Imam 31 god. i u braku sam 8 god. imam troje dece jedno 6 god. i blizance 4,5 god. Sve je bilo kao u bajci do pre dve godine kada sam slučajno otkrila neke poruke u suprugovom telefonu. Da ne dužim priču opravdanje je našao u odgovoru da ga zapostavljam, da mu ne posvećujem dovoljno pažnje (samo da napomenem u tom periodu sam počela da radim). U pitanju je bio neki SMS servis za upoznavanje i druženje. Medjutim moj suprug je od tih osoba i dobio lične brojeve tel. tako da to više nije išlo preko servisa nego direktno. Mnogo me povredio, narušio moj savršeni svet. Probudila sam se u najokrutnijoj realnosti da postoji mogućnost da ga izgubim. Čitava ta agonija se produžila još dva meseca posle čega je usledio period ponovne adaptacije jedno na drugo - to kažem iz tog razloga jer više nisam imala 100 % poverenje u supruga. U toku prošle godine nekako sam se dovela u normalu i počela da funkcionišem uz veliki trud sa moje i njegove strane. Medjutim kao što i obično biva ponovo su počele da se dešavaju slične stvari - repriza čitavih dogadjaja koje mi zadaju veliki duševni i fizički bol (zato što sto ga mnogo volim), čak sam i tražila od njega da bude toliko iskren prema meni i da mi u lice kaže da me više ne želi i da nije srećan sa mnom. Ja bih njemu to rekla i spremna sam ma koliko to bolno bilo i da ga pustim da ode da bude srećan. Njegovi odgovori su uvek da me voli najviše na svetu, da nikada nije pomislio da me prevari i da ne želi da me ostavi. Znam da me nije prevario ali njegovo ponašanje mi nagoveštava da možda želi to da uradi. O svemu razgovaramo i nikako mi nije jasno kako čovek može da radi neke odredjene stvari a da ne zna zašto ih radi - to je njegovo objašnjenje. Da napomenem da je išao i kod psihijatra na savetovanje (koji je njegovo stanje opisao kao deprimiranost) usled čega je posle i nastupio gore pomenuti period poboljšanja. Poslednja tri meseca radimo u suprotnim smenama i vidjamo se samo rano ujutru i kasno uveče kada on dodje sa posla. I on meni mnogo nedostaje pa ne potežem za alternativnim sredstvima i zamenom. Molim Vas pomozite mi da shvatim, da pokušam da mu pomognem da se osvesti, da se vratimo normalnom životu. Ovo predugo traje ne znam koliko cu još imati snage i oproštaja, a da potpuno ne otupim kada je on u pitanju. Još uvek imam razumevanja ali ne znam još koliko. Molim za brz odgovor.
Poštovana, ljudi u mašti svašta čine, ali to nije ni kažnjivo, a ni štetno. Bitno je šta se čini u realnosti. Imati 100% poverenja je velika obaveza i nije više poverenje nego idealizacija ili kontrola koja drugome onemogućava relaksiranu komunikaciju sa drugim osobama zbog stalnog pritiska partnera da se nikako ne izgubi tih 100% poverenja koje je partner isprojektovao. Sa druge strane, strast je teško podgrevati viđanjem rano ujutro i kasno uveče. Kada se osobe žele i jedno drugom nedostaju, obično nađu načina da promene rutinu koja ih udaljava. Nije dovoljno reći (i on meni ne dostaje pa ne razmišljam o drugima) što neodoljivo podseća na čuvenu rečenicu Seke Sabljić iz Maratonaca..."I ja tebe volim pa te ne napadam", već i učiniti nešto po tom pitanju. Dakle, pre nego što donesete krupne odluke, razmislite o "sitnicama" koje odnos grade. Srdačno
"Molim Vas doktore da mi pomognete savetom. Problem je sledeći: Ja i moja supruga smo u braku 13 god. Pre braka smo se zabavljali 7 godina. Ona sada ima 40 god a ja 42. Imamo ćerku od 12 god i završili smo isti fakultet. Dok smo se zabavljali nije bilo nikakvih ozbiljnijih svađa mada sam ja još tada primetio da ima preku narav i mora biti po njenom. Otkad smo u braku počele su češće svađe. Glavni razlog je bila besparica, ja sam se zaposlio u propaloj firmi gde sam retko primao platu. Ona se zaposlila u jednoj knjižari gde je plata bila mala. Inače, u startu smo se odvojili od mojih roditelja i živimo posebno na spratu porodične kuće. Ja ne pušim, ne pijem, ne jurim ženske i osim što se ne snalazim da zaradim više para nemam neke druge grehove. Ja sam njoj bezgranično verovao jer smo se zaista iskreno voleli. Od pre dve godine ona radi kao inženjer u jednoj jakoj firmi i ima za naše prilike veliku platu. I sve je to kako tako funkcionisalo do oktobra 2008. god. Mada sam ja u zadnjih 2 do 3 godine primetio da me izbegava i da je naša svađa postala maltene hronična. Zadnju godinu sam imao probleme sa kičmom pa je i to postao njen alibi da kao neće da me muči iako sam je ja saletao. I onda oktobra prošle godine šok. U kompjuteru nalazim njen e-mail koji je zaboravila da obriše i koji je poslala ljubavniku koji je trenutno bio u Austriji da polaže ispit jer tamo studirao. On je mlađi od nje 4 godine i ona ga tu tera da se odluči konačno da li želi da se oženi njom ili ne. Inače čoveka sam poznavao od ranije jer sam od njega kupovao i ja a i ona mobilne telefone pošto se on i time bavi. Onda je ona morala da mi prizna ali je lagala da je u vezi sa njim od letos a kad sam i njemu pripretio onda je on priznao da su u vezi dve i po godine što je i ona kasnije potvrdila. Onda je došlo do još većeg šoka jer mi je on priznao da nije on bio prvi sa kojim me prevarila već da je i on pratio i uhvatio da je pre njega imala jednog iz Beograda i to 2 godine. Kad je otkrio ona je sa onim prekinula i ispada da je oko godinu dana imala 3 muškarca, mene, tog studenta i onog iz Beograda. Sve mi je to i ona priznala. I pored svega mnogo je volim kao i dete i zato je nisam oterao ali njeno sadašnje ponašanje je potpuno nenormalno. Umesto da me moli da joj oprostim ona se i dalje koleba šta da radi jer ga voli i on je nagovara da se uda za njega. I ona je sad zapala u depresiju i pije lekove jer nezna šta da radi. Njega voli a kod mene ima kuću i sigurnost doma za dete jer on je sa sela i morao bi da uzme stan da bi živeli ovde u gradu pošto ona ne želi nipošto da živi na selu. Ako ode kako da je prebolim a ako ostane da li će mi vremenom ovo sve izaći iz glave i da li će i ona vremenom moći ponovo da me zavoli ili je ovo sve svršena priča? Molim Vas još jednom da mi odgovorite i unapred Vam hvala. "
"Poštovani, vaše pismo i pitanje mogu izazvati mnošto različitih reakcija i odgovora, ali nisam siguran da bi to promenilo vašu ustaljenu naviku da konačne i krupne odluke donosi vaša žena "preke naravi i koja mora da istera svoje". I kraj vašeg pisma to sugeriše, iz koga se može "videti" da ste sebe ponovo doveli u takvu poziciju i u ovoj situaciji. Napisali ste da je i pored svega mnogo volite i što se vas tiče, samo treba da moli za oprost (ovo sam ja prilepio), ali je konačan ishod da je na njoj da "prelomi" kuda će i sa kim će (kao što je i do sada činila). Otuda, ukoliko vam je stalo do žene, učinite još nešto (osim uspešno obavljenog detektivskog posla), da je zadržite. Srdačno"
Poštovani doktore,
hvala Vam na odgovoru koji ste mi dali ali mislim da se nismo najbolje razumeli. Vi ste očigledno razumeli da ja nju želim da zadržim po svaku cenu. Ja sam želeo da od Vas čujem nešto drugo, jer imate verovatno bogato znanje i iskustvo u razumevanju ljudske prvenstveno ženske duše. Shvatate da sam ja ljudsko biće kome je na prvom mestu to da voli ali i da bude voljeno. Ona mi je jasno stavila do znanja da je prestala da me voli i da više ne oseća tu bliskost koju je nekada imala samnom i da su ti osećaji sada usmereni ka njemu ali ipak je donela odluku da sa njim prekine vezu prvenstveno zbog deteta i uslova života. Koliko je iskrena u ovome ne znam ali mi je još i rekla da nemože da se odluči da menja život u ovim godinama jer i u njega nema veliko poverenje da je sposoban da joj to pruži i da ne želi da ide iz jednog neuspešnog braka u drugi. Istovremeno mi odlučno ponavlja da su umrla osećanja i strast prema meni. Ja to inače vidim i osećam na svakom koraku, od njenog hladnog i zvaničnog ponašanja kako u komunikaciji tako i u krevetu a najdrastičniji primer ovoga što govorim je taj da više i ne pamtim kad me je poslednji put poljubila u usta iako je ranije to bilo na svakom koraku. Mene prvenstveno interesuje sledeće: da li je uopšte moguće da ona vremenom mene ponovo zavoli, ne možda kao nekada ali da imamo jednu blizinu i sklad ili su to moja uzaludna nadanja. Ja sam isto na kraju živaca i u godinama kad nemogu da eksperimentišem i čekam da se neko smiluje da mi uzvrati ljubav. Ako treba da ostatak života provedem sa takvom osobom hladnom i nezainteresovanom za mene onda mi takav brak ne treba i onda je bolje da nađem drugu dok još nisam prestar. Drugu koja će me voleti i gledati u oči i za koju brak nije samo institucija, ili takvu ili je bolje i da ostanem sam nego da se uzalud trudim oko nekog kome je srce na drugoj strani dok moje očajnički vapi za ljubavlju. Dakle suština mog pitanja je da li žena može vremenom da ponovo oseti ljubav prema čoveku koga je prestala da voli? Napominjem da me je zaista nekada istinski volela što sam osećao na svakom koraku ali su nas životne prilike odnosno neprilike dovele dovde dokle smo sada, mada to ipak nije opravdanje za ono što joj se izdogađalo.
Poštovani, istina je da imam skromno iskustvo u radu sa decom i porodiciama i nikakvo iskustvo u poznavanju duše vaše žene. VI STE EKSPERT ZA DUŠU VAŠE ŽENE, a ne ja! Da li će vas ponovo zavoleti zavisi od vaših ekspertskih sposobnosti koje ste očigledno na različite načine upotrebljavali, a nikako od mog nagađanja. Otuda možda i nerazumevanje mog odgovora, ili jednostavno neprihvatanje njegovog sadržaja. Nadam se da sam sada bio jasniji. Srdačno
Molim Vas doktore da mi pomognete savetom. Problem je sledeći: Ja i moja supruga smo u braku 13 god. Pre braka smo se zabavljali 7 godina. Ona sada ima 40 god a ja 42. Imamo ćerku od 12 god i završili smo isti fakultet. Dok smo se zabavljali nije bilo nikakvih ozbiljnijih svađa mada sam ja još tada primetio da ima preku narav i mora biti po njenom. Otkad smo u braku počele su češće svađe. Glavni razlog je bila besparica, ja sam se zaposlio u propaloj firmi gde sam retko primao platu. Ona se zaposlila u jednoj knjižari gde je plata bila mala. Inače, u startu smo se odvojili od mojih roditelja i živimo posebno na spratu porodične kuće. Ja ne pušim, ne pijem, ne jurim ženske i osim što se ne snalazim da zaradim više para nemam neke druge grehove. Ja sam njoj bezgranično verovao jer smo se zaista iskreno voleli. Od pre dve godine ona radi kao inženjer u jednoj jakoj firmi i ima za naše prilike veliku platu. I sve je to kako tako funkcionisalo do oktobra 2008. god. Mada sam ja u zadnjih 2 do 3 godine primetio da me izbegava i da je naša svađa postala maltene hronična. Zadnju godinu sam imao probleme sa kičmom pa je i to postao njen alibi da kao neće da me muči iako sam je ja saletao. I onda oktobra prošle godine šok. U kompjuteru nalazim njen e-mail koji je zaboravila da obriše i koji je poslala ljubavniku koji je trenutno bio u Austriji da polaže ispit jer tamo studirao. On je mlađi od nje 4 godine i ona ga tu tera da se odluči konačno da li želi da se oženi njom ili ne. Inače čoveka sam poznavao od ranije jer sam od njega kupovao i ja a i ona mobilne telefone pošto se on i time bavi. Onda je ona morala da mi prizna ali je lagala da je u vezi sa njim od letos a kad sam i njemu pripretio onda je on priznao da su u vezi dve i po godine što je i ona kasnije potvrdila. Onda je došlo do još većeg šoka jer mi je on priznao da nije on bio prvi sa kojim me prevarila već da je i on pratio i uhvatio da je pre njega imala jednog iz Beograda i to 2 godine. Kad je otkrio ona je sa onim prekinula i ispada da je oko godinu dana imala 3 muškarca, mene, tog studenta i onog iz Beograda. Sve mi je to i ona priznala. I pored svega mnogo je volim kao i dete i zato je nisam oterao ali njeno sadašnje ponašanje je potpuno nenormalno. Umesto da me moli da joj oprostim ona se i dalje koleba šta da radi jer ga voli i on je nagovara da se uda za njega. I ona je sad zapala u depresiju i pije lekove jer nezna šta da radi. Njega voli a kod mene ima kuću i sigurnost doma za dete jer on je sa sela i morao bi da uzme stan da bi živeli ovde u gradu pošto ona ne želi nipošto da živi na selu. Ako ode kako da je prebolim a ako ostane da li će mi vremenom ovo sve izaći iz glave i da li će i ona vremenom moći ponovo da me zavoli ili je ovo sve svršena priča?
Molim Vas još jednom da mi odgovorite i unapred Vam hvala.
Poštovani, vaše pismo i pitanje mogu izazvati mnošto različitih reakcija i odgovora, ali nisam siguran da bi to promenilo vašu ustaljenu naviku da konačne i krupne odluke donosi vaša žena "preke naravi i koja mora da istera svoje". I kraj vašeg pisma to sugeriše, iz koga se može "videti" da ste sebe ponovo doveli u takvu poziciju i u ovoj situaciji. Napisali ste da je i pored svega mnogo volite i što se vas tiče, samo treba da moli za oprost (ovo sam ja prilepio), ali je konačan ishod da je na njoj da "prelomi" kuda će i sa kim će (kao što je i do sada činila). Otuda, ukoliko vam je stalo do žene, učinite još nešto (osim uspešno obavljenog detektivskog posla), da je zadržite. Srdačno
U braku sa sadašnjom suprugom sam 3 godine, ona je 1979 godište a ja 1970. Iz ovog braka imamo sina od dve godine, ona iz prethodne veze ima devojčicu od 8 a ja iz prethodnog braka imam sina od 11 god i izmedju brakova iz jedne duže veze dva sina - blizance od 4 godine. Živimo u porodičnoj kući, oboje smo zaposleni, deca su nam zdrava i lepa sve na prvi pogled izgleda idealno, medjutim sve češće su nam svadje u kući i sve češće imamo sitnijih problema u braku. Mislim da ovakav suživot ne vodi ka dobrom, predlagao sam joj da odemo kod psihologa ili u neku sličnu ustanovu kako bi dobili savet u smislu poboljšanja braka i medjusobnog odnosa. Nije voljna to da uradi a i ako prihvati ja prosto neznam gde bi mogli to da uradimo. Inače iz Novog Sada smo i ovim putem Vas molim da mi napišete adresu ili kontakt telefon ustanove ili privatnih ordinacija koje vrše savetovanja supružnika ali na jednom kvalitetnom i naučnom nivou.
Danas, posle "milion i prve" svadje sa suprugom, rešila sam po prvi put nekome da se obratim za pomoć. U braku smo 3 godine, a poznanstvo i veza, pre braka, dve. U tom periodu moj sadašnji suprug nije pokazivao ni jedan nagoveštaj sadašnjeg ponašanja. Problemi su počeli otprilike sa rodjenjem deteta, pre 20meseci. Žestoke svadje (uvek zbog sitnice), guranje od strane mog muža, bacanje stvari, razbijanje po kući, su postali deo naše svakodnevnice. Moj smiren, staložen i umirujući ton i stav kod njega izaziva još veći gnev. Vredja me užasno, priča i prebacuje mi stvari koje nikada nisam uradila...U početku sam pokušavala da jednostavno ćutim i trpim, da bi se smirio. Nije pomagalo. Smršala sam 15kg i posle svake svadje dobijem temperaturu i drhtim od straha. Napominjem da imamo rešeno stambeno pitanje, posao, završene fakultete. Nemam potrebu da ga ograničavam, sputavam u bilo čemu, ni sada ne bih mogla da se setim i jednog razloga konkretnog zbog koga se svadjamo. Najveći problem je što, posle njegovog napada histerije i besa, on neće da razgovara o tome. Posle pola sata mi pridje i zagrli me, kao da se ništa nije desilo. Molila sam ga da krenemo u bračno savetovalište, on neće ni da čuje. Ne zeli da prizna da imamo problem. Kada ja pokušam sa njim da razgovaram (u trenucima kada je sve u redu i raspoložen je), on uvek kaze: "Razvedi se ako hoćeš!"! U društvu se ponaša kao da smo najidealniji par, odaje utisak uglednog gospodina za kojeg niko ne bi i nije posumnjao da je takav. Medjutim, u kući večiti strah! Dete se ukoči kad počne da viče (uvek izmisli razlog za to), ja se plašim i vredjanja i toga kad zamahne ruku na mene (uvek se suzdrži...ne znam do kada)! Doktore, pomozite! Nezavisna sam finansijski, ne odlažem zato razvod, već iz razloga što se svaki dan nadam da će se nešto promeniti ili da će bar pristati da potražimo zajedno pomoć! Može li se to desiti i vredi li sve ovo trpeti?
Poštovana, ljudi koji ne mogu da se sete zbog čega se svađaju, najčešće se svađaju zbog moći. Rođenje deteta je zbog mnogo čega važan događaj u prodici, pa između ostalog i po oduzimanju moći drugim porodičnim "zvezdama" , pa onda ugledna gospoda postaju čangrizave prznice jer nisu više u žiži interesovanja. Da li je ovo baš slučaj sa vašim suprugom ne znam, ali verujem da ćete vi znati. Komentari "razvedi se...", zatim predstava za van kuće, a pogotovo nepriznavanje potrebe da se potraži pomoć, ukazuju na to. Sa druge strane, životna faza sa malom bebom nije nimalo jednostavna za oba partnera, ako su nespremno dočekali nove zahteve i nametnute obaveze. Da li vredi sve trpeti? Nikako! To znači samo još više istoga, do iscrpljenja. Šta činiti? Gotovo ništa od onoga što ste do sada činili. Vaš umirujući ton iritira, vaša neodlučnost ostavlja ravnodušnim, a vaš strah daje moć. To je ono što ste vi primetili (a ja sažeo), pa vi sada odlučite šta od svega toga želite da se i dalje događa. Srdačno
Poštovana, ljudi u mašti svašta čine, ali to nije ni kažnjivo, a ni štetno. Bitno je šta se čini u realnosti. Imati 100% poverenja je velika obaveza i nije više poverenje nego idealizacija ili kontrola koja drugome onemogućava relaksiranu komunikaciju sa drugim osobama zbog stalnog pritiska partnera da se nikako ne izgubi tih 100% poverenja koje je partner isprojektovao. Sa druge strane, strast je teško podgrevati viđanjem rano ujutro i kasno uveče. Kada se osobe žele i jedno drugom nedostaju, obično nađu načina da promene rutinu koja ih udaljava. Nije dovoljno reći (i on meni ne dostaje pa ne razmišljam o drugima) što neodoljivo podseća na čuvenu rečenicu Seke Sabljić iz Maratonaca..."I ja tebe volim pa te ne napadam", već i učiniti nešto po tom pitanju. Dakle, pre nego što donesete krupne odluke, razmislite o "sitnicama" koje odnos grade. Srdačno
Poštovani, istina je da imam skromno iskustvo u radu sa decom i porodiciama i nikakvo iskustvo u poznavanju duše vaše žene. VI STE EKSPERT ZA DUŠU VAŠE ŽENE, a ne ja! Da li će vas ponovo zavoleti zavisi od vaših ekspertskih sposobnosti koje ste očigledno na različite načine upotrebljavali, a nikako od mog nagađanja. Otuda možda i nerazumevanje mog odgovora, ili jednostavno neprihvatanje njegovog sadržaja. Nadam se da sam sada bio jasniji. Srdačno
Poštovani, vaše pismo i pitanje mogu izazvati mnošto različitih reakcija i odgovora, ali nisam siguran da bi to promenilo vašu ustaljenu naviku da konačne i krupne odluke donosi vaša žena "preke naravi i koja mora da istera svoje". I kraj vašeg pisma to sugeriše, iz koga se može "videti" da ste sebe ponovo doveli u takvu poziciju i u ovoj situaciji. Napisali ste da je i pored svega mnogo volite i što se vas tiče, samo treba da moli za oprost (ovo sam ja prilepio), ali je konačan ishod da je na njoj da "prelomi" kuda će i sa kim će (kao što je i do sada činila). Otuda, ukoliko vam je stalo do žene, učinite još nešto (osim uspešno obavljenog detektivskog posla), da je zadržite. Srdačno
Poštovani, zaista nemam informaciju i+ko u Novom Sadu radi sistemsku bračnu i porodičnu terapiju, ali se za takvog terapeuta možete raspitati. Srdačno
Poštovana, ljudi koji ne mogu da se sete zbog čega se svađaju, najčešće se svađaju zbog moći. Rođenje deteta je zbog mnogo čega važan događaj u prodici, pa između ostalog i po oduzimanju moći drugim porodičnim "zvezdama" , pa onda ugledna gospoda postaju čangrizave prznice jer nisu više u žiži interesovanja. Da li je ovo baš slučaj sa vašim suprugom ne znam, ali verujem da ćete vi znati. Komentari "razvedi se...", zatim predstava za van kuće, a pogotovo nepriznavanje potrebe da se potraži pomoć, ukazuju na to. Sa druge strane, životna faza sa malom bebom nije nimalo jednostavna za oba partnera, ako su nespremno dočekali nove zahteve i nametnute obaveze. Da li vredi sve trpeti? Nikako! To znači samo još više istoga, do iscrpljenja. Šta činiti? Gotovo ništa od onoga što ste do sada činili. Vaš umirujući ton iritira, vaša neodlučnost ostavlja ravnodušnim, a vaš strah daje moć. To je ono što ste vi primetili (a ja sažeo), pa vi sada odlučite šta od svega toga želite da se i dalje događa. Srdačno
Prikazano 171-175 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima