Javljam se Vama u nadi da ću odgonetnuti uz Vašu pomoć kako i zašto imam problem.
Naime moj suprug je poprilično "drvena" osoba, u smislu da ne pokazuje emocije. U vezi to nije bilo izraženo kao sada. Kad god bi malo pažnje, tipa da legnem pored njega ili da me zagrli on uvek eskivira i na moje insistiranje da kaže šta mu je ,odgovara da sam dosadna i da ga ne smaram glupostima. Da se to dešava povremeno još bi i prešla preko toga ali to je uvek tako. U kucć je ok nije neki da ide sa društvom, da rasipa novac, da nije domaćin....ali intima ravna nuli....
Ne znam kako da protumačim ovo ponašanje?
Proverila sam ga, drugu nema....tek smo 3 godine u braku, pa se pitam šta će biti za 10?
Hvala Vam unapred
Zaista dobro pitanje, šta će biti za 10 godina ukoliko se ništa ne promeni?
Ako je on možda zaista takav, preostaje da Vi vidite šta možete da promenite.
Procenite, pa ponovo pošaljite pismo na ovu istu adresu.
Srdačno
Obrćam Vam se po drugi put, jer prethodno nisam dobila odgovor, (pre otpilike mesec dana) pa se nadam da ćete mi sada odgovoriti. Ne znam koliko možete da mi pomognete ali bih želela da čujem Vaše mišljenje (možda mi bude lakše).
Naime ne znam kako da prihvatim i da se saživim sa trenutnom situacijom u svome braku ako uopste treba da je prihvatim. U braku sam 20 godina. Sve na izgled izgleda super ali mislim da imamo veliki problem. Nakon venčanja sve je zaista i bilo u redu par godina. Nismo imali dece osam godina ali smo zaista zajedničkim naporima dobili dvoje divne dece za manje od tri godine. Prvi problemi su nastali nakon povratka mog supruga sa ratišta u Hrvatskoj. Pod izgovorom da mu je nešto "kvrcnulo" počeo je da me ubeđuje da treba da obogatimo svoj seksualni život da nebismo jedno drugom dosadili. Sve bi to bilo u redu da se njegova ideja nije sastojala u tome da bi bilo najbolje da imamo i druge partnere u seksu, pa čak i sex u troje ili četvoro. Naravno nisam pristala na tako nešto, čak sam i smatrala da tom idejom pokušava da mi skrene misli od problema steriliteta. Međutim kako je vreme prolazilo i moje noći postajale prava noćna mora zbog njegovog ubeđivanja da ostvarimo tu njegovu ideju shvatila sam da nije šala. Prolila sam reke suza, iznosila tone argumenata protiv toga ali nije vredelo. Na kraju sam predložila, nadajući da će odustati da ja mogu da budem nasamo sa nekim muškarcem ali da on ne može sa nekom ženom jer ja to ne mogu da podnesem. Na žalost on je to oberučke prihvatio i ja nisam imala kud, a baš u to vreme jedan muškarac je uporno 2 godine pokušavao da bude samnom i ja sam pristala. Ta "veza" van braka je na oduševljenje i tog čoveka i moga muža potrajala par godina i sve to ne bi bilo tako strašno da nije bilo moje savesti i prinude da posle svakog seksa moram da mom suprugu ispričam sve detalje, pa i one najsitnije o tom seksu. Kada sam konačno ostala trudna odahnula sam jer sam mislila da je moja mora okončana. Posšo sam rodila dvoje dece malte ne jedno za drugim bila sam mirna te 2-3 godine. Ali posle toga tortura se nastavlja još žešće sa insistiranjem da dovedemo makar još jednog muskarca u nas krevet, koji bi imao seks i sa mnom i sa njim. I dalje sam se opirala, plakala ali ništa nije vredelo. Prošle godine sam jednom prilikom posle jedne od nebrojenih ubeđivanja rekla da pristajem ali pod uslovom da se desi (a nisam stvarno imala nameru da to uradim) počeo je da me tera da u toku seksa pričam kako bi to izgledalo, sšo me je u više navrata navodilo na povraćanje ali sam se nekako suzdržavala. Posle izvesnog vremena je izgleda shvatio da od toga nema ništa pa je postao jako sarkastičan i nervozan, kako zbog toga tako i zbog činjenice da je prevalio 40 godina. Naime on izgleda smatra da je njegov život okončan jer ima preko 40 godina a nije ostvario svoje snove jer je njemu "seks jedna od najbitnijih stvari u životu" Oko svog 40-og rođendana je baš imao žestoku krizu koju ja moram priznati nisam mogla da shvatim, iako sam pokušavala. Početkom februara smo se žestoko posvađali jer je tokom jednog seksa ( ne mogu to više ni da nazovem vođenjem ljubavi bar sa njegove strane) rekao da je zamišljao drugu umesto mene. Ja to jednostavno nisam mogla da prihvatim. Došlo je do velike rasprave u kojoj je on na moje pitanje da li mu je do nekoga bar malo stalo osim do samog sebe odgovorio "možda deca, jubav je bila i prošla, idemo ovako pa kako bude, nećemo valjda da se razvodimo". Imala sam utisak da mi se srušilo nebo na glavu. Plakala sam danima i noćima, razmišljala i razmišljala ali nisam mogla da dođem do nekog zaključka. Na sve moje predloge da se obratimo nekom stručnom licu on bi odgovarao da mu ne treba niko da mu kaže da je lud on to zna i sam ali tako hoće. Moram da napomenem da se od tada trudi da bude sve po mojim zamislima, bez komentara, pa čak i kada neki put zatražim nešto što znam da ne želi da uradi on to uradi bez pogovora. Takođe ima problem u odnosu sa decom koja su jednom reči predivna deca, dobri i predobi đaci bez nekog posebnog našeg insistiranja, uspešni i u školi i van nje, sportisti, ali on ne može nikako sa njima. Čim on nesto pokuša oni kao da stvaraju štit pred njim jer mnogo viče na njih ne čekajuci nikakvo objašnjenje. Nikad ih ne sasluša, iako nakon mog insistiranja pokušava da malo "spusti loptu" prema njima vidim i po njemu da to radi na silu a i da kod njih to ne "pali " tako da se bukvalno zalepe za mene i prate me u stopu po kući i bilo kuda i razgovaraju sa mnom o svemu a njega bukvalno ignorišu iako zaista pokušavam da to izbegnem i sve što me pitaju upućujem ih na tatu jer to on možda zna bolje od mene, ali ne pali. Od te naše poslednje svađe sve je naizgled isto kao pre, imamo odnose par puta nedeljno, ne čak ni tako loše kao što bi se očekivalo, ali ja strašno patim i ne znam kako da rešim nastalu situaciju, jer zaista volim svoga muža (bez obzira na sve mislim da u njemu ima nešto vredno za šta se treba boriti) i želim da deca rastu u normalnoj porodici jer su to zasluzili. Ne mogu da prihvatim činjenicu da čovek kome sam pružila sve i koga stvarno volim posle svega kaže da ne voli nikog.
Izvinjavam se na opširnosti ali nisam mogla drugačije da objasnim kompletnu situaciju i molim Vas još jednom za mišljenje.
Poštovana, žao mi je što ste morali dva puta dašaljete pismo, ali ja se zaista ne sećam da sam pismo ovakvog sadržaja primio.
Nisam siguran da sam razumeo na koje pitanje želite komentar, jer sam uspeo da iz vašeg pisma detektujem dva intrapsihička konflikta i tri relaciona (porodična, jedan Vaš i suprugov, drugi njegov i dečji i treći a Vama neprimetan, Vaš i dečiji).
Zbog kompleksnosti porodičnih i partnerskih odnosa koji se povremeno graniče sa paradoksom, kao i zbog vašeg hroničnog intrapsihičkog konflikta, predlažem da potražite konsultativnu pomoć psihijatra (ne odmah porodičnog terapeuta) koji bi prvo procenio istinitost i objektivnost izjave vašeg supruga da je "lud" i izvršio procenu psihičkog stanja vas dvoje ponaosob i opredložiti dalje pravce koji mogu podrazumevati i porodično i bračno savetovanje.
Srdačno
Postovani,
moj problem se javio pre 4 meseci. U vezi sam sa momkom vec skoro 6 godina. Planirali smo i da pocnemo da zivimo zajedno, ali on je dobio posao u inostranstvu na godinu dana, pa smo odlozili planove. I bilo je ok prvih 6 meseci, a onda katastrofa. Hteo je da uzme pauzu u nasem odnosu nekim ruznim pricama, svojoj prvoj devojci se \"hvalio\" da tamo ima neku zgodnu kolegenicu, meni kad sam sve saznala rekao da mu je samo eventualno padao sex na pamet sa njom, ali da me nije prevario, niti hteo. Posle 2 meseca natezanja preko telefonskih razgovora, priznao mi je da ima problema u predelu polnog organa i da platu nije primao mesecima. Jedva smo ga nagovorili ja i njegova majka da ode tamo na lekarski pregled, 3 meseca nakon sto se problem pojavio. Tada su mu rekli da nije nista ozbiljno, ali da ce morati na rutinsku intervenciju.Kaze da je mislio da je u pitanju rak testisa i da ce umreti, pa nije hteo da opterecuje mene i roditelje svojim problemima, a da ga je bilo sramota sto ne prima platu, pa nije smeo da nam kaze. Pozajmljivao je pare od nekih tamo kolega,svi znaju koliko je i kome duzan, sem roditelja i mene, a i roditelji i ja smo ga x puta pitali da li mu nesto treba da mu posaljemo. Niko od nas nije pravio nikada problema oko para, niti ja niti njegovi roditelji, tako da ne shvatam njegovo ponasanje. Vratio se, prosao operaciju i sve ce biti u redu, mada je malo sada depresivan. Shvata da je mogao mnogo da ugrozi prvo sebe, da je nas odnos u kome nije bilo kriza doveo do same ivice, a da nije dobio nista. Ali mene boli njegova neiskrenost i to sto nije imao poverenja u mene kada mu je bilo tesko i trebala mu je pomoc. Nije bio problem samo u meni, nije pricao ni roditeljima, ni bratu, povukao se u sebe, predao potpuno, digao ruke od svog zivota. Ne znam ni kako da mu pomognem, iskreno ne znam ni kako da mu verujem kao do sad, ali stvarno zelim da budem sa njim.
S postovanjem.
Maja
Poštovana Majo, predlažem da kao što ste uspeli da ga nagovorite da potrađi pomoć u vezi problema sa polnim organom, tako predlađem da istu moć iskoristite i u vezi odlaska lekaru za psihičke probleme jer su se turobna razmišljanja o raku, možda prenela i na psihičko stanje. Mislim da bi posle toga bilo realno razmisliti o budućnosti veze. Srdačno
Poštovani, imam veliku dilemu!Da li sa decom(imam dve devojčice)treba da budem\"drugarica\" ili da budem strožija?Moji roditelji su prema sestri i meni bili \"PATRIJAHALNI\"pa ne mogu da se pohvalim da mi se to sviđa(moja starija sestra je čim je otišla na fakultet,koji nije završila,bila kao puštena sa lanca),ja ga jesam završila ali se ne mogu pohvaliti da sam nešto proživela(bila sam kukavica da uradim bilo šta što se roditeljima nije dopadalo). TO NE ŽELIM SVOJOJ DECI,ali i ne želim da odem i u drugu krajnost.Šta da radim???Unapred Vam mnogo hvala
Poštovani,
u braku sam 20 god. Pre skoro tri godine desila se preljuba koju moj muž do danas nije u stanju da oprosti. Ostao je samnom kako kaže jer sam bila u teškom stanju (gadnoj depresiji) i rekao da ćemo videti šta će dalje biti,ali koliko zna sebe,on preko toga nikad neće moći preći. Voli me ali ne želi da osećanja imaju veze sa njegovom odlukom. Bili smo tada i u bračnom savetovalištu i psiholog je posle samo jedne seanse zaključila da tu postoji još mnogo emocija evidentno i da je to osnov veze,te da za nas nema zime. Međutim,poslednjih meseci on je postao nepristupačan,kao i onda kad je odlučio da ode. isključuje me iz svih dešavanja,komunicira samo koliko se mora i kad pomenem to priča samnom sa takvim besom i gorčinom kao da se juče desilo. Nekada me je psihoterapeut pitala,koliko to već traje,njegova ljutnja(tada je bilo par meseci) i koliko se do sada najduže ljutio. Kakve to veze ima u ovom slučaju i recite mi šta bi za nas bilo najbolje rešenje? Smatrate li da postoji uopšte mogućnost da on ovo prevaziđe i posle ovoliko vremena? Strašno mi je teško kad pomislim kako nisko mišljenje sad ima o meni,ali šta da radim. ne možemo čak ni da se fizički razdvojimo,jer on neće da ide,a ja nemam gde.
Poštovana, savetujem da nastavite sa bračnom terapijom sa drugim terapeutom ili istim kome ćete ukazati u kom pravcu ide proces. Komentari kao što su \"nema zime za vas dvoje\" sumi nerazumljivi, a čini mi se i nepotrebni jer ne pokreću nikakve promene već daju alibi da nastavite i dalje igru mačke i miša. Srdačno
Naime moj suprug je poprilično "drvena" osoba, u smislu da ne pokazuje emocije. U vezi to nije bilo izraženo kao sada. Kad god bi malo pažnje, tipa da legnem pored njega ili da me zagrli on uvek eskivira i na moje insistiranje da kaže šta mu je ,odgovara da sam dosadna i da ga ne smaram glupostima. Da se to dešava povremeno još bi i prešla preko toga ali to je uvek tako. U kucć je ok nije neki da ide sa društvom, da rasipa novac, da nije domaćin....ali intima ravna nuli....
Ne znam kako da protumačim ovo ponašanje?
Proverila sam ga, drugu nema....tek smo 3 godine u braku, pa se pitam šta će biti za 10?
Hvala Vam unapred
Ako je on možda zaista takav, preostaje da Vi vidite šta možete da promenite.
Procenite, pa ponovo pošaljite pismo na ovu istu adresu.
Srdačno
Naime ne znam kako da prihvatim i da se saživim sa trenutnom situacijom u svome braku ako uopste treba da je prihvatim. U braku sam 20 godina. Sve na izgled izgleda super ali mislim da imamo veliki problem. Nakon venčanja sve je zaista i bilo u redu par godina. Nismo imali dece osam godina ali smo zaista zajedničkim naporima dobili dvoje divne dece za manje od tri godine. Prvi problemi su nastali nakon povratka mog supruga sa ratišta u Hrvatskoj. Pod izgovorom da mu je nešto "kvrcnulo" počeo je da me ubeđuje da treba da obogatimo svoj seksualni život da nebismo jedno drugom dosadili. Sve bi to bilo u redu da se njegova ideja nije sastojala u tome da bi bilo najbolje da imamo i druge partnere u seksu, pa čak i sex u troje ili četvoro. Naravno nisam pristala na tako nešto, čak sam i smatrala da tom idejom pokušava da mi skrene misli od problema steriliteta. Međutim kako je vreme prolazilo i moje noći postajale prava noćna mora zbog njegovog ubeđivanja da ostvarimo tu njegovu ideju shvatila sam da nije šala. Prolila sam reke suza, iznosila tone argumenata protiv toga ali nije vredelo. Na kraju sam predložila, nadajući da će odustati da ja mogu da budem nasamo sa nekim muškarcem ali da on ne može sa nekom ženom jer ja to ne mogu da podnesem. Na žalost on je to oberučke prihvatio i ja nisam imala kud, a baš u to vreme jedan muškarac je uporno 2 godine pokušavao da bude samnom i ja sam pristala. Ta "veza" van braka je na oduševljenje i tog čoveka i moga muža potrajala par godina i sve to ne bi bilo tako strašno da nije bilo moje savesti i prinude da posle svakog seksa moram da mom suprugu ispričam sve detalje, pa i one najsitnije o tom seksu. Kada sam konačno ostala trudna odahnula sam jer sam mislila da je moja mora okončana. Posšo sam rodila dvoje dece malte ne jedno za drugim bila sam mirna te 2-3 godine. Ali posle toga tortura se nastavlja još žešće sa insistiranjem da dovedemo makar još jednog muskarca u nas krevet, koji bi imao seks i sa mnom i sa njim. I dalje sam se opirala, plakala ali ništa nije vredelo. Prošle godine sam jednom prilikom posle jedne od nebrojenih ubeđivanja rekla da pristajem ali pod uslovom da se desi (a nisam stvarno imala nameru da to uradim) počeo je da me tera da u toku seksa pričam kako bi to izgledalo, sšo me je u više navrata navodilo na povraćanje ali sam se nekako suzdržavala. Posle izvesnog vremena je izgleda shvatio da od toga nema ništa pa je postao jako sarkastičan i nervozan, kako zbog toga tako i zbog činjenice da je prevalio 40 godina. Naime on izgleda smatra da je njegov život okončan jer ima preko 40 godina a nije ostvario svoje snove jer je njemu "seks jedna od najbitnijih stvari u životu" Oko svog 40-og rođendana je baš imao žestoku krizu koju ja moram priznati nisam mogla da shvatim, iako sam pokušavala. Početkom februara smo se žestoko posvađali jer je tokom jednog seksa ( ne mogu to više ni da nazovem vođenjem ljubavi bar sa njegove strane) rekao da je zamišljao drugu umesto mene. Ja to jednostavno nisam mogla da prihvatim. Došlo je do velike rasprave u kojoj je on na moje pitanje da li mu je do nekoga bar malo stalo osim do samog sebe odgovorio "možda deca, jubav je bila i prošla, idemo ovako pa kako bude, nećemo valjda da se razvodimo". Imala sam utisak da mi se srušilo nebo na glavu. Plakala sam danima i noćima, razmišljala i razmišljala ali nisam mogla da dođem do nekog zaključka. Na sve moje predloge da se obratimo nekom stručnom licu on bi odgovarao da mu ne treba niko da mu kaže da je lud on to zna i sam ali tako hoće. Moram da napomenem da se od tada trudi da bude sve po mojim zamislima, bez komentara, pa čak i kada neki put zatražim nešto što znam da ne želi da uradi on to uradi bez pogovora. Takođe ima problem u odnosu sa decom koja su jednom reči predivna deca, dobri i predobi đaci bez nekog posebnog našeg insistiranja, uspešni i u školi i van nje, sportisti, ali on ne može nikako sa njima. Čim on nesto pokuša oni kao da stvaraju štit pred njim jer mnogo viče na njih ne čekajuci nikakvo objašnjenje. Nikad ih ne sasluša, iako nakon mog insistiranja pokušava da malo "spusti loptu" prema njima vidim i po njemu da to radi na silu a i da kod njih to ne "pali " tako da se bukvalno zalepe za mene i prate me u stopu po kući i bilo kuda i razgovaraju sa mnom o svemu a njega bukvalno ignorišu iako zaista pokušavam da to izbegnem i sve što me pitaju upućujem ih na tatu jer to on možda zna bolje od mene, ali ne pali. Od te naše poslednje svađe sve je naizgled isto kao pre, imamo odnose par puta nedeljno, ne čak ni tako loše kao što bi se očekivalo, ali ja strašno patim i ne znam kako da rešim nastalu situaciju, jer zaista volim svoga muža (bez obzira na sve mislim da u njemu ima nešto vredno za šta se treba boriti) i želim da deca rastu u normalnoj porodici jer su to zasluzili. Ne mogu da prihvatim činjenicu da čovek kome sam pružila sve i koga stvarno volim posle svega kaže da ne voli nikog.
Izvinjavam se na opširnosti ali nisam mogla drugačije da objasnim kompletnu situaciju i molim Vas još jednom za mišljenje.
Nisam siguran da sam razumeo na koje pitanje želite komentar, jer sam uspeo da iz vašeg pisma detektujem dva intrapsihička konflikta i tri relaciona (porodična, jedan Vaš i suprugov, drugi njegov i dečji i treći a Vama neprimetan, Vaš i dečiji).
Zbog kompleksnosti porodičnih i partnerskih odnosa koji se povremeno graniče sa paradoksom, kao i zbog vašeg hroničnog intrapsihičkog konflikta, predlažem da potražite konsultativnu pomoć psihijatra (ne odmah porodičnog terapeuta) koji bi prvo procenio istinitost i objektivnost izjave vašeg supruga da je "lud" i izvršio procenu psihičkog stanja vas dvoje ponaosob i opredložiti dalje pravce koji mogu podrazumevati i porodično i bračno savetovanje.
Srdačno
Postovani,
Odgovoreno: 14. 03. 2009.moj problem se javio pre 4 meseci. U vezi sam sa momkom vec skoro 6 godina. Planirali smo i da pocnemo da zivimo zajedno, ali on je dobio posao u inostranstvu na godinu dana, pa smo odlozili planove. I bilo je ok prvih 6 meseci, a onda katastrofa. Hteo je da uzme pauzu u nasem odnosu nekim ruznim pricama, svojoj prvoj devojci se \"hvalio\" da tamo ima neku zgodnu kolegenicu, meni kad sam sve saznala rekao da mu je samo eventualno padao sex na pamet sa njom, ali da me nije prevario, niti hteo. Posle 2 meseca natezanja preko telefonskih razgovora, priznao mi je da ima problema u predelu polnog organa i da platu nije primao mesecima. Jedva smo ga nagovorili ja i njegova majka da ode tamo na lekarski pregled, 3 meseca nakon sto se problem pojavio. Tada su mu rekli da nije nista ozbiljno, ali da ce morati na rutinsku intervenciju.Kaze da je mislio da je u pitanju rak testisa i da ce umreti, pa nije hteo da opterecuje mene i roditelje svojim problemima, a da ga je bilo sramota sto ne prima platu, pa nije smeo da nam kaze. Pozajmljivao je pare od nekih tamo kolega,svi znaju koliko je i kome duzan, sem roditelja i mene, a i roditelji i ja smo ga x puta pitali da li mu nesto treba da mu posaljemo. Niko od nas nije pravio nikada problema oko para, niti ja niti njegovi roditelji, tako da ne shvatam njegovo ponasanje. Vratio se, prosao operaciju i sve ce biti u redu, mada je malo sada depresivan. Shvata da je mogao mnogo da ugrozi prvo sebe, da je nas odnos u kome nije bilo kriza doveo do same ivice, a da nije dobio nista. Ali mene boli njegova neiskrenost i to sto nije imao poverenja u mene kada mu je bilo tesko i trebala mu je pomoc. Nije bio problem samo u meni, nije pricao ni roditeljima, ni bratu, povukao se u sebe, predao potpuno, digao ruke od svog zivota. Ne znam ni kako da mu pomognem, iskreno ne znam ni kako da mu verujem kao do sad, ali stvarno zelim da budem sa njim. S postovanjem. Maja
Poštovana Majo, predlažem da kao što ste uspeli da ga nagovorite da potrađi pomoć u vezi problema sa polnim organom, tako predlađem da istu moć iskoristite i u vezi odlaska lekaru za psihičke probleme jer su se turobna razmišljanja o raku, možda prenela i na psihičko stanje. Mislim da bi posle toga bilo realno razmisliti o budućnosti veze. Srdačno
Poštovani, imam veliku dilemu!Da li sa decom(imam dve devojčice)treba da budem\"drugarica\" ili da budem strožija?Moji roditelji su prema sestri i meni bili \"PATRIJAHALNI\"pa ne mogu da se pohvalim da mi se to sviđa(moja starija sestra je čim je otišla na fakultet,koji nije završila,bila kao puštena sa lanca),ja ga jesam završila ali se ne mogu pohvaliti da sam nešto proživela(bila sam kukavica da uradim bilo šta što se roditeljima nije dopadalo). TO NE ŽELIM SVOJOJ DECI,ali i ne želim da odem i u drugu krajnost.Šta da radim???Unapred Vam mnogo hvala
Odgovoreno: 14. 03. 2009.Poštovana, deci ne treba drugarica u liku roditelja, jer će im onda roditelj biti neko drugi. Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 14. 03. 2009.u braku sam 20 god. Pre skoro tri godine desila se preljuba koju moj muž do danas nije u stanju da oprosti. Ostao je samnom kako kaže jer sam bila u teškom stanju (gadnoj depresiji) i rekao da ćemo videti šta će dalje biti,ali koliko zna sebe,on preko toga nikad neće moći preći. Voli me ali ne želi da osećanja imaju veze sa njegovom odlukom. Bili smo tada i u bračnom savetovalištu i psiholog je posle samo jedne seanse zaključila da tu postoji još mnogo emocija evidentno i da je to osnov veze,te da za nas nema zime. Međutim,poslednjih meseci on je postao nepristupačan,kao i onda kad je odlučio da ode. isključuje me iz svih dešavanja,komunicira samo koliko se mora i kad pomenem to priča samnom sa takvim besom i gorčinom kao da se juče desilo. Nekada me je psihoterapeut pitala,koliko to već traje,njegova ljutnja(tada je bilo par meseci) i koliko se do sada najduže ljutio. Kakve to veze ima u ovom slučaju i recite mi šta bi za nas bilo najbolje rešenje? Smatrate li da postoji uopšte mogućnost da on ovo prevaziđe i posle ovoliko vremena? Strašno mi je teško kad pomislim kako nisko mišljenje sad ima o meni,ali šta da radim. ne možemo čak ni da se fizički razdvojimo,jer on neće da ide,a ja nemam gde.
Poštovana, savetujem da nastavite sa bračnom terapijom sa drugim terapeutom ili istim kome ćete ukazati u kom pravcu ide proces. Komentari kao što su \"nema zime za vas dvoje\" sumi nerazumljivi, a čini mi se i nepotrebni jer ne pokreću nikakve promene već daju alibi da nastavite i dalje igru mačke i miša. Srdačno
Prikazano 156-160 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima