Poštovani,
molim Vas za savet, pomoć. Naime, radi se o mom ocu. On ima 58 godina, prirodno je mršav čovek, 1,75 cm.visok, nikada nije imao preko 60 kg. Uvek je imao dobar apetitet i dobro je jeo. Znači, dor.+ručak+večera. Radio je je kao vozač 40 god. radnog staža i 2004 god.odlazi u penziju. Zvanično rešenje dobija 2005god. Zima prolazi sasvim ok. mislim on se dobro osećao i nije imao nikakvu krizu. Medjutim, proleće 2005.god.počinju krize, tipa, kao neko samosažaljevanje, kao strah da sada kada je on otišao u penziju nećemo imati od čega da živimo, pa onda priča, ja sam uradio ovo i ovo, tom i tom, a šta sam dobio za uzvrat. Moj tata je radio u velikom gigantu. Uvek dobro zaradjivao i ima dobru penz., ali baš dobru. Moj brat radi u banci jedan od direktora, znači dobra plata, super položaj, ima 32.god. Ja radim kao ref.spoljnje trgovine, dobra plata kako i položaj, 28 god nisam udata, duga veza i već pred venčanjem. Mama ne radi i nikada nismo imali problema u porod. Inače moj otac je mnogo dobar čovek, jednom rečju porodica koju bih poželela svako da ima. Tada on na inicijativu mog rodjaka koji radi u bolnici, odlazi na sve preglede, gde je sve ok. i naravno otišao je kod neuropsihijatra koji mu je prepisao terapiju nakon koje je njemu bilo dobro. U stvari vratio se u normalu. Nije išao na kontrole, smatrao je sve je ok., pa nema potrebe da ide. Medjutim, prošle godine u martu mesecu, podigao je nešto teško. Kada je posle toga seo da jede počela mu je muka i preznojavanje i nije mogao da nastavi da jede.Od tada kreću problemi. Jutarnja mučnina, nervoza želuca, kao teško disanje. I on kaže da mu je najgore kada leži, jer on ujutru kaže da nema donjeg stomaka i da mu se to sve povuče gore pod dijafragmu. Izgubio mu se apetit. Naravno da smo se uplašili, jer on je na pocetku pričao da mu se pomerio želudac i da mu to stvara mučninu. Išao je da namešta želudac, ali nije mu bilo bolje. Kako kažu jeste se pomerio i kao nameste, ali njemu nije dobro. Posle višenedeljnog ubedjivanja mama na svoju ruku zakaže privatno kod gastro. Radio je ul.želuca kako i celog stomaka, zatim gutao sondu, radio pasaž creva. Hormone na štitnu žlezdu, neki gl. tumor marker i markere na jetru, debelo crevo i ne znam šta još ne. Snimao pluća, krvu sliku i sve je ok. Moram napomenutu da je on sam uzeo na svoju ruku da pije lorazemap od 2,5 mg.ujutru i uveče. Meni nije bilo jasno u svemu tome kada ga ja pitam što pije to on kaže da mu je onda lakše, što meni nije bilo ok., ako je želudac u pitanju. On je tvrdio da mu je to želudac i posle svih tih ispitivanja. Medjutim, na majčino ponovo insistiranje odlazimo po preporuci jedne dobre preijateljice kod neurops.privatno.Ona mu daje terapiju da pije, ali njemu se i dalje javljaju isti simptomi.
Ja bih Vas molila da mi odgov. šta Vi mislite o ovome. Hoću Vaše stručno mišljenje? Šta Vi predlažete, kako i šta dalje, jer mi stvarno ne znamo šta da radimo više!!!
Molim Vas za pomoć! Izvini te na ovakom dugom e-mailu, ali nisam mogla drugačije.
ZABRINUTA

Poštovani,
moja majka ima ozbiljne psihičke probleme, a ja i cela porodica ne znamo kako da joj pomognemo. Naime, prošle godine, posle dugogodišnje bolesti, izvršena joj je transplatacija jetre u inostranstvu. Pre mesec i po dana morala je na novu intervenciju pošto su joj se žučni kanali prilično zapušili. Sve to je uspešno završeno, a sada kada se vratila kući ona upada u neku depresiju i danima plače, odbija hranu. Uvek je bila u centru pažnje zbog teške bolesti - hepatit B i ispunjavali smo joj svaku želju, a to i dalje radimo. Ne znam, dolazim do zaključka da to i nije tako dobro i da smo izabrali pogrešan put da joj pomognemo.
Šta da radimo?

Prošli put sam Vam pisala o mom takoreći psihološkom problemu. Napisala sam Vam da imam problema da kontaktiram sa mužem i da mislim da je to njegova krivica. Ovo kažem, jer pre nego što je on počeo da me izbegava sve je bilo u redu između nas. U početku sam pokušavala da razgovaram sa njim na miran i lep način i da vidimo u čemu je problem. Ali svaki put kad bi ja pokušala on bi mi kratko odgovorio da nije raspoložen . Polako sam počela da se povlačim u sebe i svu tu njegovu hladnoću i odbojnost prema meni krivila sebe. Tek posle nekoliko meseci takvog njegovog ponašanja mene su hvatali ti napadi ljubomore. Jer na početku mu nisam ništa govorila posle nekoliko neuspešnih pokušaja da otvoreno razgovaram sa njim ja sam se povukla. E sada on je onaj stari za koga sam se udala, ali ja imam problem. Ne mogu da ga podnesem sve mi smeta kod njega, a ne želim da mu kažem jer bi se naljutio i sve to potiskujem u sebi. Ali, osećam da je svakim danom sve gore i gore. Imam dvoje dece koji male dece koji nas obožavaju i mene i njega, pa zato i ne razmišljam o razvodu. Kako da pomognem sebi da opet budem ona stara vedra i srećna.
Molim Vas nešto konkretnije.
Unapred se zahvaljujem.

Poštovani,
zahvaljujem Vam na već odgovorenim pitanjima, doista ste ekspeditivni i namjeravam Vas i dalje pratiti i kontaktirati.
Željela bi čuti Vaš direktan savjet u vezi mog problema sa dečkom (što on ne smatra problemom). Naime, s dečkom sam u vezi par mjeseci, zaista uživam s njim u krevetu kao ni s kim do sada, ali on tvrdi da mu je dosta jednom mjesečno. Međutim, meni nije, ali bez obzira na to, čudno mi je to jer prema svim teorijama znam da muškarci češće žele seks od žena. On nikad ne govori o emocijama, dosta je zatvoren, ne znam da li trebam to otvoreno tražiti ili postoje neke igrice kojima ga mogu motivirati za to? Ne bih rekla da je problem u privlačnosti ili neprivlačnosti između nas....

Udata sam već 13 godina i imam dvoje divne i zdrave dece. Zadnjih 2 -3 godine imam osećaj da moj muž nije toliko zainteresovan za mene. Često dok razgovaramo on je odsutan i nezainteresovan za moj razgovor. Nisam mu ništa govorila i polako sam počela da se zatvaram u sebe, uteha su mi bili deca i posao. Jednostavno sam se pomirila sa tim . Ali je postajalo sve gore i gore, sexsualni odnosi su se proredili , intimnost nije više ni postojala, po celu noć ne bi spavao i non stop je ili gledao tv ili čačkao mobilni. Kad bi ga pitala u čemu je problem i sa kim se to cima telefonom samo bi mi kratko odgovorio ništa, nisam raspoložen. Letos su počele da mi se vrzmaju razne misli po glavi i postala sam nepodnosljivo ljubomorna i stalno sam ga napadala da ima drugu. On mi je govorio da to nije tačno i da ja treba da se lečim, a da on jednostavno nije raspoložen i ništa drugo. Malo sam se smirila. ali i dalje sumnjam da nije bilo u pitanju samo njegovo loše raspoloženje. Sada više jednostavno ne osećam ništa i kad imamo sex ne osećam ništa, čak mi se po nekada i gadi i želim da se što pre to završi. Po nekada satima razmišljam da nije problem u meni nemam nikakvu želju vezanu za njega. Izbegavam ga kad je to moguće često se pravim da spavam da mi se nebi približio. Zaboravila sam da napomenem da je on u poslednje vreme postao ljubazniji da se promenio da je sad onaj isti kao na početku braka, ali meni sve to deluje odvratno i nikako da se smirim. Ne razmišljam o razvodu jedino zbog dece i on je svestan toga, jer sam mu često govorila da me u poslednje vreme samo deca vezuju za njega.
Šta da radim, kako da budem ona stara koja je bila puna ljubavi i nežnosti, puna razumevanja za sve. Da li je u meni problem i kako da ga rešim ili smo oboje krivi. Po nekada sam pila persen da bi se smirila. Osećam se prazno, a i često mi se plače. Krivim njega za ovo moje stanje, a znam da neću moći još dugo ovako.
P.S. Kod psihijatra ne želim ići jer ovo je malo mesto i svako o svakom sve zna da ne bi morala posle da objašnjavam svima.