Godinu dana posle venčanja našao sam i pročitao dnevnik svoje supruge, saznao za njene ljubavi (što nije sporno), da jenevinost izgubila sa tipom kome je znala samo nadimak, a dolazio je preko leta u malo mesto u kome smo živeli. Često sam zbog toga patio, vodio rasprave sa suprugom tipa kako, zašto? Nikada nije odgovorila konkretnije, osim da je bila mlada i luda. Likove iz tog dnevnika svakodnevno srećemo, meni je sporno što je vrlo često ona nameštala njihovo društvo blizu našeg (malo mesto koje ima 5 kafića), neki su nam dolazili i u stan. Da li uopšte mogu raspraviti te probleme sa suprugom, odnosno, kako to prevazići? Nekada sanjam te ljude iz dnevnika, nije mi sporno ako se sa nekim zabavljaš i spavaš, ali jeste ako je to za jednu noć. Često me članak iz novina ili scena iz filma podseti na dnevnik i onda krene rasprava sa suprugom, a ja bih da to prevaziđem.
Dnevnici, pisma, e-mailovi, mobilni telefoni su privatne lične stvari i njihova upotreba i sadržaji su autonomno pravo svake osobe i ukoliko želite da emocionalna veza bude održana i na neophodnom poverenju nepotrebno je unositi nepoverenje. Sa druge strane, osim nepoverenja, doživljaj da je partner pod kontrolom takođe više pospešuje udaljavanje nego bliskost kod drugog partnera. Na kraju, vaši postupci prema vašoj supruzi nisu u redu jer predstavljaju kinjenje zbog prošlosti kada nije bila sa vama pa nije ni mogla da zna unapred da Vi zbog njenog (inače više uobičajenog nego neubičajenog predbračnog seksualnog ekperimentisanja) nećete moći mirno da spavate. Kako prevazići? Ne vidim na koji način to zavisi od Vaše žene, ali smatram da Vi, ukoliko to sami ne možete da prevaziđete kao odrasla osoba, o tome možete da porazgovarte sa regionlanim psihološkim savetnikom ili psihijatrom.
u braku sam 2 godine. Imamo ćerku 6 meseci. Venčali smo se posle 2 godine zabavljanja iz velike ljubavi. Od prvog dana braka do sada se stalno svađamo, on kaže da ga sve nervira kod mene, pun je nekog besa, gneva, isto to osećam i ja. Ipak mislim da se puno volimo, često se i pomirimo, ali na kratko. Često se i posvađamo zbog drugih! Jako sam tužna i uznemirena zbog svega. Probala sam da razgovaramo o problemu, ali on uvek kaže isto kako ja preterujem, da treba da se opustim, da ne slušam šta drugi kažu, da ako hoću možemo da se razvedemo, na meni je da odlučim. Molim Vas za savet! Da li ja zaista preterujem? Da ne zaboravim da smo se zbog tih svađa jako udaljili, 11 meseci nismo imali seksualne odnose!
Unapred zahvalna!
iza naizgled naivnog pisma po tipu "tako to biva kada se previše snova" i braka dva nedozrela klinca (a to ne znam jer niste napisali godine starosti), koji su napravili dete, a još uvek su zavisni od drugih (emocionaln, finansijski, intelektualno itd.), mislim da se krije mnogo više i nekako mi se čini da vi niste u povoljnoj poziciji. Prosta matematika kaže da ste u petogodišnjoj vezi, seksualno apstinirali najmanje jednu godinu (eventualno deo trudnoće + postporođajni period + usled emocionalnog udaljavanja)! A vaš partner kaže da preterujete kada mu kažete da ste zabrinuti za vašu vezu, zbog koje bi i on trebao biti zabrinut. Vaše pismo je samo još jedno u nizu pisama koje u meni izazva divljenje prema ženskom polu. Prvo, broj pitanja koji stiže od žena je mnogo veći od muškaraca (dakle zainteresovanost za opstanakpartnerske veze, braka, sopstvenog emocionalnog života) iako statistika kaže da su muškarci vičniji kompjuterima (ali ih izgleda koriste za druge potrebe) . Drugo, pitam se koliki je to procenat muškaraca spreman da kao žena vodi brigu o detetu 6 meseci, da nema seks 11 meseci i da smatra da partner treba da se opusti, jer nemaju nikakvih problema osim tuđe zlobe? Ako vaš suprug spada u tu kategoriju muškaraca, onda je preterivanje odlika vašeg karaktera i vi trebate nešto da menjate. Ukoliko nije tako, možda vaše preterivanje nije bez razloga. Sa druge strane, nikako ne treba ispuštati iz vida i period kroz koji zajedno prolazite koji je krizan po svaku vezu jer zahteva mnogo prilagođavanja i kompromisa na nove oklnosti koje zrele osobe lakše prebrode menjajući svoje stare navike koje su funkcionisale kada je osoba živela sama ili u partnerskoj vezi bez dece.
imam veliki problem, u stvari ne znam ni sama kako tu pojavu da nazovem. Jer sam u totalnom bunilu i konfuziji. Sa mužem sam u braku skoro dvije godine, nazad do pet dana sve je bilo ok među nama, nikakve nesuglasice, ogromna ljubav, poštovanje. Međutim jednog dana je došao, kao da je prevrnuo svijest, počeo da mi navodi neke razloge, na primer: ti si suviše ambiciozna, što možda i jesam, abcija se uglavnom svodila na to da poboljšamo svoj život, idejama, sugestijama, a sve u cilju naše dobrobiti. Odmah je rekao da stvari ne funkcionišu među nama, da sam puna mana i da bi trebali da se raziđemo. Ubijeđena sam da ne postoji ni jedna druga žena. Znam da me voli, kao i ja njega. Do neba. Čemu takvo stanje i stav, svi oko njega mu zavide na meni, i on je to uporno tvrdio, da sam dobra, poštena, iz dobre familije, obrazovana, lijepa. Imam više nego dobre odnose sa njegovim roditeljima, koji su i sami u čudu, šta se dešava sa njim. A ja sam mu se totalno predala, i dušom i tijelom, totalno se podredila njegovim potrebama, nigdje ne izlazim, isključivo sa njim, pazim ga, brinem o njemu i bog mi pomogao ako znam šta se desilo sa njim. Dok se ovaj haos dešava, ja ne jedem, odbija mi organizam, pijem ljekove za smirenje, primam infuziju, gubim kilograme, a on kao i da ga nije briga, jedino uveče kao da mu se javi savjest pa me nazove i pita kako sam. Spava kod svojih roditelja. Odlučila sam da par dana napustim dom da se smiri, kao i ja. Još uvjek nemamo djecu, premda sam i ja to malo više gurala nego što treba, a sve zato što je jedinac i da voli djecu, baš kao i ja. Po 29 godina imamo. Molim vas da mi pomognete kako da razriješimo ovu situaciju, dođe mi da puknem i da ga otjeram do đavola, a već u sljedećem trenutku počinjem da plačem i kukam kako ga volim i da ne mogu bez njega. U katasrtofalnom sam stanju. Molim vas da mi date neke sugestije kako da se ponašam i gdje ja griješim.
Unaprijed Vam se zahvaljujem i sa nestrpljenjem očekujem vaš odgovor.
vi ste sa vašim suprugom u braku skoro dve godine pa ste u kofuziji, tako da je za mene vaša situacija tek potpuni mrak. Psiholozi i psihijatri nisu vidovnjaci. Ali razumem vašu potrebu da razumete ono što se dogodilo i da umirirte svoje emocije. Ja vam mogu pomoći idejama za razmišljanje, ukoliko se do sada nije već sve smirilo isto onako naglo kako je je i "puklo". Seizmolozi (ljudi koji proučavaju aktivnost zemljine površine i zemljotresa), kažu da veliki potres najavljuje niz malih potresa koje registruju nekada samo aparati, a nekada i ljudska čula. Neke životinje su mnogo senzibilnije, pa kao da imaju posebno čulo za predosećaj potresa. Tako i emocionalnom odnosu, mi šaljemo signale (verbalne i neverbalne) koje naš partner registruje i nešto preduzima ili ne registruje i doživi paniku ili ljutnju kada se veliki potres dogodi. Pri tome je neko više a neko manje senzibilniji. Dakle, to je prva tema za razmišljanje. Koje ste to emocionalne signale propustili, predodređujući svoje aktivnosti racionalnim ciljevima zajedničke "dobrobiti", što je posao mame, da misli na dobrobit svoje dece? To što se on vratio svojim roditeljima ima simboliku i može nositi poruku "vraćam se pravoj mami, dosta mi je jedna". Nadam se da nećete shvatiti pogrešno simboliku, jer može zvučati psihoanalitičarski ružno (tim pre što ja nisam psihoanalitičar) , ali postoji jedna hipoteza da mi za partnere biramo osobe koje u važnim segmentima ponašanja podsećaju na neke bitne osobe iz naše prošlosti, ali od partnera onda zahtevamo da u novom odnosu sa nama nema sve one mane koje je ta prethodna važna osoba imala. Naravno to je paradoks, koji stvara probleme jer partner ne može da ispuni ta očekivanja savršenstva jer i sama očekuje savršenstvo od nas (još jedan paradoks jer savršena osoba nema nemoguća očekivanja) . Ukoliko vas do sada nije zbunilo i ugnjavilo ovo moje pisanje, druga ideja je dakle, da proceniti koje ste vi poruke slali svom partneru. Da li vam je zbog nedostatka dece u braku, partner poslužio kao neadekvatna zamena. Treči predlog je najmanje verovatan, ali praktičan, a to je da skrenete pogled sa visokih zajedničkih ciljeva, i spustite ga prema njegovom životu i vidite šta se u njemu aktuelno zaista događaja. Srdačno
Molim vas za savet u vezi moje sestre. Udata je, ima dvoje dece, ali se ponaša nemoguće. Previše je hiperaktivna, sve ona najbolje zna, ničiji savet ili primedbu ne prihvata, sa njom se ne može normalno komunicirati. Svađa se sa roditeljima često, majka joj smeta ne može da sluša nju i savete koje pokuša da joj da, iako joj majka sprema ručak, čuva decu i sve ostalo, a ona uživa. Ja kad pokušam da joj skrenem pažnju na nešto ona mi kaže da sam ista majka i spusti slušalicu, ne želi da sasluša bilo kakvu kritiku na svoj račun. Brine me to što prečesto nervira roditelje, a oni sve čine za nas, ali sa njom nikako da izađu na kraj (1970. godište je moja sestra) i majka se previše brine za nju i takvo ponašanje. Molim vas recite mi kako da se postavimo prema njoj jer ovo njeno ponašanje ni čemu dobrom ne vodi.
Unapred hvala i puno pozdrava
Poštovani, verujem da bi vaša sestra promenila ponašanje (na bolje ili na gore) ako bi vaša majka prestala da joj kuva ručak i čuva decu, jer bi onda izašla iz uloge kućne pomoćnice i bebi siterke (prema kojima se odrasli ljudi ne ponašaju kao da su im te osobe majke) i da ponovo počne da se ponaša kao majka koja ima i svoj život. Time bi vaša sestra uvažila neki koristan savet koji dobije od majke a ne osobe koja kuva, sprema i čuva decu i koja se za ostalo i ne pita. Srdačno
jako sam zaljubljena u oženjenog čoveka i viđamo se skoro četiri godine. Želim da se udam za njega i provedem ostatak života sa njim! Njegova žena je jako povučena, nema svoje ja i ništa mu ne govori, čuva njihovu decu. Ja bi to rekla kao bebi siterka. Ono što me muči je to da osećam negde u dubini duše da on ne planira da se razvodi jer je ona kao vazduh pored njega, a kad bi se razvodio morao bi da deli imovinu sa njom što mu se ne isplati jer mu se ona ne meša u život. Molim vas doktore pomozite mi, jer ja njega iskreno volim. Šta da radim? Kako da doprem do njega i osvojim ga do kraja? Inače, ja imam 33 godine, a on 45. Unapred hvala i nadam se da ćete mi brzo odgovoriti jer danima ne mogu da spavam jer me ovo baš muči :-(
Poštovana, verujem da ste čuli pesmu "recept za ljubav" (slađana milošević) , koja u jednom delu glasi ". . . Recept za ljubav još niko nije otkrio, ma koliko puta da je voleo. . . " kako ga osvojiti za čitav život? Pitanje je da li taj čovek želi da bude osvojen na takav način? Ako je odgovor negativan, onda shvatate šta onda pesma govori i da recept za ljubav ne postoji. Gandi je govorio da ne postoji tako hladno srce koje vatra ljubavi ne može da zagreje, ali verujem da ste ovo drugo već dovoljno dugo isprobavali. Srdačno
Unapred zahvalna!
Unaprijed Vam se zahvaljujem i sa nestrpljenjem očekujem vaš odgovor.
Unapred hvala i puno pozdrava
Prikazano 141-145 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima