Dragi doktore,
imam jedno intimno pitanje za Vas! Naime...u vezi sam sa devojkom već 3 godine i još uvek nismo vodili ljubav. Razlog je u tome što nju veoma jako boli i refleksno se izmacinje, a ujedno joj je mnogo krivo zato što ne uspevamo. Problem nam je veoma veliki, jer posle svakog pokušaja ona plače i samo krivi sebe, a ja stvarno ne znam šta više da radim. Ne postoji način da je toliko opustim da se ne boji. Da li mi ikako možete reći šta bi bilo poželjno da uradim da se ona opusti i da konačno uživamo na pravi način...jer pošto ovaj nije uspevao, nalazi li smo nove načine za seksualno zadovoljavanje!
Molim Vas ako možete da mi pomognete!
Hvala unapred!
u Vašem pismu ima nedovoljno podataka za kompletan odgovor, ali evo nekoliko predloga na osnovu onog sa čime raspolažem. Jak bol na samom ulazu u vaginu i jako bol nakon penetracije imaju različitu genezu. Kod prvog razlozi mogu biti od nedovoljne lubrikacije, preko infektivne do psihogene prirode (što je manje verovatno jer imate alternativne odnose). U drugom slučaju, naješće je povezan sa otporom himena koji može biti čvršći nego što je uobičajeno, a njegovo rastezanje može izazvati refleksno izmicanje zbog bola, bez njegovog pucanja. U oba slučaja, predlažem da potražite konsultaciju ginekologa da bi se pre svakog daljeg razmatranja psihološkog uticaja isključile neke telesne smetnje koje nisu retka pojava, a u tome relaksacija i ubeđivanje neće biti od koristi jer je strah realan- Čestitam Vam na ogromnom strpljenju i testiranju ljubavi, a to što ste ponašli alternativne načine zadovoljenja, samo će još više obogatiti vaš seksualni život u budućnosti.
Imam 28 god., spletom slučajnih okolnosti tokom leta upoznao sam jednu doktorku iz Doma zdravlja Voždovac. Vremenom, prema njoj su se javila odredjenja osećanja, i nakon dva meseca postao sam 'ludački' zaljubljen u nju. To sam joj više puta demonstrirao na različite načine. Prema njoj, kao i prema ranijim devojkama imam samo najiskrenije, časne, ozbiljne namere. Početkom oktobra pozvao sam je na večeru, to je bila dogovorena stvar, medjutim ona je odustala kada sam joj rekao koje sam godište, naime ona ima 45 god. Ona se ne javlja, uporno joj šaljem poruke, kako bi stvorila pravu sliku o meni. Ako postoji sudbina, ako postoje iskrene namere, ako su moja osećanja postojana kao što jesu, ako ne postoje realne prepreke za naš odnos, šta je problem i šta da radim???
Molim Vas za mišljenje, ali mišljenje lišeno predrasuda.
Izgleda da ni moje ni Vaše moguće predrasude nisu prepreka, već "predrasude" gospođe u koju ste "ludački" zaljubljeni, pa je pre svega logično da prvo saznate njeno razmišljanje i razloge zbog kojih izbegava susret sa Vama. Naravno, ukoliko je to uopšte moguće. "Ludačka" zaljubljenost obično ometa ozbiljnost i časnost, pa predlažem da malo "oladite" sa porukama o sobi i svojoj ljubavi prema njoj, već da nađete način da saznate šta ona misli i oseća o Vašim namerama i kako sebe vidi u svemu tome. Bez toga, velike su šanse da se još dugo pitate šta je problem i da Vi počnete da zaključujete na osnovu predrasuda.
Poštovani,
Potrebna mi je Vaša pomoć jer u porodici imam strica koji ima 48 godina i dugogodišnji je kockar, prvo se kocka igrajući karte, a poslednjih godine je u pitanju kladionica, zbog svog poroka je postao odvojen od porodice i stvara velike finasiske problem, gubi posao zbog toga što je od zavisnosti od kocke izgubio osećaj odgovornosti. Želela bi da mu pomognem, pa je moje pitanje kako takvoj osobi na najbolji način predložiti da se leči da bi ona na to pristala, kako opšte saopštiti predlog da se poseti lekar. i koje ustanove lekarske leče od zavisnosti od kocke i kako doći do njih.
Hvala unapred!! Zabrinuta sestrčina!!!
Moje skromno iskustvo sa zavisnicima ukazuje da treba stvoriti porodični savez u stavu da je lečenje potrebno, otvoreno kazati taj stav (to treba da učini partner ili osoba od poverenja, a ne deca), ponuditi pomoć, ukazati na konsekvence, a zatim i uceniti. Retki su (ali časni) izuzeci da osobe samovoljno dolaze na lečenje od zavisnost, jer je strast jača od volje. Ucena je gruba reč, ali je efikasno sredstvo, koje postaje bezvredna reč ukoliko se konsekvence zaista ne sprovedu. Odvikavanje od kockanja nije oblast koja je kod nas zaživela u pšrofesionalnim krugovima, ali principi lečenja su isti kao i kod drugih bolesti zavisnosti i za to je potreban specijalizovani stručnjak sa takvog odseka. Učešće porodice je neophodno, jer promena ponašanja jednog člana će biti kratkotrajna ukoliko se ne menja ponašanje okoline u kojoj se bolest razvijala.
Srdačno
Moja žena, posle skoro 3 godine braka, kao da je "poludela". Mislim da sam joj bio prilično dobar u braku. Pokrenuo sam pitanje radjanje dece, posle toga kao da je počelo vrlo loše da se ponaša. Dere se, priča "gluposti", viče na mene. Fin sam prema njoj, volim je, ali pod uticajem vrlo lošeg obraćanja prema meni počeo sam i ja "pucam " i da nedolično reagujem (nisam je udario). Njeno ponašanje nekad izgleda ovako: satima traje njena tirada, po meni, bezrazložnih prigovora, vrlo ružnih psovki ruganja, vredjanja. Ceo brak je po njenom udovoljavam joj na mnogim stvarima i kada nije po mojoj volji. Kada želim da bude po mome, nastaje histerija, ucenjivanje... Nije mi jasno gde je žena koja me je volela, šta se to dogadja. Obraćam se nama bliskim ljudima, ali nemam podršku.
Imate li neki koristan savet?
Hvala!
Pre nego što zajednički odnos natovarite naslagama "bezrazložnih" ali predatorskih svađa, predlažem da se što pre vratite na temu od koje je sve počelo i da razmislite na koji ste način mogli da utičete na tako žestok preokret u ponašanju. Rađanje dece je osetljiva tema ukoliko postoji problem sa mogućnošću rađanja, sa ostvarivanjem ličnih planova, čak i postojanjem straha od rađanja, pri čemu se umsto razumevanja i podrške naiđe na osudu i okrivljivanje od strane partnera. Ne znam da li je to sa vama slučaj jer to niste napisali, ali kao korisno i logično mi se čini da se vratite na početak sukoba, koji se kasnije odvojio od svog izvora i funkcioniše sam za sebe. Izbor mesta, načina i okolnosti u kojima ćete ponovo razgovarati treba biti drugačiji od uobičajene, "za svađu spremne atmosfere".
Srdačno
već 5 godina pijem lexilium i lečila sam se od depresije. Sve je počelo od razvoda braka. Više ne pijem nijedan lek ali ne mogu bez lexiliuma. Potpuno sam navučena na njega i mogu popiti tri table od 6mg, bez problema. Želim da prekinem ali imam jake krize. Droge nikada nisam uzimala, kao ni alkohol. Javila sam se neuropsihijatru i prepisao mi je Carbapin ujutru i uveče i insistira na tome da pijem bensedin od 10mg, dve tablete, tri puta dnevno i lagano da smanjujem. Jako se plašim tog novog leka Carbapin, ne znam čemu služi, indikacije i da se ne navučem na njega. Inače imam 37 god. i mnogo mi je teško. Imam sina od 16 god. i dok ne popijem svoju dozu lexiliuma, ne mogu da funkcionišem.
Molim Vas za pomoć, ako je ima.
Poštovana,
Vaš strah je neopravdan što se tiče Karbapina i zavisnosti. Prvo, Karbapin nije lek koji stvara ozbiljnu fizičku i psihičku zavisnost ako se pravilno koristi (a lekar vam je preporučijo terapijsku dozu), a u psihijatriji koristi se kao stabilizator raspoloženja, emocija i ponašanja (psihostabilizator). Drugo, doze leksilijuma koje pominjete da uzimate ukazuju da ste uveliko razvili toleranciju na njega i da ste od njega zavisni. Moj savet je da osim psihijatra koji piše lekove, potražite i psihoterapijsku pomoć, jer iskustvo i data značenja tom iskustvu koja su pokrenula depresiju i uzimanje leksilijuma pre 5 godina, treba sagledati u jednom "isceliteljskom" ambijentu i razgovoru (možda više njih) sa psihoterapeutom, kako bi ste mogli biti funkcionalni i uključeni u svoj i, život vašeg sina adolescenta, bez depresije, leksilijuma i sličnih "psiholoških štaka".
Srdačno.
Dragi doktore,
Odgovoreno: 06. 01. 2009.imam jedno intimno pitanje za Vas! Naime...u vezi sam sa devojkom već 3 godine i još uvek nismo vodili ljubav. Razlog je u tome što nju veoma jako boli i refleksno se izmacinje, a ujedno joj je mnogo krivo zato što ne uspevamo. Problem nam je veoma veliki, jer posle svakog pokušaja ona plače i samo krivi sebe, a ja stvarno ne znam šta više da radim. Ne postoji način da je toliko opustim da se ne boji. Da li mi ikako možete reći šta bi bilo poželjno da uradim da se ona opusti i da konačno uživamo na pravi način...jer pošto ovaj nije uspevao, nalazi li smo nove načine za seksualno zadovoljavanje!
Molim Vas ako možete da mi pomognete!
Hvala unapred!
Imam 28 god., spletom slučajnih okolnosti tokom leta upoznao sam jednu doktorku iz Doma zdravlja Voždovac. Vremenom, prema njoj su se javila odredjenja osećanja, i nakon dva meseca postao sam 'ludački' zaljubljen u nju. To sam joj više puta demonstrirao na različite načine. Prema njoj, kao i prema ranijim devojkama imam samo najiskrenije, časne, ozbiljne namere. Početkom oktobra pozvao sam je na večeru, to je bila dogovorena stvar, medjutim ona je odustala kada sam joj rekao koje sam godište, naime ona ima 45 god. Ona se ne javlja, uporno joj šaljem poruke, kako bi stvorila pravu sliku o meni. Ako postoji sudbina, ako postoje iskrene namere, ako su moja osećanja postojana kao što jesu, ako ne postoje realne prepreke za naš odnos, šta je problem i šta da radim???
Odgovoreno: 04. 01. 2009.Molim Vas za mišljenje, ali mišljenje lišeno predrasuda.
Izgleda da ni moje ni Vaše moguće predrasude nisu prepreka, već "predrasude" gospođe u koju ste "ludački" zaljubljeni, pa je pre svega logično da prvo saznate njeno razmišljanje i razloge zbog kojih izbegava susret sa Vama. Naravno, ukoliko je to uopšte moguće. "Ludačka" zaljubljenost obično ometa ozbiljnost i časnost, pa predlažem da malo "oladite" sa porukama o sobi i svojoj ljubavi prema njoj, već da nađete način da saznate šta ona misli i oseća o Vašim namerama i kako sebe vidi u svemu tome. Bez toga, velike su šanse da se još dugo pitate šta je problem i da Vi počnete da zaključujete na osnovu predrasuda.
Poštovani,
Odgovoreno: 02. 01. 2009.Potrebna mi je Vaša pomoć jer u porodici imam strica koji ima 48 godina i dugogodišnji je kockar, prvo se kocka igrajući karte, a poslednjih godine je u pitanju kladionica, zbog svog poroka je postao odvojen od porodice i stvara velike finasiske problem, gubi posao zbog toga što je od zavisnosti od kocke izgubio osećaj odgovornosti. Želela bi da mu pomognem, pa je moje pitanje kako takvoj osobi na najbolji način predložiti da se leči da bi ona na to pristala, kako opšte saopštiti predlog da se poseti lekar. i koje ustanove lekarske leče od zavisnosti od kocke i kako doći do njih.
Hvala unapred!! Zabrinuta sestrčina!!!
Moje skromno iskustvo sa zavisnicima ukazuje da treba stvoriti porodični savez u stavu da je lečenje potrebno, otvoreno kazati taj stav (to treba da učini partner ili osoba od poverenja, a ne deca), ponuditi pomoć, ukazati na konsekvence, a zatim i uceniti. Retki su (ali časni) izuzeci da osobe samovoljno dolaze na lečenje od zavisnost, jer je strast jača od volje. Ucena je gruba reč, ali je efikasno sredstvo, koje postaje bezvredna reč ukoliko se konsekvence zaista ne sprovedu. Odvikavanje od kockanja nije oblast koja je kod nas zaživela u pšrofesionalnim krugovima, ali principi lečenja su isti kao i kod drugih bolesti zavisnosti i za to je potreban specijalizovani stručnjak sa takvog odseka. Učešće porodice je neophodno, jer promena ponašanja jednog člana će biti kratkotrajna ukoliko se ne menja ponašanje okoline u kojoj se bolest razvijala.
Srdačno
Moja žena, posle skoro 3 godine braka, kao da je "poludela". Mislim da sam joj bio prilično dobar u braku. Pokrenuo sam pitanje radjanje dece, posle toga kao da je počelo vrlo loše da se ponaša. Dere se, priča "gluposti", viče na mene. Fin sam prema njoj, volim je, ali pod uticajem vrlo lošeg obraćanja prema meni počeo sam i ja "pucam " i da nedolično reagujem (nisam je udario). Njeno ponašanje nekad izgleda ovako: satima traje njena tirada, po meni, bezrazložnih prigovora, vrlo ružnih psovki ruganja, vredjanja. Ceo brak je po njenom udovoljavam joj na mnogim stvarima i kada nije po mojoj volji. Kada želim da bude po mome, nastaje histerija, ucenjivanje... Nije mi jasno gde je žena koja me je volela, šta se to dogadja. Obraćam se nama bliskim ljudima, ali nemam podršku.
Odgovoreno: 02. 01. 2009.Imate li neki koristan savet?
Hvala!
Pre nego što zajednički odnos natovarite naslagama "bezrazložnih" ali predatorskih svađa, predlažem da se što pre vratite na temu od koje je sve počelo i da razmislite na koji ste način mogli da utičete na tako žestok preokret u ponašanju. Rađanje dece je osetljiva tema ukoliko postoji problem sa mogućnošću rađanja, sa ostvarivanjem ličnih planova, čak i postojanjem straha od rađanja, pri čemu se umsto razumevanja i podrške naiđe na osudu i okrivljivanje od strane partnera. Ne znam da li je to sa vama slučaj jer to niste napisali, ali kao korisno i logično mi se čini da se vratite na početak sukoba, koji se kasnije odvojio od svog izvora i funkcioniše sam za sebe. Izbor mesta, načina i okolnosti u kojima ćete ponovo razgovarati treba biti drugačiji od uobičajene, "za svađu spremne atmosfere".
Srdačno
Molim Vas za pomoć, ako je ima.
Poštovana,
Vaš strah je neopravdan što se tiče Karbapina i zavisnosti. Prvo, Karbapin nije lek koji stvara ozbiljnu fizičku i psihičku zavisnost ako se pravilno koristi (a lekar vam je preporučijo terapijsku dozu), a u psihijatriji koristi se kao stabilizator raspoloženja, emocija i ponašanja (psihostabilizator). Drugo, doze leksilijuma koje pominjete da uzimate ukazuju da ste uveliko razvili toleranciju na njega i da ste od njega zavisni. Moj savet je da osim psihijatra koji piše lekove, potražite i psihoterapijsku pomoć, jer iskustvo i data značenja tom iskustvu koja su pokrenula depresiju i uzimanje leksilijuma pre 5 godina, treba sagledati u jednom "isceliteljskom" ambijentu i razgovoru (možda više njih) sa psihoterapeutom, kako bi ste mogli biti funkcionalni i uključeni u svoj i, život vašeg sina adolescenta, bez depresije, leksilijuma i sličnih "psiholoških štaka".
Srdačno.
Prikazano 196-200 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima