biti signal da je vreme za spavanje. Dakle, ativnosti svesti na minimum, sat pre spavanja, onda higijena, topli napitak (ne čaj, a ne mora ni napitak), priča, poljubac i odlazite iz sobe u kojoj može ostati upaljeno neko skriveno svetlo. Ne očekujte da će se prve noći išta desiti osim protesta. Ali ukoliko ste rešeni da je naučite novoj lekciji samostalnosti, onda to treba ponoviti onoliko puta koliko je potrebno da je nauči bez vraćanja u njen krevet ili dovođenja u vaš. Ovaj princip je uspešan kada se primenjuje dosledno, ali i neupotrebljiv pa čak i štetan ako se improvizuje.
Srećno i hrabro
Pitanje broj: #12255
Poštovani,
Odgovoreno: 07. 10. 2008.moja ćerka (3 god) je do pre 10 meseci koristila cuclu za uspavljivanje. I od tad su nastale naše muke...Treba joj minimum sat vremena da se uspava, moramo da je držimo za ruku dok se uspavljuje, ne da nam da izađemo iz sobe dok se ne uspava, ne želi da spava sa svojom dragom igračkom, samo da smo mi pored nje, pogoto ja kao majka. I dok je polako sustiže san, ona se bori i ne da se, kao da na silu pokušava da ne zaspi. Više ne znamo na koji način da joj pokažemo da je već \'velika\" i da sama treba da se uspava, ali što je najgore od svega to toliko mučno izgleda. Čak smo i u nekim časopisima čitali da postoji takav neki strah. I u vrtiću pravi probleme oko spavanja.
Nadam se da ćete nam izaći u susret i pomoći da naš problem uspavljivanja lakše savladamo.
Poštovana,
slažem se da se u raznim časopisima u kojima pišu različiti stručnjaci pominju razna objašnjenja i tumačenja ponašanja dece tokom rituala uspavljivanja. Neko će vam reći da se ne zanosite i da je sve to faza, normalno, očekivano, pogotovo u tradicionalnim kulturama. U zapadnim evropskim zemljama gde je vaspitni sistem usmeren ka rešavanju problema i uenju dece što ranijem osamostaljivanju bi imali kranje suprotan stav. Međutim, pitanje je šta u stvari rodtelji žele i da li je to u raskoraku sa potrebama deteta u određenom uzrastu. Ako baš želite da joj kažete da je velika, možete pokušati sa uvažavanjem njenih godina (\"bebe se uspavljuju sa mamom, a devojčice same\" i sl), ali taj metod može dati neizvesne rezultate, jer je strah (emocija), jača od razuma (pogotovo kada neko ima 3 godine). Pogotovo je nekorisno ako jedno pričate (da treba sama da se uspava), a ostajete sa njom (drugo radite). Sa tim treba prekinuti, odnosno treba joj govoriti ono što ćete uraditi. Zato je potrebno prvenstveno pokazati, a ne govoriti, da ne biste ustvari pokazali nedoslednost i nesigurnost protiv koje se ona upravo bori. Potrebno je uvesti ritual uspavljivanja koji neće zavisiti od ponašanja devojčice, već će jednostavno biti signal da je vreme za spavanje. Dakle, ativnosti svesti na minimum, sat pre spavanja, onda higijena, topli napitak (ne čaj, a ne mora ni napitak), priča, poljubac i odlazite iz sobe u kojoj može ostati upaljeno neko skriveno svetlo. Ne očekujte da će se prve noći išta desiti osim protesta. Ali ukoliko ste rešeni da je naučite novoj lekciji samostalnosti, onda to treba ponoviti onoliko puta koliko je potrebno da je nauči bez vraćanja u njen krevet ili dovođenja u vaš. Ovaj princip je uspešan kada se primenjuje dosledno, ali i neupotrebljiv pa čak i štetan ako se improvizuje.
Srećno i hrabro
Pregledajte odgovore po oblastima