Hvala Vam na odgovoru, ja bih još da Vam pišem, jer nemam kome drugom da se obratim. Pre nedelju dana bilo je rodjedansko slavlje kod rodjaka od moje devojke, ja se nisam osećao dobro i nisam hteo da idem sa njom, ona je došla kući u 3 ujutru i sutradan smo se posvadjali zbog toga i ona mi je tražila da napustim stan. Ja sam to i uradio bez stvaranja još većih problema, mirno sam pokupio svoje stvari i napustio stan, posle nedelju dana zahvaljujući njenoj majci sam se vratio u stan, trenutno sam sa njom, ali ona kaže da hoće da se odseli i da će mi ostaviti stan. Njena majka i sva njena porodica pokušavaju da je urazume da ostane sa mnom, ali ona sluša svoju najbolju drugaricu koju svi poznaju kao lošu osobu i hoće da ide kaže mi da ja i ona više ništa nemamo zajedno i da samo možemo ostati prijatelji dakle moje pitanje glasi: kako da ja sačuvam našu vezu da ostanemo zajedno? Oprostio sam joj prevaru i mnogo stvari sam uradio za nju, ali ona to uopšte ne vidi ili se pravi da ne vidi. Ja sam pred njom iskren i nemam nikakvih tajni i to njena majka dobro zna zato me mnogo i voli. Ja hoću da sačuvam našu vezu i da imam decu sa njom volio bi da se ona promeni, ona ima 21 god. a ja 22 .Da li je moguće da se ona promeni i da počne da razmišlja kao ja?
Uz dužno postovanje hvala Vam na odgovoru, moram Vam reći da mi je prošli odgovor pomogao i mnogo Vam hvala za to. Nadam se da ćete mi moći odgovoriti i na ovo pitanje, jer moj život je komplikovan, a nemam nikakvu podršku i pomoć sam sam u svetu. Još jednom Vam hvala na razumevanju.
Poštovani,
ako sam Vam pomogao kako to da još uvek njena najbolja drugarica ima najveću moć, a da se Vi i dalje tiho i mirno povlačite i uz tuđu poMOĆ vraćate? Nemate podršku, sami ste na svetu. Neko bi rekao da vi MOĆ stičete izražavajući nemoć!? Tada Vam izgleda najviše pomažu. Ali u slučaju Vaše partnerke takva taktika izgleda neće proći i potrebno je da pokažete i svoju stranu koja zna da se bori i drugačije za ono do čega Vam je stalo. Ne kažem da treba da se ponašate loše kao njena drugarica, već da razmislite koja su se Vaša drugačija ponašanja dopala Vašoj partnerki u vreme kada je slušala i Vaše mišljenje i želje.
Srdačno još jednom
Poštovani,
unazad tri mjeseca u vezi sam s momkom koji konzumira marihuanu već 15 godina. Lijepo se slažemo, imamo zdrav odnos i podržavamo jedno drugo, stalo mi je do te osobe, ali srce mi se kida kad ga vidim da "mota" joint. Pošto sam po zanimanju psiholog i dosta radim na sebi, isto tako nastojim i njemu pomoći, ali ipak nisam sigurna koliko mi je još strpljenja i tolerancije preostalo da ostanem s njim u vezi. Imam noćne more i mučnine. Ne znam da li je vrijeme da prekinem vezu ili ima još nade za nas?
Je li zaista u meni problem da ga prihvatim kakav jeste?
Poštovana,
nisam stručnjak za bolesti zavisnosti, niti pravim veliku razliku između rekreativnog uzimanja, zloupotrebe ili hroničnog uzimanja droga, iako je pomenuti stručnjaci prave, jer me prvenstveno zanima kakav uticaj takvo ponašanje ima na relacije sa drugim osobama, nego na samu osobu. Ukoliko konzumiranje trave ili droga remeti odnose (a najčešće remeti jer se život malo po malo svodi na planiranje nabavke i korišćenje )ili jasno utiče na dinamiku nekog odnosa u onda je i štetna, bez obzira da li ostavlja štetan uticaj na samog konzumenta (a retko ne ostavlja). Imajući u vidu da se i psiholog verujem da Vam neće biti teško da sami sebi odgovorite kakava je Vaša uloga u toj partnerskoj relaciji i šta činite za sebe i vezu ostajući ili izlazeći iz nje?
Poštovani,
Obraćam Vam se za pomoć u vezi veoma ozbiljne stvari. Imam 34god. i u vezi sam već 5god. sa momkom koji ima 39.god. i koji je narkoman. Naime, sve vreme naše veze on konzumira kokain (ušmrkava ga i to uglavnom vikendom) i marihuanu. Na početku našeg zabavljanja ja sam to probala po prvi put u životu i nakon par meseci shvatila da mi to ne prija i prestala u potpunosti. Ali, on nije, osim kada napravi pauzu od par dana do 2 nedelje, ali to je sve. Stalno pokušavam da razgovaram o tome ozbiljno, ali on je ubedjen da može da prestane kada hoće i da to nije problem. Ali, ja koja to sve pratim i veoma ozbiljno shvatam njegovo stanje vidim da će to ići mnogo teže. Problem je i taj što veliki broj ljudi u njegovom okruženju isto konzumira te droge vikendom i prilikom njihovog vidjanja. On je inače veoma dobar čovek, uspešan u poslu i druželjubiv, nije sklon depresiji, veseo, praktičan, pozitivan prema životu i kaže da mu je to samo dodatno gorivo kada je umoran. Pri tome je naša veza skladna, veoma se volimo i planiramo zajednički život.
Molim Vas recite mi kako da mu pomognem da počne ozbiljnije da razmišlja o tom problemu, a da ga ne izgubim (skoro svaki put se posvadjamo kada se o tome priča). Stvar je posebna i zbog toga što je on Vas kolega, tj. i on je doktor i potpuno svestan štetnosti svega toga, ali u velikoj zabludi u vezi ovog problem. A povrh svega ja želim da zatrudnim, ali se bojim posledica.
Nestrpljivo očekujem Vaš odgovor,
srdačan pozdrav.
Poštovana,
napisali ste mi da je Vaš partner potpunosti svestan štetnosti, ali da je u velikoj zabludi u vezi svog problema. Bojim se da nije moguće biti istovremeno svestan i u zabludi oko iste stvari. Mislim da upravo i Vi možete upasti u istu zamku i da ste ustvari svesni da mu vi ne možete pomoći, ali dovodite sebe u zablududa mu možete pomoći "da ozbiljnije razmisli" (mada ne vidim da ste napisali da on uopšte razmišlja) o problemu. Naravno, takve zamke su moguće kada emocije diktiraju ponašanje. Emocije mogu i da zamagle razum i u vezi činjenica da se ne radi o momak, već o odraslom čoveku od 39 g. čija profesija podrazumeva da donosi odluke o zdravlju drugih ljudi, a pri tom je nemotivisan da leči sopstvenu bolest za koju zna da je štetna i po njega i po odnos sa Vama. Kada je zloupotreba droga u pitanju, a zavisnost od njihovog dejstva se lako stvara, tu nema kompromisa. Svaka pomoć podrazumeva prestanak konzumiranja i uvođenje u program prevencije koju sprovode stručnjaci za lečenje bolesti zavisnosti i sistemski porodični terapeuti za bolesti zavisnosti, tako da Vam preporučujem da se sa njima posvetujete bez čekanja da se motivacija pojavi sama od sebe, jer se najčešće to ne dešava.
Poštovani,
moje pitanje se odnosi na moju rođaku koja ima 45 god. i živi sama sa majkom od 79 god. Naime, ona se ranije lečila od diskus hernije, lečila se na Reumatološkom institutu Beograd, na Banjici itd. Poslednjih desetak godina obeshrabrena i sa konstantno velikim bolovima dane provodi uglavnom ležeći u krevetu i gledajuci tv. Moje laičko mišljenje da je ona odavno u teškoj depresiji, u poslednje vreme sve goroj. Ne želi da ide dalje da se leči, kaže razočarala se u lekare i u njihov odnos, što ima iskreno dosta istine u tome itd., a kada i poželi žali se na jake bolove i nemogućnost da ode bilo gde, barem na pregled. Teško se kreće i po kući , a i noge su joj vidno tanje, naročito desna. Što se tiče majke, sve je na njenim plećima. Ali, majka kao majka, neće da prihvati neke dobronamerne sugestije od svojih najbližih da mora i ona da promeni taj svoj preterano zaštitnički odnos prema njoj, zbog njenog dobra. Mojoj rođaki je sve nuđeno, npr. da ide kod ovog ili onog lekara, da dođe privatni lekar, da ode u bolnicu, da se ispregleda itd. Prekjuče je njen ujak doveo svog prijatelja neurologa kod nje kući da je pregleda. Pre toga joj je rekao da neće on da je pregleda, već samo fino da popriča sa njom šta i kako dalje. Međutim, on je izvršio neurološki pregled, bili su sami u njenoj sobi, nešto su u međuvremenu popričali. On joj rekao, koliko ja znam, da mora da se snimi i da nastavi sa lečenjem. Bio je prilično oštar prema njoj, povišenog tona i rekao je da ona neće da sarađuje sa njim. Inače, za vreme pregleda i njihovog razgovora posle ona je histerično plakala i morali su da je smiruju. Doktor je posle toga bio veoma oštar prema njenoj majci u razgovoru sa njom, kriveći u velikom procentu za stanje u kojem se ona nalazi, tj. kako je dozvolila sa se to sve zapusti, kako je nije terala da ide da nastavi sa lečenjem itd. Na kraju se poseta završila tako što je on rekao da može jedino da je leči da mu pribavi nove snimke itd. Posle nam je savetovao da uzmemo uput za neurologiju jednog naseg Kbc-a sto smo mi i ucinili.Ona je u pocetku pristala da ide,mada nevoljno.Medjutim,poslednjih dana se predomislila i nece da ide, pravdajuci se hladnim vremenom,dobijenom menstruacijom itd. Opet ista prica se ponavlja. Problem je sa njenom majkom što je ona uvek, a naravno i sada shvata sve kao "napad" na njenu ćerku, kao i većina naših majki uopšte. Meni samo priča, kako npr. doktor ovakav ili onakav, nadobudan itd. Uvek joj je važnija ambalaža od suštine, mada mislim da je ona svesna da su ispravni svi dobronamerni saveti u vezi njene ćerke, ali neće to da prizna samoj sebi.
Izvinite što sam ovako konfuzan, nisam znao kome da se obratim, ali očaj me tera, a ne znam kako da pomognem svojoj rođaki, da je nateramo da se leči. Znam da ona ako neće, niko je ne može naterati.
Molim Vas za neki savet na koji način je naterati, makar postepeno da krene polako. Imate li neke , izvinite ako zvuči neozbiljno stručne "trikove" da nam preporučite? Verujte, mi više ne znamo šta da radimo, ovih godina smo sve pokušali koliko smo umeli. Da napomenem da joj je otac umro pre 20. god. a stariji rođeni brat je sa porodicom u inostranstvu već 14 god, tako da od najbližih ima samo majku i ujaka od 76.god.
Unapred hvala na odgovoru
Poštovani,
niste nimalo konfuzni, naprotiv, skoro da sam imao jasnu sliku u svesti o sekvenci koju ste opisali sa neurologom. Da se radi o filmu imali bi smo glumačku ekipu od 3 glavna glumca i epizodiste. Zaplet je jasan, a sada ću vam izdvojiti opis jednog aktera koga vi akcentirate kao nosica zapleta, a to je gospođa mama. Opis: "sve je na njenim plećima. Ali...neće da prihvati neke dobronamerne sugestije od svojih najbližih da mora da promeni svoj preterano zaštitnički odnos...ona uvek, a naravno i sada shvata sve kao "napad" na njenu ćerku...uvek joj je važnija ambalaža od suštine." Dakle, imamo jedan čvrst karakterni lik, uz dva lako lomljiva, ćerku (sa lomljivim karakterom i diskus hernijom) i lekara (neurologa, uvređenog jer nema moć nad pacijentom). U pravu ste da u ovoj situaciji trebaju psihijatrijski "trikovi", a oni nisu nimalo komplikovani, jer u suštini treba činiti suprotno od onoga što ne funkcioniše. Ključna stvar je tzv. "pridruživanje" (stvaranje prostora za ispoljavanje uticaja), koje se sastoji od čestitanja na izdržljivosti obema, i majci i ćerki, pa čak i čuđenju na neverovatnom strpljenju u iščekivanju da će se izlečenje samo dogoditi (dakle potrebno je preformulisati sve one reči koje su ustvari odbijale majku da dozvoli da se ćerki pruži pomoć, jer kao što rekoste, majke ko majke, mogu imati strahove, a neke mogu imati i preterane strahove da se stvari još više ne pogoršaju). Nakon pridruživanja sledi akcija. Zvučaće paradoksalno, ali vi kao rođak moćete da zatražite pomoć od mame (baš nje), da "izdrži još malo i napravi", iako znate da je već mnogo toga učinila, "još jedan dodatan i veliki napor i pokuša da ubedi ćerku da je potrebno da ponovo započne lečenje". Možete čak izraziti nevericu da će uspeti (dajući joj prostora da se dodatno iskaže kao zaštitnik). Nadam se da će vam ovaj odgovor dati još ideja. Takođe, uvek umesto neurologa možete pozvati psihijatra koji bi procenio da li je problem dublji od ponavljajuće porodične "igre", a neurolog će svakako biti deo "filmske" ekipe kada započne lečenje.
Srdačno
Poštovani,
u braku sam godinu dana, pre toga smo se zabavljali četiri godine, odlično funkcionišemo i u svemu se slažemo, jedini problem je seks. Naime, moja supruga je nezainteresovana za seks, u suštini ona je jako pasivna i nezainteresovana za bilo koju drugi pozu, osim misionarske, prilično je stegnuta i teško se opušta. Ja sam sasvim suprotan, dovoljno je da prodje pored mene ili da se približi i ja se uzbudim. Zdravstveno i fizički smo zdravi oboje. Ja bih mogao da vodim ljubav s njom 10 puta dnevno, a ona jedva jednom.
Da li je problem u meni ili u njoj (ja imam 34, a ona 26 godina) i šta da radimo?
Unapred zahvalan!
Poštovani,
seks spada u jednu od 4 kardinalne karike partnerskog odnosa i najkasnije se gasi u hroničnim bračnim krizama, i to sa razlogom, jer je najčešći način smanjenja tenzije u partnerskom odnosu (naravno kada prođe faza zaljubljenosti u kojoj tenzija postoji zbog strasti a ne zbog skučene komunikacije, lojalnosti prema porodici porekla, stiskanja paste po sredini, i sl.). E sad, probleme koje vi navodite u seksualnom životu, grubo se mogu odvojiti na problem frekvencije seksualnih odnosa i na problem seksualne komunikacije, a oba mogu biti u vezi sa stepenom seksualne želje. Pozvaću se na moje istraživanje sa starijim adolescentima (dakle seksualno najspremnijoj kategoriji), u kome je skoro svaki četvrti muškarac ukazao da bi više puta dnevno želeo da ima seksualne odnose ako bi partnerka uvek bila na raspolaganju. Takavu seksualnu želju imala je tek svaka sedma adolescentkinja, odnosno najveći broj adolescentkinja ima želju za seksualnim odnosima 3-5 puta nedeljno, dok najveći broj muškaraca bi to želelo svakoga dana. Dakle, polne razlike u seksualnoj želji su značajno različite, a problem može nastati kada su kod partnera te razlike i individualno naglašenije. Pošto se radi o nagonskoj potrebi, može se govoriti i u terminima kao što su seksualna glad i sitost. Kada se zadovoljni seksualni apetit, osoba je onda seksualno sita, a ako se jede više od onoga što se želi (deca to rade da bi mame bile srećne) onda se može govoriti o presićenosti (pa deca počnu da odbijaju hranu). A ako zamislimo kako bi izgledala osoba koja je sita seksa, pitam se da li bi isto izgledala kao osoba sita hrane, nezainteresovana da jede, jede samo ono što najviše voli, samo proba, bez krupnih zalogaja, nelagodno se oseća. A ako sve to vratimo u kontekst slike ponašanja vaše žene, onda može biti jasnije dali se radi o gladi, sitosti i presićenosti. Dakle, ne radi se o bolesti, niti o problemu u bilo kome od vas dvoje, već možda o neusaglašenosti želja, o čemu treba otovoreno razgovarati. Ukoliko dozvolite supruzi da seksualno ogladni, možda budete iznenađeni drugačijim pristupom.
Srdačno
Hvala Vam na odgovoru, ja bih još da Vam pišem, jer nemam kome drugom da se obratim. Pre nedelju dana bilo je rodjedansko slavlje kod rodjaka od moje devojke, ja se nisam osećao dobro i nisam hteo da idem sa njom, ona je došla kući u 3 ujutru i sutradan smo se posvadjali zbog toga i ona mi je tražila da napustim stan. Ja sam to i uradio bez stvaranja još većih problema, mirno sam pokupio svoje stvari i napustio stan, posle nedelju dana zahvaljujući njenoj majci sam se vratio u stan, trenutno sam sa njom, ali ona kaže da hoće da se odseli i da će mi ostaviti stan. Njena majka i sva njena porodica pokušavaju da je urazume da ostane sa mnom, ali ona sluša svoju najbolju drugaricu koju svi poznaju kao lošu osobu i hoće da ide kaže mi da ja i ona više ništa nemamo zajedno i da samo možemo ostati prijatelji dakle moje pitanje glasi: kako da ja sačuvam našu vezu da ostanemo zajedno? Oprostio sam joj prevaru i mnogo stvari sam uradio za nju, ali ona to uopšte ne vidi ili se pravi da ne vidi. Ja sam pred njom iskren i nemam nikakvih tajni i to njena majka dobro zna zato me mnogo i voli. Ja hoću da sačuvam našu vezu i da imam decu sa njom volio bi da se ona promeni, ona ima 21 god. a ja 22 .Da li je moguće da se ona promeni i da počne da razmišlja kao ja?
Odgovoreno: 21. 11. 2008.Uz dužno postovanje hvala Vam na odgovoru, moram Vam reći da mi je prošli odgovor pomogao i mnogo Vam hvala za to. Nadam se da ćete mi moći odgovoriti i na ovo pitanje, jer moj život je komplikovan, a nemam nikakvu podršku i pomoć sam sam u svetu. Još jednom Vam hvala na razumevanju.
Poštovani,
ako sam Vam pomogao kako to da još uvek njena najbolja drugarica ima najveću moć, a da se Vi i dalje tiho i mirno povlačite i uz tuđu poMOĆ vraćate? Nemate podršku, sami ste na svetu. Neko bi rekao da vi MOĆ stičete izražavajući nemoć!? Tada Vam izgleda najviše pomažu. Ali u slučaju Vaše partnerke takva taktika izgleda neće proći i potrebno je da pokažete i svoju stranu koja zna da se bori i drugačije za ono do čega Vam je stalo. Ne kažem da treba da se ponašate loše kao njena drugarica, već da razmislite koja su se Vaša drugačija ponašanja dopala Vašoj partnerki u vreme kada je slušala i Vaše mišljenje i želje.
Srdačno još jednom
Poštovani,
Odgovoreno: 21. 11. 2008.unazad tri mjeseca u vezi sam s momkom koji konzumira marihuanu već 15 godina. Lijepo se slažemo, imamo zdrav odnos i podržavamo jedno drugo, stalo mi je do te osobe, ali srce mi se kida kad ga vidim da "mota" joint. Pošto sam po zanimanju psiholog i dosta radim na sebi, isto tako nastojim i njemu pomoći, ali ipak nisam sigurna koliko mi je još strpljenja i tolerancije preostalo da ostanem s njim u vezi. Imam noćne more i mučnine. Ne znam da li je vrijeme da prekinem vezu ili ima još nade za nas?
Je li zaista u meni problem da ga prihvatim kakav jeste?
Poštovana,
nisam stručnjak za bolesti zavisnosti, niti pravim veliku razliku između rekreativnog uzimanja, zloupotrebe ili hroničnog uzimanja droga, iako je pomenuti stručnjaci prave, jer me prvenstveno zanima kakav uticaj takvo ponašanje ima na relacije sa drugim osobama, nego na samu osobu. Ukoliko konzumiranje trave ili droga remeti odnose (a najčešće remeti jer se život malo po malo svodi na planiranje nabavke i korišćenje )ili jasno utiče na dinamiku nekog odnosa u onda je i štetna, bez obzira da li ostavlja štetan uticaj na samog konzumenta (a retko ne ostavlja). Imajući u vidu da se i psiholog verujem da Vam neće biti teško da sami sebi odgovorite kakava je Vaša uloga u toj partnerskoj relaciji i šta činite za sebe i vezu ostajući ili izlazeći iz nje?
Poštovani,
Odgovoreno: 21. 11. 2008.Obraćam Vam se za pomoć u vezi veoma ozbiljne stvari. Imam 34god. i u vezi sam već 5god. sa momkom koji ima 39.god. i koji je narkoman. Naime, sve vreme naše veze on konzumira kokain (ušmrkava ga i to uglavnom vikendom) i marihuanu. Na početku našeg zabavljanja ja sam to probala po prvi put u životu i nakon par meseci shvatila da mi to ne prija i prestala u potpunosti. Ali, on nije, osim kada napravi pauzu od par dana do 2 nedelje, ali to je sve. Stalno pokušavam da razgovaram o tome ozbiljno, ali on je ubedjen da može da prestane kada hoće i da to nije problem. Ali, ja koja to sve pratim i veoma ozbiljno shvatam njegovo stanje vidim da će to ići mnogo teže. Problem je i taj što veliki broj ljudi u njegovom okruženju isto konzumira te droge vikendom i prilikom njihovog vidjanja. On je inače veoma dobar čovek, uspešan u poslu i druželjubiv, nije sklon depresiji, veseo, praktičan, pozitivan prema životu i kaže da mu je to samo dodatno gorivo kada je umoran. Pri tome je naša veza skladna, veoma se volimo i planiramo zajednički život.
Molim Vas recite mi kako da mu pomognem da počne ozbiljnije da razmišlja o tom problemu, a da ga ne izgubim (skoro svaki put se posvadjamo kada se o tome priča). Stvar je posebna i zbog toga što je on Vas kolega, tj. i on je doktor i potpuno svestan štetnosti svega toga, ali u velikoj zabludi u vezi ovog problem. A povrh svega ja želim da zatrudnim, ali se bojim posledica.
Nestrpljivo očekujem Vaš odgovor, srdačan pozdrav.
Poštovana,
napisali ste mi da je Vaš partner potpunosti svestan štetnosti, ali da je u velikoj zabludi u vezi svog problema. Bojim se da nije moguće biti istovremeno svestan i u zabludi oko iste stvari. Mislim da upravo i Vi možete upasti u istu zamku i da ste ustvari svesni da mu vi ne možete pomoći, ali dovodite sebe u zablududa mu možete pomoći "da ozbiljnije razmisli" (mada ne vidim da ste napisali da on uopšte razmišlja) o problemu. Naravno, takve zamke su moguće kada emocije diktiraju ponašanje. Emocije mogu i da zamagle razum i u vezi činjenica da se ne radi o momak, već o odraslom čoveku od 39 g. čija profesija podrazumeva da donosi odluke o zdravlju drugih ljudi, a pri tom je nemotivisan da leči sopstvenu bolest za koju zna da je štetna i po njega i po odnos sa Vama. Kada je zloupotreba droga u pitanju, a zavisnost od njihovog dejstva se lako stvara, tu nema kompromisa. Svaka pomoć podrazumeva prestanak konzumiranja i uvođenje u program prevencije koju sprovode stručnjaci za lečenje bolesti zavisnosti i sistemski porodični terapeuti za bolesti zavisnosti, tako da Vam preporučujem da se sa njima posvetujete bez čekanja da se motivacija pojavi sama od sebe, jer se najčešće to ne dešava.
Poštovani,
Odgovoreno: 21. 11. 2008.moje pitanje se odnosi na moju rođaku koja ima 45 god. i živi sama sa majkom od 79 god. Naime, ona se ranije lečila od diskus hernije, lečila se na Reumatološkom institutu Beograd, na Banjici itd. Poslednjih desetak godina obeshrabrena i sa konstantno velikim bolovima dane provodi uglavnom ležeći u krevetu i gledajuci tv. Moje laičko mišljenje da je ona odavno u teškoj depresiji, u poslednje vreme sve goroj. Ne želi da ide dalje da se leči, kaže razočarala se u lekare i u njihov odnos, što ima iskreno dosta istine u tome itd., a kada i poželi žali se na jake bolove i nemogućnost da ode bilo gde, barem na pregled. Teško se kreće i po kući , a i noge su joj vidno tanje, naročito desna. Što se tiče majke, sve je na njenim plećima. Ali, majka kao majka, neće da prihvati neke dobronamerne sugestije od svojih najbližih da mora i ona da promeni taj svoj preterano zaštitnički odnos prema njoj, zbog njenog dobra. Mojoj rođaki je sve nuđeno, npr. da ide kod ovog ili onog lekara, da dođe privatni lekar, da ode u bolnicu, da se ispregleda itd. Prekjuče je njen ujak doveo svog prijatelja neurologa kod nje kući da je pregleda. Pre toga joj je rekao da neće on da je pregleda, već samo fino da popriča sa njom šta i kako dalje. Međutim, on je izvršio neurološki pregled, bili su sami u njenoj sobi, nešto su u međuvremenu popričali. On joj rekao, koliko ja znam, da mora da se snimi i da nastavi sa lečenjem. Bio je prilično oštar prema njoj, povišenog tona i rekao je da ona neće da sarađuje sa njim. Inače, za vreme pregleda i njihovog razgovora posle ona je histerično plakala i morali su da je smiruju. Doktor je posle toga bio veoma oštar prema njenoj majci u razgovoru sa njom, kriveći u velikom procentu za stanje u kojem se ona nalazi, tj. kako je dozvolila sa se to sve zapusti, kako je nije terala da ide da nastavi sa lečenjem itd. Na kraju se poseta završila tako što je on rekao da može jedino da je leči da mu pribavi nove snimke itd. Posle nam je savetovao da uzmemo uput za neurologiju jednog naseg Kbc-a sto smo mi i ucinili.Ona je u pocetku pristala da ide,mada nevoljno.Medjutim,poslednjih dana se predomislila i nece da ide, pravdajuci se hladnim vremenom,dobijenom menstruacijom itd. Opet ista prica se ponavlja. Problem je sa njenom majkom što je ona uvek, a naravno i sada shvata sve kao "napad" na njenu ćerku, kao i većina naših majki uopšte. Meni samo priča, kako npr. doktor ovakav ili onakav, nadobudan itd. Uvek joj je važnija ambalaža od suštine, mada mislim da je ona svesna da su ispravni svi dobronamerni saveti u vezi njene ćerke, ali neće to da prizna samoj sebi. Izvinite što sam ovako konfuzan, nisam znao kome da se obratim, ali očaj me tera, a ne znam kako da pomognem svojoj rođaki, da je nateramo da se leči. Znam da ona ako neće, niko je ne može naterati.
Molim Vas za neki savet na koji način je naterati, makar postepeno da krene polako. Imate li neke , izvinite ako zvuči neozbiljno stručne "trikove" da nam preporučite? Verujte, mi više ne znamo šta da radimo, ovih godina smo sve pokušali koliko smo umeli. Da napomenem da joj je otac umro pre 20. god. a stariji rođeni brat je sa porodicom u inostranstvu već 14 god, tako da od najbližih ima samo majku i ujaka od 76.god.
Unapred hvala na odgovoru
Poštovani,
niste nimalo konfuzni, naprotiv, skoro da sam imao jasnu sliku u svesti o sekvenci koju ste opisali sa neurologom. Da se radi o filmu imali bi smo glumačku ekipu od 3 glavna glumca i epizodiste. Zaplet je jasan, a sada ću vam izdvojiti opis jednog aktera koga vi akcentirate kao nosica zapleta, a to je gospođa mama. Opis: "sve je na njenim plećima. Ali...neće da prihvati neke dobronamerne sugestije od svojih najbližih da mora da promeni svoj preterano zaštitnički odnos...ona uvek, a naravno i sada shvata sve kao "napad" na njenu ćerku...uvek joj je važnija ambalaža od suštine." Dakle, imamo jedan čvrst karakterni lik, uz dva lako lomljiva, ćerku (sa lomljivim karakterom i diskus hernijom) i lekara (neurologa, uvređenog jer nema moć nad pacijentom). U pravu ste da u ovoj situaciji trebaju psihijatrijski "trikovi", a oni nisu nimalo komplikovani, jer u suštini treba činiti suprotno od onoga što ne funkcioniše. Ključna stvar je tzv. "pridruživanje" (stvaranje prostora za ispoljavanje uticaja), koje se sastoji od čestitanja na izdržljivosti obema, i majci i ćerki, pa čak i čuđenju na neverovatnom strpljenju u iščekivanju da će se izlečenje samo dogoditi (dakle potrebno je preformulisati sve one reči koje su ustvari odbijale majku da dozvoli da se ćerki pruži pomoć, jer kao što rekoste, majke ko majke, mogu imati strahove, a neke mogu imati i preterane strahove da se stvari još više ne pogoršaju). Nakon pridruživanja sledi akcija. Zvučaće paradoksalno, ali vi kao rođak moćete da zatražite pomoć od mame (baš nje), da "izdrži još malo i napravi", iako znate da je već mnogo toga učinila, "još jedan dodatan i veliki napor i pokuša da ubedi ćerku da je potrebno da ponovo započne lečenje". Možete čak izraziti nevericu da će uspeti (dajući joj prostora da se dodatno iskaže kao zaštitnik). Nadam se da će vam ovaj odgovor dati još ideja. Takođe, uvek umesto neurologa možete pozvati psihijatra koji bi procenio da li je problem dublji od ponavljajuće porodične "igre", a neurolog će svakako biti deo "filmske" ekipe kada započne lečenje.
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 20. 11. 2008.u braku sam godinu dana, pre toga smo se zabavljali četiri godine, odlično funkcionišemo i u svemu se slažemo, jedini problem je seks. Naime, moja supruga je nezainteresovana za seks, u suštini ona je jako pasivna i nezainteresovana za bilo koju drugi pozu, osim misionarske, prilično je stegnuta i teško se opušta. Ja sam sasvim suprotan, dovoljno je da prodje pored mene ili da se približi i ja se uzbudim. Zdravstveno i fizički smo zdravi oboje. Ja bih mogao da vodim ljubav s njom 10 puta dnevno, a ona jedva jednom.
Da li je problem u meni ili u njoj (ja imam 34, a ona 26 godina) i šta da radimo?
Unapred zahvalan!
Poštovani,
seks spada u jednu od 4 kardinalne karike partnerskog odnosa i najkasnije se gasi u hroničnim bračnim krizama, i to sa razlogom, jer je najčešći način smanjenja tenzije u partnerskom odnosu (naravno kada prođe faza zaljubljenosti u kojoj tenzija postoji zbog strasti a ne zbog skučene komunikacije, lojalnosti prema porodici porekla, stiskanja paste po sredini, i sl.). E sad, probleme koje vi navodite u seksualnom životu, grubo se mogu odvojiti na problem frekvencije seksualnih odnosa i na problem seksualne komunikacije, a oba mogu biti u vezi sa stepenom seksualne želje. Pozvaću se na moje istraživanje sa starijim adolescentima (dakle seksualno najspremnijoj kategoriji), u kome je skoro svaki četvrti muškarac ukazao da bi više puta dnevno želeo da ima seksualne odnose ako bi partnerka uvek bila na raspolaganju. Takavu seksualnu želju imala je tek svaka sedma adolescentkinja, odnosno najveći broj adolescentkinja ima želju za seksualnim odnosima 3-5 puta nedeljno, dok najveći broj muškaraca bi to želelo svakoga dana. Dakle, polne razlike u seksualnoj želji su značajno različite, a problem može nastati kada su kod partnera te razlike i individualno naglašenije. Pošto se radi o nagonskoj potrebi, može se govoriti i u terminima kao što su seksualna glad i sitost. Kada se zadovoljni seksualni apetit, osoba je onda seksualno sita, a ako se jede više od onoga što se želi (deca to rade da bi mame bile srećne) onda se može govoriti o presićenosti (pa deca počnu da odbijaju hranu). A ako zamislimo kako bi izgledala osoba koja je sita seksa, pitam se da li bi isto izgledala kao osoba sita hrane, nezainteresovana da jede, jede samo ono što najviše voli, samo proba, bez krupnih zalogaja, nelagodno se oseća. A ako sve to vratimo u kontekst slike ponašanja vaše žene, onda može biti jasnije dali se radi o gladi, sitosti i presićenosti. Dakle, ne radi se o bolesti, niti o problemu u bilo kome od vas dvoje, već možda o neusaglašenosti želja, o čemu treba otovoreno razgovarati. Ukoliko dozvolite supruzi da seksualno ogladni, možda budete iznenađeni drugačijim pristupom.
Srdačno
Prikazano 231-235 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima