Da li biste mogli da mi date adrese i brojeve telefona bračnih savetovališta u Beogradu u okviru državnih zdravstvenih institucija? 

Poštovani,

moj problem je sledeći: U braku sam 7 god. Imamo 2 ćerke (7 i 5g). Moj suprug i ja se ne slažemo već duže vreme, i naš brak se raspada. Svađamo se svaki dan oko svega i svačega, njemu sve smeta u vezi mene (stalno pominje da se ne `ponašam` normalno, a neće da mi objasni šta podrazumeva pod `normalnim` ponašanjem), uz to je i bolesno ljubomoran po mom mišljenju jer mu smeta to što sam ja društvena osoba, što imam prijatelje, što volim lepo da se obučem, našminkam, što se smejem. U suštini on misli da ja volim sve i svi su mi preči od njega (posao, kolege, drugarice). Da još jedna stvar: počeo je da mu smeta i moj mob. telefon, kompjuter, frizer, kozmetičar. Nisam pomenula da radimo u istoj firmi, što mislim da je glavni problem. Mislim da naša deca ne treba da žive sa mamom i tatom koji se stalno svađaju i ja želim da se razvedem! Ali ne znam odakle da počnem. Molim Vas da mi kažete kako da rešim ovaj moj problem, pošto sam ja sve pokušala, da spasem naš brak, ali neuspešno. On ne želi uopšte da razgovara na tu temu, jer misli da je on u pravu i da sam ja ta koja treba da ode jer se `ne ponašam` po nekim njegovim pravilima.

Unapred hvala

Molila bih Vas da mi odgovorite i pomognete. Pretpostavljam da je problem za Vašu branšu. Moja drugarica ima problema sa bivšim deckom. Ostavila ga je pre 3-6 meseci, nakon veze od 9 godina. Sad je u drugoj vezi. Ali bivši je stalno zove, šalje pisma, piše da je voli, ali joj i preti. Ona mu ne odgovara ni na šta, i jasno mu je stavila do znanja da ne želi više ništa s njim. Ali on to ne shvata, uporan je i moja drugarica sad živi u strahu. Zvala je i njegove roditelje, ali njega je to još više razbesnelo. Preti da će je naći gde god, da je posmatra i da ako je vidi s nekim drugim, svašta može da uradi. Mi joj savetujemo da mu javi da ne gaji lažne nade i da je pusti. Ali ona kaže da on loše razume njen poziv, jer time misli da ona i dalje nesto oseća čim ga zove. Svi smo uznemireni i ne znamo šta je pametno uraditi. Da li su to samo njegovi zadnji pokušaji ili se treba plašiti? Kakav je taj njegov sklop ličnosti? On je sklon tuči, nervozan tip. Pomozite savetom.

Hvala

Prije 5 mjeseci umro mi je otac od ciroze jetre. Za kratko vrijeme otkrivena i za 2 mjeseca umro. Moram da naglasim, da je to bila ciroza sa vodom u trbuhu nastala od alkohola. Povraćao je krv, tu noć pred smrt u bolnicu i za par sati umro. Tu sam bila kraj njega ( 68 godina je imao ). Bilo mi je jako teško. Živim u Americi i rekli su mi doktori da nema spasa ali pored tog velikog šoka uvjek sama razmišljam da je se mogo spasit jer ovim doktorima ne vjerujem. To me mori, stalno razmišljam o tome i još teže mi je kad nastupi noć, pred spavanje. Kad uđem u sobu da legnem ugasim svjetlo, sve mi je pred očima. Sahrana, njega vidim mrtvog kao da je tu u sobi, teško mi je i bojim se tada. To isto moj sin osjeća pred spavanje, sve mu se vrati, jer bio je prisutan kad je umiro. Mori nas to kako da se oslobodim toga.
Svjesna sam svega a pogotovu kako da se riješim te more da sam ga mogla spasiti...
Pozdrav,

Željka

Poštovani,
imam 41 godinu i u braku sam 20 godina. Suprug je stariji 11 godina, imamo dvoje odrasle dece, a od prvih dana braka imamo nesuglasice, koje su često prelazile i u sporadično fizičko nasilje, dok je mentalna tortura bivala svakodnevna. U početku ogroman strah od supruga i njegovih postupaka, a potom i ekonomska zavisnost, kao i deca, koja su nažalost svedoci svih zbivanja, sprečavala su me da se razvedem. Nakon 17 godina braka, prvi put sam, umesto da otrpim, uzvratila udarac. Na moje zaprepašćenje, suprug se povukao. Od tada me nije udario, ali verbalna i mentalna tortura ne prestaje. U pojedinim trenucima se ponaša pristojno, razumno, kao da je to neki drugi čovek. Problem nastaje tada. Ja ne mogu da verujem da se promenio, mislim da je to uvežbano ponašanje, pa imam gard. Ne mogu da odglumim ljubav, jer je više nemam. Takvo moje ponašanje, kod njega izaziva još veći bes, i opet sve po starom. Tvrdi da se on promenio, ali da ja neću. Ja zapravo ne mogu da verujem da se on promenio, već mislim da se samo pritajio. Recite mi molim Vas da li grešim? Da li ako kaže da se promenio, može opet da ima napade ludila i besa? Zašto ne mogu da verujem, zašto ne mogu da zaboravim na sve ružne stvari? Iako ponekad sama sebi kažem da jesam, da li sam ja zaista oprostila batine, uvrede, omalovažavanja, bol? Kako dalje i može li dalje? O svojim problemima nikada nisam pričala nikome, niti tražila pomoć od bilo koje institucije, a od oktobra 2008 dobila sam stalan posao, i ako plata nije velika, osećam se nekako hrabrijom i po prvi put razmišljam o razvodu.
Eto, značilo bi mi da od Vas čujem mišljene jer verovatno ste shvatili iz pisma, da nisam dovoljno jaka ličnost sposobna da donosi ispravne odluke.
Hvala