Dečko sa kojim sam u vezi ne može da doživi orgazam, tj nema ejakulaciju. Sa erekcijom u početku odnosa nema problema, ali posle odredjenog vremena i erekcija nestane. Urolog je konstatovao da nema fiziološkog uzroka, tj da je problem verovatno psihološke prirode. Inače, samozadovoljavanjem može da postigne ejakulaciju, mada nikada u mom prisustvu. Isti problem imao je i ranije. Inače zdravo živi, nije pušač, nema nikakve hronične bolesti, ima normalnu porodicu i sasvim uobičajen život. Ja bih želela da zasnujemo porodicu uskoro, ali ne vidim rešenje ovog problema osim da se obratim stručnjaku za pomoć.
Molim Vas da mi date savet kako dalje da postupam, ili da me uputite na lekara/ordinaciju koji ima iskustva u tretmanu ovakvih slučajeva.
Unapred zahvalna!
Poštovana,
Po svemu sudeći radi se o psihogenim razlozima gubitka potencije tokom odnosa, a najćešći psihološki razlog je strah i to baš od neuspeha (održavanja erekcije, polsedičnih negativnih komentara o neadekvatnosti i sl.), gde muškarac biva skoncentrisan na održanje erekcije (i svoj polni organ), a ne na zadovoljstvo, sopstveno i partnerovo. Metod lečenja, koji ja savetujem je poprilično jednostavan, ali je uslov obostrana spremnost partnera i saradnja u sprovođenju. Radi se Master i Džonsonom (Master & Johnson) terapijskom protokolu pružanja i primanja zadovoljstva (dakle nije fokus na erekciji) o kome se možete informisati preko interneta (za početak evo jednog linka: http://www.peaceandhealing.com/sexual_health/impotence.asp), zatim detaljno u knjizi "Hladna žena, nemoćan muškarac" prof.dr Jezdimira Zdravkovića (Grafopromet, Paraćin, 2000), ili kod terapeuta koji poznaje ovaj metod lečenja (ne znam u kom gradu živite d bih vam savetovao kome da se javite). Kod psihogenih smetnji erekcije, korišćenje tableta za potenciju i sl. je nepotrebno, a po mom mišljenju čak i štetno jer mogu uticati isključivo na simptom (održanje erekcije), ali ne dotiču bitno strahove, način razmišljanja, niti relaciju dve osobe što je sve ključno u nastanku problema, ali u njegovom razrešenju. Rezultati terapije se mogu očelivati najkasnije za 15 dana.
Prvi put sam Vam pominjala momka koji me ignoriše, smetam mu, bezobrazan je i grub, nije mu problem da me udari. Pošto sam mu podilazila 2.5 godine, došao mi je i taj trenutak - ne mogu više! Naime, moj problem je paničan strah od samoće. Vjerovatno me je to ovoliko držalo da ga trpim. Jasno mi je da naša veza nema budućnost. Osjećam ogromnu prazninu, konstantno me je strah, osjećam neugodno treperenje u stomaku po cjeli dan, ne vidim se u budućnosti. Kao da je svijet stao. Imam 23 godine. Osjećam se starom za novu vezu, kao da nemam šta više dati od sebe. Davala sam 2.5 godine i jednostavno se bojim opet. Osjećam se kao sama na lancu, kao da sve što radim niko ne gleda, kao psa kad napusti vlasnik. Trebali smo se vjenčati, sve nas je tome vodilo. Stalno plačem, fali mi sigurnost veze, fali mi polovina.Kako da se saberem?
Mnogi psiholozi i psihijatri bi Vam rekli da to što sada osećate je normalna reakcija tugovanja i žaljenja za gubitkom. Razumljivo je i da imate potrebu da budete sa nekim, ali sada kada ste učinili nešto za sebe, odlučno i promišljeno, ne znam kako biste se osećali da to pogazite? Imali biste ponovo drugu polovinu, ali ne znam da li bi ta celina funkcionisala? Paničan strah od samoće se pobeđuje samoćom dok se strah ne ugasi, bilo preplavljivanjem strahom bilo relaksacijom. Borba protiv svakog straha se dobija suočavanjem. Kao što neko pametan reče - ako već morate da gutate žabu, nemojte dugo da je gledate.
Da li biste bili ljubazni da mi preporučite neko bračno savjetovalište (da nije privatno) u Beogradu. Moji problemi u braku se čine nerešivi i zaista bih voljela pokušati učiniti nešto konkretno jer ne vidim više izlaza.
Kako da pomognem svojoj ćerki... Ona ima 23 god, ima bebu od 2 meseca, ranije je započela vezu sa jednim narkomanom i on je i nju uveo u heroin. Nakon 6 meseci odvojili smo je od njega, no kasnije protiv moje volje, a podrškom oca, nastavila je sa narkomanom. Naravno lagali su da je sa njim sve u redu, da su prestali. Onda ostaje u drugom stanju i poradja se, beba je dobra. Sa mnom ne razgovara sve vreme i mi se ne vidjamo. Nije mi se dopuštalo. Kad se porodila, nisam mogla izdržati i otišla sam u bolnicu, videla sam i nju i bebu i to nekoliko puta. Kasnije mi je obećala da će da mi se javi, no to je samo jednom uradila. Beba je napunila 40 dana . Inače odnos mene i njenog muža je narušen, jer kad smo je oduzeli od njega, on je krio nju i ja sam naravno grubo tražila da mi kaže gde je, onda me on i udario, a ujedno je pozvao i policiju i to policajac sa kim on saradjuje. Ali i pored svega otac moje ćerke koji je oduvek bio neodgovoran otac i kome je teško da se bori, a možda i ne razume šta je droga, dopustio je sve. Mene su svi optužili da ja samo izmišljam. Nedavno kada sam se javila, ćerki drhtao glas ne znam što i nije znala kada će da dodje. Nakon dva dana, opet se javljam sad kaže da joj kupim kolica za bebu, što sam naravno potvrdila i dogovorili se da za dva dana da odemo kupiti i tako i videćemo se, ali onda dva dana ne javlja se. Onda piše poruku da ne može da govori da neki ljudi ne opraštaju tako lako, to je na njega mislila naravno i da joj ne zvonim. Prije mesec kada smo se čuli ona mi je sama rekla da nema više droge, što nakon svega sumnjam, a čudno je to što je bebu iznela do kraja i da je beba dobra. Da li je onda uzimala nešto drugo, recimo metadon ne znam. Da je apstinirala ne znam.....
Nemojte mi sad reći da moram da razgovaram sa psihologom, to znam, ali Vas molim da mi kažete kako da postupim, šta da radim, kako je ispravno da bi mogla nekako svojoj ćerki i bebici, da pomognem da je spasim. Ona naravno njega voli i naravno on joj je potreban. Inače, ona doji bebu. Neka Vas Bog blagoslovi. Pomozite mi Molim Vas.
Poštovana, naravno da vam neću reći da se javite psihologu (bolje psihijatru) kada već znate da je potrebno, ali vam hoću savetovati da porazgovarate sa vašim suprugom (njenim ocem koji joj daje podršku, ali istvremeno ne daje vama). Kako sada stoje stvari, vi ste na jednoj, a vaš suprug, ćerka i zet na drugoj strani, možda ne bitno povezani, ali jasno u sukobu sa vama. To treba promeniti, a očekivano je da od supruga najlakše dobijete podršku. Ali podršku za šta? Za nametanje svoje volje ne možete, jer se radi o odraslim osobama koji imaju svoju volju. Da učestvujete u pomaganju ćerke i kontakt sa njom i unukom možete, ali za to je opet potrebno da ne namećete svoju volju u vezi zeta, već da pokažete dobru volju da u ovom trenutku kada je vašoj ćerki potrebna pomoć ne insistirate na dikusijama koje će pogoršati, a ne poboljšati odnose. Srdačno
Suprug i ja živimo 6 godina zajedno. 2 godine kako smo venčani. Imamo devojčicu staru 18 meseci. Kuću smo zajedno kupili pre venčanja i zajedno u nju ulagali. Problem su naše sve češće svadje i nesuglasice, bukvalno zbog sitnica. U toku tih svadja on urla, baca i lomi stvari po kući, cepa garderobu, razbija telefone....one skuplje stvari su mu omiljene za uništavanje. U poslednje vreme osim groznih uvreda on pokušava i fizički sa mnom da se obračuna. Nakon toga on pakuje svoje stvari i odlazi od kuće na par sati, najvise dan. Potom se vraća i nastavlja život kao da se ništa nije dogodilo. Ja nemo prelazim preko svega. Scenario vidjen bar milion puta.Još veći problem je to što on ne želi ni ispred deteta da se uzdrži, pa je sve češće i ona posmatrač tog cirkusa. Posle se opravdava rečima, kako je ona još mala i kako ništa ne razume. Nemam gde da odem sa njom a nema ni on pa smo opet prinudjeni ,pod istim krovom da nastavimo život.. On ume da bude i dobar suprug i brižan otac. Ja se brzo odljutim i zaboravim. Sve to tako traje do prve svadje i onda opet sve ispočetka: galama, histerija, pakovanje,odlazak.....Nismo pričali o razvodu, mada ja u poslednje vreme razmišljam o tome. Trenutno sam bez stalnog zaposlenja pa mi i to otezava stvari.
Želela bih i Vaše mišljenje da čujem.
Unapred zahvalna
Poštovana,
sekvenca koja se milion puta ponavlja se ipak ne ponavlja identično. Naprotiv, izgleda da postaje sve složenija i bogatija pretnjom nasiljem. Međutim, izgleda da je ipak sve pod zajedničkom kontrolom, jer oboje znate kako započeti svađu, kako će ona teći i kako će se završiti. Čak to što se vi brzo i odljutite ide u prilog činjenici da takve situacije samo trenutno nose stres, a da je njihova poruka možda da vam je stalo jedno do drugog i da ste utrenirani da u ovoj fazi životnog ciklusa porodice tako saznajete da onaj drugi mari za vas. Naravno, cena takve komunikacije je skupa, ali vaš suprug i vi upravo skuplje stvari i najradije uništavate tom kontrolisanom emocionalnom erupcijom u vidu "cirkuske" predstave. Samo, vi niste izgleda spremni da narušenje razvoja deteta bude cena vaše "skupocene" ljubavi i to je dobar znak da će "cirkus otići iz grada". Što pre to bolje. U suprotnom dete neće naučiti da pravi razliku između cirkuske predstave i stvarnosti jer će predugo biti u publici.
Srdačno
Molim Vas da mi date savet kako dalje da postupam, ili da me uputite na lekara/ordinaciju koji ima iskustva u tretmanu ovakvih slučajeva.
Unapred zahvalna!
Poštovana,
Po svemu sudeći radi se o psihogenim razlozima gubitka potencije tokom odnosa, a najćešći psihološki razlog je strah i to baš od neuspeha (održavanja erekcije, polsedičnih negativnih komentara o neadekvatnosti i sl.), gde muškarac biva skoncentrisan na održanje erekcije (i svoj polni organ), a ne na zadovoljstvo, sopstveno i partnerovo. Metod lečenja, koji ja savetujem je poprilično jednostavan, ali je uslov obostrana spremnost partnera i saradnja u sprovođenju. Radi se Master i Džonsonom (Master & Johnson) terapijskom protokolu pružanja i primanja zadovoljstva (dakle nije fokus na erekciji) o kome se možete informisati preko interneta (za početak evo jednog linka: http://www.peaceandhealing.com/sexual_health/impotence.asp), zatim detaljno u knjizi "Hladna žena, nemoćan muškarac" prof.dr Jezdimira Zdravkovića (Grafopromet, Paraćin, 2000), ili kod terapeuta koji poznaje ovaj metod lečenja (ne znam u kom gradu živite d bih vam savetovao kome da se javite). Kod psihogenih smetnji erekcije, korišćenje tableta za potenciju i sl. je nepotrebno, a po mom mišljenju čak i štetno jer mogu uticati isključivo na simptom (održanje erekcije), ali ne dotiču bitno strahove, način razmišljanja, niti relaciju dve osobe što je sve ključno u nastanku problema, ali u njegovom razrešenju. Rezultati terapije se mogu očelivati najkasnije za 15 dana.
Prvi put sam Vam pominjala momka koji me ignoriše, smetam mu, bezobrazan je i grub, nije mu problem da me udari. Pošto sam mu podilazila 2.5 godine, došao mi je i taj trenutak - ne mogu više! Naime, moj problem je paničan strah od samoće. Vjerovatno me je to ovoliko držalo da ga trpim. Jasno mi je da naša veza nema budućnost. Osjećam ogromnu prazninu, konstantno me je strah, osjećam neugodno treperenje u stomaku po cjeli dan, ne vidim se u budućnosti. Kao da je svijet stao. Imam 23 godine. Osjećam se starom za novu vezu, kao da nemam šta više dati od sebe. Davala sam 2.5 godine i jednostavno se bojim opet. Osjećam se kao sama na lancu, kao da sve što radim niko ne gleda, kao psa kad napusti vlasnik. Trebali smo se vjenčati, sve nas je tome vodilo. Stalno plačem, fali mi sigurnost veze, fali mi polovina.Kako da se saberem?
Odgovoreno: 23. 12. 2008.Da li biste bili ljubazni da mi preporučite neko bračno savjetovalište (da nije privatno) u Beogradu. Moji problemi u braku se čine nerešivi i zaista bih voljela pokušati učiniti nešto konkretno jer ne vidim više izlaza.
Odgovoreno: 21. 12. 2008.Pokušajte u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj kod psihologa i porodičnog terapeuta Desanke Nagulić.
Kako da pomognem svojoj ćerki... Ona ima 23 god, ima bebu od 2 meseca, ranije je započela vezu sa jednim narkomanom i on je i nju uveo u heroin. Nakon 6 meseci odvojili smo je od njega, no kasnije protiv moje volje, a podrškom oca, nastavila je sa narkomanom. Naravno lagali su da je sa njim sve u redu, da su prestali. Onda ostaje u drugom stanju i poradja se, beba je dobra. Sa mnom ne razgovara sve vreme i mi se ne vidjamo. Nije mi se dopuštalo. Kad se porodila, nisam mogla izdržati i otišla sam u bolnicu, videla sam i nju i bebu i to nekoliko puta. Kasnije mi je obećala da će da mi se javi, no to je samo jednom uradila. Beba je napunila 40 dana . Inače odnos mene i njenog muža je narušen, jer kad smo je oduzeli od njega, on je krio nju i ja sam naravno grubo tražila da mi kaže gde je, onda me on i udario, a ujedno je pozvao i policiju i to policajac sa kim on saradjuje. Ali i pored svega otac moje ćerke koji je oduvek bio neodgovoran otac i kome je teško da se bori, a možda i ne razume šta je droga, dopustio je sve. Mene su svi optužili da ja samo izmišljam. Nedavno kada sam se javila, ćerki drhtao glas ne znam što i nije znala kada će da dodje. Nakon dva dana, opet se javljam sad kaže da joj kupim kolica za bebu, što sam naravno potvrdila i dogovorili se da za dva dana da odemo kupiti i tako i videćemo se, ali onda dva dana ne javlja se. Onda piše poruku da ne može da govori da neki ljudi ne opraštaju tako lako, to je na njega mislila naravno i da joj ne zvonim. Prije mesec kada smo se čuli ona mi je sama rekla da nema više droge, što nakon svega sumnjam, a čudno je to što je bebu iznela do kraja i da je beba dobra. Da li je onda uzimala nešto drugo, recimo metadon ne znam. Da je apstinirala ne znam.....
Odgovoreno: 21. 12. 2008.Nemojte mi sad reći da moram da razgovaram sa psihologom, to znam, ali Vas molim da mi kažete kako da postupim, šta da radim, kako je ispravno da bi mogla nekako svojoj ćerki i bebici, da pomognem da je spasim. Ona naravno njega voli i naravno on joj je potreban. Inače, ona doji bebu. Neka Vas Bog blagoslovi. Pomozite mi Molim Vas.
Poštovana, naravno da vam neću reći da se javite psihologu (bolje psihijatru) kada već znate da je potrebno, ali vam hoću savetovati da porazgovarate sa vašim suprugom (njenim ocem koji joj daje podršku, ali istvremeno ne daje vama). Kako sada stoje stvari, vi ste na jednoj, a vaš suprug, ćerka i zet na drugoj strani, možda ne bitno povezani, ali jasno u sukobu sa vama. To treba promeniti, a očekivano je da od supruga najlakše dobijete podršku. Ali podršku za šta? Za nametanje svoje volje ne možete, jer se radi o odraslim osobama koji imaju svoju volju. Da učestvujete u pomaganju ćerke i kontakt sa njom i unukom možete, ali za to je opet potrebno da ne namećete svoju volju u vezi zeta, već da pokažete dobru volju da u ovom trenutku kada je vašoj ćerki potrebna pomoć ne insistirate na dikusijama koje će pogoršati, a ne poboljšati odnose. Srdačno
Suprug i ja živimo 6 godina zajedno. 2 godine kako smo venčani. Imamo devojčicu staru 18 meseci. Kuću smo zajedno kupili pre venčanja i zajedno u nju ulagali. Problem su naše sve češće svadje i nesuglasice, bukvalno zbog sitnica. U toku tih svadja on urla, baca i lomi stvari po kući, cepa garderobu, razbija telefone....one skuplje stvari su mu omiljene za uništavanje. U poslednje vreme osim groznih uvreda on pokušava i fizički sa mnom da se obračuna. Nakon toga on pakuje svoje stvari i odlazi od kuće na par sati, najvise dan. Potom se vraća i nastavlja život kao da se ništa nije dogodilo. Ja nemo prelazim preko svega. Scenario vidjen bar milion puta.Još veći problem je to što on ne želi ni ispred deteta da se uzdrži, pa je sve češće i ona posmatrač tog cirkusa. Posle se opravdava rečima, kako je ona još mala i kako ništa ne razume. Nemam gde da odem sa njom a nema ni on pa smo opet prinudjeni ,pod istim krovom da nastavimo život.. On ume da bude i dobar suprug i brižan otac. Ja se brzo odljutim i zaboravim. Sve to tako traje do prve svadje i onda opet sve ispočetka: galama, histerija, pakovanje,odlazak.....Nismo pričali o razvodu, mada ja u poslednje vreme razmišljam o tome. Trenutno sam bez stalnog zaposlenja pa mi i to otezava stvari.
Odgovoreno: 21. 12. 2008.Želela bih i Vaše mišljenje da čujem.
Unapred zahvalna
Poštovana,
sekvenca koja se milion puta ponavlja se ipak ne ponavlja identično. Naprotiv, izgleda da postaje sve složenija i bogatija pretnjom nasiljem. Međutim, izgleda da je ipak sve pod zajedničkom kontrolom, jer oboje znate kako započeti svađu, kako će ona teći i kako će se završiti. Čak to što se vi brzo i odljutite ide u prilog činjenici da takve situacije samo trenutno nose stres, a da je njihova poruka možda da vam je stalo jedno do drugog i da ste utrenirani da u ovoj fazi životnog ciklusa porodice tako saznajete da onaj drugi mari za vas. Naravno, cena takve komunikacije je skupa, ali vaš suprug i vi upravo skuplje stvari i najradije uništavate tom kontrolisanom emocionalnom erupcijom u vidu "cirkuske" predstave. Samo, vi niste izgleda spremni da narušenje razvoja deteta bude cena vaše "skupocene" ljubavi i to je dobar znak da će "cirkus otići iz grada". Što pre to bolje. U suprotnom dete neće naučiti da pravi razliku između cirkuske predstave i stvarnosti jer će predugo biti u publici.
Srdačno
Prikazano 201-205 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima