pitanje

Najčešće se uočava nizak rast i oslabljena funkcija jajnika. Primena hormona rasta u ovoj populaciji je veoma poželjna i cilj je što ranije započeti. Ne mora da se čeka 4. Ili 5. Godina života jer ovde nije bitan samo efekat ubrzanog rasta, već zbog kvalitetnog formiranja kostiju i dobijanja najmanje moguće normalne visine u ovoj populaciji. U toku intrauterinog života ove devojčice počinju da gube jajne ćelije i proces se ubrzava tako da one u nekih 20% slučajeva mogu da uđu u pubertet. Ali nikako bez neke endokrinološke podrške ne mogu da ga završe. Potrebno je na vreme prepoznati Tarnerov sindrom kako zbog niskog rasta tako i zbog adekvatnog lečenja pubertetskog razvoja. Ovim devojkama se već sa 12 godina uključuje estrogena supstitucija. To je važno i za rast ali i za razvoj kostiju. U ovoj populaciji kosti su jako osetljive na razvoj procesa osteoporoze zbog večnog nedostatka estrogena. U 10% slučajeva kod devojčica sa Tarnerom razvijaju se srčane mane. Mogu imati i probleme sa štitastom žlezdom, potom upale ušiju, poremećaj rada bubrega. Sa napretkom nauke danas je moguće da devojka sa Tarnerovim sindromom ostvari potomstvo putem donorske jajne ćelije uz multidisciplinarnu saradnju lekara i njihov nadzor