Poštovani,
Imam blizance od oko 20 meseci. Problem je u tome što jedan udara glavom o zid illi pod. Dešava se sa razlogom npr brat mu uzme nešto iz ruke, ali i bez nama vidljivog razloga. Pedijatar to smatra odrazom karaktera i nije imala komentar na to. Čitala sam na raznim stranicama iskustva drugih majki i videla da se to prosto dešava i da prođe do nekih godina. Tako sam i ja shodno savetima i iskustvima ignorisala to ponavljanje, ali u tim trenucima bila pored deteta, pričala mu, objašnjavala ponekad ga i nežno fizički pomerala od zida. Nije mi bilo rešenje ni da vraćam otete stvari ili da ga prezaštićujem da bih izbegla te situacije jer sam smatrala da bi tek to bilo pogrešno na duge staze.
Međutim, danas mu je brat izbio iz ruku neku kašičicu iz ruke a on se bacio na pod i udario glavom tako krvnički da se i sam iznenadio. Prestravila sam se. Brine me šta može da bude npr u vrtiću ili igralištu ako se desi.
Dugo razmišljam i preispitujem se da li sam nesvesno doprinela nekako tome i mogu li nešto da promenim.
Da Vam napomenem da živimo sa babom i dedom. Tata je brižan i nežan. Brak je stabilan. Od početka ih tretiramo kao individue ne kao "paketić". Trudim se da im posvetim podjednako pažnju. Inače, ja sam na trudničkom ponovo, tako nisam ni polazila na posao, dosta sam im posvećena kao i ostatak porodice. Oni su dugo čekana deca i smatram da su voljeni, ali su i učeni šta znači "ne" i smatram da nisu razmaženi.
Znate li, ovako na daljinu, šta bih mogla da preduzmem ili promenim da ovo ublažim? Imate li savet. Unapred sam Vam zahvalna.
Postovana, lupanje glavom je prilicno uobicajena reakcija pogotovo za dvogodisnjake. Dete se na taj nacin oslobadja napetosti, pa to radi u situacijama kada je frustrirano, ljuto... Uvedite detetu neke ritmicke igre poput plesanja, udaranja bubnjeva i slicno, jer ce te aktivnosti 'zameniti' udaranje glavom.
Pitanje broj: #173114
Poštovani, Imam blizance od oko 20 meseci. Problem je u tome što jedan udara glavom o zid illi pod. Dešava se sa razlogom npr brat mu uzme nešto iz ruke, ali i bez nama vidljivog razloga. Pedijatar to smatra odrazom karaktera i nije imala komentar na to. Čitala sam na raznim stranicama iskustva drugih majki i videla da se to prosto dešava i da prođe do nekih godina. Tako sam i ja shodno savetima i iskustvima ignorisala to ponavljanje, ali u tim trenucima bila pored deteta, pričala mu, objašnjavala ponekad ga i nežno fizički pomerala od zida. Nije mi bilo rešenje ni da vraćam otete stvari ili da ga prezaštićujem da bih izbegla te situacije jer sam smatrala da bi tek to bilo pogrešno na duge staze. Međutim, danas mu je brat izbio iz ruku neku kašičicu iz ruke a on se bacio na pod i udario glavom tako krvnički da se i sam iznenadio. Prestravila sam se. Brine me šta može da bude npr u vrtiću ili igralištu ako se desi. Dugo razmišljam i preispitujem se da li sam nesvesno doprinela nekako tome i mogu li nešto da promenim. Da Vam napomenem da živimo sa babom i dedom. Tata je brižan i nežan. Brak je stabilan. Od početka ih tretiramo kao individue ne kao "paketić". Trudim se da im posvetim podjednako pažnju. Inače, ja sam na trudničkom ponovo, tako nisam ni polazila na posao, dosta sam im posvećena kao i ostatak porodice. Oni su dugo čekana deca i smatram da su voljeni, ali su i učeni šta znači "ne" i smatram da nisu razmaženi. Znate li, ovako na daljinu, šta bih mogla da preduzmem ili promenim da ovo ublažim? Imate li savet. Unapred sam Vam zahvalna.
Odgovoreno: 01. 10. 2020.Postovana, lupanje glavom je prilicno uobicajena reakcija pogotovo za dvogodisnjake. Dete se na taj nacin oslobadja napetosti, pa to radi u situacijama kada je frustrirano, ljuto... Uvedite detetu neke ritmicke igre poput plesanja, udaranja bubnjeva i slicno, jer ce te aktivnosti 'zameniti' udaranje glavom.
Pregledajte odgovore po oblastima