Imala sam veoma težak život uz oca alkoholicara, izbeglica u ratu, dolazak u USA sa 32.godine, ovde sam napravila novi dom i bilo je sve dobro, dok nisam izgubila dobro plaćen posao mojom greškom, odmah posle toga gubitak kuće i bankrot, deca koja su imala sve, sad nemaju ništa. Suprug stalno na putu, gubljenje roditelja u razmaku od dva meseca, sve je to uticalo da sam totalno poremećena, žena koja je uvek bila nasmejana i puna energije, sada sam kao biljka. Ne radim već 7 meseci i od tada mislim da me prate, da su moja deca dobila duple vakcine, glava i zubi mi stalno trnu, samo sedim i pušim gledam u jednu tačku, nemam osećanja za decu, ni za muža, ne mogu da se setim ničega, ne želim da se kupam, zapuštenog sam izgleda i samo mislim kako mogu da se ubijem. Jedan doktor je rekao shizofrenija, a drugi depresija. Mislimo da se vratimo u Beograd, jer ja nemam osiguranje i ne mogu ovde da se lečim, sestra mi je dala njen Bromazepan i od tad sam počela bar da nešto skuvam i odvezem decu u školu, on mi smiri paniku, ali ne mislim da me leči, ne znam šta da radim, ne znam kako da dodjem u BG, jer se sada užasno plašim aviona, ja koja sam obožavala da putujem avionom, zbog tog silnog sedenja i pušenja, sad se osećam i fizički jako loše, ne mogu ni da hodam normalno, samo bežim u svoj ćošak i palim cigaretu. Od silnog stresa gubim i menst.ciklus. Moja deca su 13 i 6 god. mnogo su mali, ja im trebam kao prava mama, a ne kao biljka, moj sin je 13 stalno se svadja sa mnom, govori mi ružne reči i to me mnogo boli, devojčica je 6 i ona me mnogo teši, ali je i njoj jako teško, često plače, plašim se da će ovaj period ostaviti na njih velike posledice, suprug je stalno odsutan nismo imali intimu od kad je ćerka rodjena, on misli da meni nije ništa i da će sve to proći, ja se plašim da neće, posebno što ovde ne mogu da se lečim.
Da li može da se zbog nelečenja pretvori u nešto još gore ovaj moj haos u glavi, najteže mi je gubitak memorije jako teško mogu da se setim prvih reči moje dece, prvih koraka, prvih dana u školi...

Poštovani Dr,
već ko zna koji put u proteklih par godina tražim savet u vezi bračnih problema, ali nadam se da ćete mi Vi izaći u susret i odgovoriti. Imam 43 godine, u braku sam 7 godina i imam dvoje dece od po 5 godina (blizanci). Vec 6 godina živimo i ja radim u inostranstvu. Za sve to vreme moj muž ne radi, ne traži posao, ne uči strani jezik, ne provodi vreme sa decom, dakle bukvalno sedi ispred interneta ili TVa. Brak nam je u velikoj krizi, tj ja sam u krizi: lečim se trenutno od depresije (povratna, nisam imala nijednu epizodu od kad su se deca rodila, a bila sam bez terapije) a depresija se razbuktala kada sam dobila dijabetes tip 2, hipotireozu i povišen krvni pritisak, a sve je počelo pre oko godinu dana, kada smo se poslednji put selili i ja menjala posao (u nameri da što bolje obezbedim decu i porodicu). Muž je tek pre par nedelja krenuo na kurs stranog jezika, na koji sam ga naravno ja upisala. Ništa drugo u poslednjih 7 godina nije radio. Oko dece sam uvek radila sve ja, pelene, nose, hodanje, ishrana... pa do pisanja i čitanja. I ja sam mrtva osoba, ne mogu više, doktore, umorna sam. Krenula sam na psihoterapiju i pijem anridepresive po savetu psihijatra, baš da bih pomogla sebi da pomognem deci... Ako me razumete. Deca imaju samo mene. Roditelji su mi stari i polako se gase, nemaju snage da pomognu, a niko nije materijalno značajno bogat da bih bila obezbedjena s te strane (mi živimo u inostranstvu i nemamo nikoga od rodbine uz nas). Dakle, sve moram ja od jedne jedine plate, još plaćam mužu i kurs jezika i Fitness klub, jer mu je moj lekar dijagnostifikovao nešto povišen holsterol. Odmah je krenuo u fitness klub, mada nemamo baš puno para... Ja nemam vremena za to, iako me upozoravaju iinternista i pshijatar. A deca su me već pitala zašto druge tate rade kad nas ne radi, i zasto postoje tate ako se nikada ne igraju s decom itd. Takodje, izmedju muža i mene nema intimnosti jer on nije hteo, još pre 5 godina je krenuo da me izbegava. Pitala sam da li je zbog izgleda, jer sam ja prilično zapuštenog izgleda, ali navodno nije, nego se njemu gadi sex uopšte. Provodi puno vremena sam u kupatilu, po više od pola sata. Navodno ima probleme sa varenjem... Dakle, veoma je inertan i pasivan, ali mi istovremeno neprekidno drži govore o novom svetskom poretku i politici, dok ja zaista nemam živaca da slušam o tome, ali klimam glavom strpljivo.  Ne znam ni da li ga volim. Ne znam kako da prekinem brak. Ja ne mogu više, doktore. Ja sam na ivici, evo opet jedem kao bulimičarka, šećer mi skače preko 15mM, i mene to na neki način raduje, a kad pomislim na decu baš mi je teško. Muž kaže da me voli, ja mu uporno govorim da ne verujem dok mi ne dokaže Res non Verba, ali on nista. Godinama. Ni deci ni meni nije od pomoći. Čak je počeo da nam smeta.
Kako da izadjem odatle? Kako da ga oteram, kad on nema gde da ide? Žao mi ga je, kao da je on bolestan (odbija psihologa, psihijatra, sve sam nudila, pominjala...) Šta da radim?
Molim Vas pomozite mi, ne mogu više!
p.s. deca su za sada dobro.

Zdravo posituvani ,
vece imav postaveno nekolku prasanja do sega, i sledstveno tome sam odusevljen vaseg ekspresno struceng odgovora,, Ove bozje jeseni, imao sam tu srecu da normaliziram svoj odnos sa ocem,, koji je bio narusen proslih 5, 6-g,, on zivi sam , kako je to on sam odlucio, odbijao je pomoc bilo kakve vrste do sada, njegovo stanje, izgleda ovako: rodzen je 1925, umstveno i mentalno zdravlje mu je na visokom nivou, moj osnovni i pocetni problem je u sledecem: "tezak je 43 kg, i permanentno slabi,, kako da mu pomognem u vezi ishrane, posto on nece da napusti dom u kojem sam zivi,, (konkretno mislim da ne prihvata smestaj u odgovarajucom ustanovom, staracki domovi, gedijatriskog tipa) ,, sa tim nacinom zivota je sebe doveo do pocetka granice, crvene linije,, sa kojim artiklima? Kojom kolicinom i kakvim redosledom bih mogao da konzerviram njegovo sadasnje stanje,,
Unapred zahvalan,
Vladimir od Skopje ...

Obraćam Vam se za savjet, jer stvarno nisam u mogućnosti da sama dođem do rešenja. Sa momkom sam 2.5god u vezi. Teška je i tvrodglava osoba, ali nije ni malo loš sam. Poslednji mj je puno nervozan, zatvorio se u sebe, po par dana mi se ne javlja, kaže da ga gušim, jer mu se javim dnevno kao i svakog dana. Onda kad se odljuti, nikada ne želi razgovarati o tome, i tada je grub, imamo sex i tada je nježan kasnije opet je bezobrazan. Imam osjećaj da mu previše smetam, ali ne znam zbog čega. Moja drugarica koja to posmatra sa strane mi je prestala govoriti da griješim - odustala je. Ne izlazi samnom nigdje, kada treba otići nedgje zajedno kao da ga ošamarim. Uopšte mu nije problem izderati se u društvu na mene, pa onda za 5 min sav je sladak. Svašta mi kaže pred drugovima. A ja sam tip - sačekaću da dodjemo kući, pa ću reći da mi smeta. Sramota me, svi vide da je grub. Stvarno u društvu ćutim, nikad se ne ubacujem u njegove razgovore, ok sam prema svim njegovim drugovima i sa njegovom porodicom. Previše sam mu popustila, kad god mu skrenem pažnju da patim, da me boli njegova grubost kaže mi - idi dalje ako ti ne valjam. I ja nikad ne odem iako ne znam zašto. Stalno je nešto ljut. Stvarno bi htjela mu pomoći i prići, ali ne znam kako. Ili da jednostavno odem. Ljubomoran je puno na sve, a ja čak ni ne izlazim nigdje, osim na fax.

Poštovani,
molila bih Vas da mi kažete šta da radim, jer imam problem i ne znam kako da ga riješim. Samohrana sam majka i devet godina živim sa ćerkom u Americi. Moja ćerka ima dvadeset i pet godina i mislim da sad prolazi tinejdžerske dane, jer kad je to trebalo da proživi nije mogla, zato što je u našoj zemlji buktao rat. U suštini ona je dobra i poslušna, ali prije godinu dana upoznala je amerikanca starog dvadeset i devet godina koji ništa ne radi, samo spava i pije neke antidepresive.Ona je teško radila i pomalo štedela, ali sav novac je profućkala sa njim. Izgubila je posao, a i ovdije kao i svugdja, vlada ekonomska kriza i veoma teško je naći drugi posao. U medjuvremenu dotični mladić je napravio pljačku na benzinskoj pumpi i očekuje sudjenje. Sudija mu je na prvom ročištu rekao da ga čeka kazna od jedne do petnaest godina. Meni je njega žao, ali se bojim za svoju ćerku da neće na neki način biti uvučena u možda još gori kriminal. Možete li da zamislite tu noć kad je on pljačkao (sa plastičnim pištoljem) da ga je ona čekala u kolima neznajući šta on u prodavnici radi? I ona bi prošla kao i on, jer bi ispalo da je i ona saučesnik. Sve u svemu ona se dosta promijenila, izgubila je posao radi drskosti, nema ni ono malo uštedjevine, postala je prema meni gruba i jezičava, ne pomaže nikako i ni sa čim u kući....i još puno toga.
Molim Vas dajte mi savijet kako da svoje dijete otklonim od takve problematične osobe sa kojim sigurno nema nikakve budućnosti. Ja sam inače prošle godine operisala cancer grlića, imam na obe dojke prikancer koji će vremenom postati i cancer, visok holesterol i još puno problema. Jedino zašto živim je da još dok sam živa vidim svoje jedino dijete kao poštenu i samostalnu osobu. Ona je inače usamljena osoba i ja verujem da je kroz tu usamljenost (a i svijesna je svojih godina ) vezala se za takvog mladića i da je pala na njegovu slatkoriječivost.
Unaprijed zahvalna,
zabrinuta majka.