Ne znam kome da se obratim. Imam problema, ali ne ja lično. Mislim da problem nije u meni već u mom dečku. Ima 38 godina, još se nije odvojio od mame, otac mu je umro pre 9 meseci i sve se izmenilo. Prestali smo da se viđamo, radimo zajedno pa je to njemu dovoljno, od kad mu je otac umro a tome ima već 9 meseci imali smo seksualne odnose 3 puta, viđamo se jednom ili nijednom nedeljno van posla jedno vreme, tj. 6 meseci nismo bili intimni, nisam ga prevarila jer ga volim i niko me ne zanima. Prva 2 meseca nakon očeve smrti, nije hteo da prenoći kod mene, nakon mojih upornih molbi, došao je, zatim ja 4 meseca imam ja problem, jer svaki put kada treba da vodimo ljubav kad je on hteo, meni se njegova majka javi ispred očiju - zbog čega - zbog činjenice da je od očeve smrti počeo da joj se javlja svaki put kada dodje kod mene u goste, tako oko 5 popodne, majka ga zove već u osam uveče da pita kada će kući. Inače bili smo 2 godine u vezi kada sam je upoznala. Dve godine nisam bila dobrodošla kod njih iz nekog razloga.

Prvi put kad sam se našla ispred njegove kuće rekao mi je pozvao bih te ali nisam te najavio mami. Tek nakon 2 godine sam bila u stanu u kom živi. Otac mu je u međuvremenu umro, tad smo bili godinu i 2 meseca zajedno. Iz neke ljutnje i inata nisam bila ni na sahrani jer smatram da u takvim okolnostima ne treba nikog upoznavati. Jednom prilikom kada sam je konačno upoznala, tj. majku pitala ga kad će kući, iz šetnje, a zatim ga zvala u 22h jer on još nije stigao a već je deset sati i ona mora da spava. On može realno da se osamostali, ima sve uslove, ali uvek se nađe neki razlog da se od nje ne odseli. Kada smo bili na letovanju zvala ga je 5 - 7 puta dnevno. Rano ujutru, kasno noću. Sada se nešto posvađao sa mojom majkom, sitna čarka za koju mu se moja majka već izvinula, pa je odlučio da ne dolazi jedno vreme. Odnose smo imali poslednji put 28. aprila, to je taj treći put nakon mog oporavka kada nisam mogla da ga dodirnem 4 meseca. Kod njega ne mogu da prenoćim jer njegova majka to ne dozvoljava, jer nema gde da gleda televiziju osim u njegovoj sobi, on ima kuću koja je u adaptaciji i objašnjenje zbog čega smo tamo prestali da provodimo vreme zajedno, nema. Nekada jesmo ali sam uvek morala na vreme da idem jer ne bi bilo u redu da nas zateknu njegovi roditelji! Otac je umro? I tek sad tamo ni ne odlazimo uopšte.

Da li su u pitanju roditelji ili samo mama? Imamo sve uslove za zdravu vezu ali nemamo je. Kako ja sada da imam zdravu vezu kada neće da prespava kod mene, kod njega prisustvo devojke tako kasno noću je nepoželjno, jer je mama stara i nema gde da gleda televizju osim u njegovoj sobi, a u kući njegovoj koja se adaptira nismo bili mesecima? Takođe ne voli nigde da izlazi, pre je hteo i da šeta a sada neće ni to, govori da je umoran i da je njegovo ponašanje sasvim normalno i da sam ja ta koja je nenormalna. On inače nijednu odluku bitnu ne donosi pre nego što pita mamu, pa makar se radilo i o kupovini na pijaci kg paradajza. Završila sam filozofski fakultet, smer pedagogija, susretala sam se sa raznoraznim teorijama, sada mi vi recite: da li je u pitanju ozbiljan oblik edipovog kompleksa, patološke vezanosti sina za majku ili on mene malo zeza? Mislim da je ovo prvo, jer na pomen varanja potpuno se normalno ponaša, onog momenta kada pomenete odnos sa njegovom majkom, počinje grickanje noktiju, čupanje zanoktica, vrpoljenje u stolici i oštri napad na moju majku koja je jedna savremena žena puna razumevanja. Takođe na pomen braka i dece, počinje da se preznojava da gubi dah i da se guši, pa makar to bilo i u šali, on počinje da gubi kontrolu nad sobom i ne sastavlja rečenice baš uspešno.

Ljuti se na svoje drugove kada ga pitaju tako nešto. Kada je najviše radio bio je najodmorniji za mene. Imao je i pre pritisak od strane nje ali ne toliko očigledan kao sada. I tada ga je cimala i zvala ali ne tako često kao sad i tako intezivno. Sa svim ovim sam ga suočila da bi rekao da mi uopšte nemamo problem i da sam ja luda, i da nema veze što nemamo odnose, da je to normano bože umorni smo, ja inače sada radim mnogo više nego pre, a on mnogo manje, uvek je umoran i stalno mu se spava! Naravno ako ga slučajno prevarim ja sam promiskuitetna, a na pitanje kada misli da vodimo ljubav on mi kaže pa ne znam kada se ukaže prilika, kad odlučim da dođem kod tebe ili ti kod mene ali u kuću ne u stan, i možeš slobodno da dođeš. Ako mogu što to ne radi već 9 meseci? Ne mogu ja da se pozivam kod njega. Molim vas pomozite mi jer mislim da za nas nema budućnosti, ovo su moji poslednji trzaji.

Hvala unapred, ne želim da znete moje ime sramota me je

Poštovani,

Imam 30 godina. U braku sam sa čovekom 8 godina starijim od sebe. Da brak iz ljubavi. U braku smo 8 godina i imamo jedno dete. Sve je bilo u redu do rođenja deteta, kada se nedugo zatim razboleo i moj suprug. Od tada pa sve do danas, a to traje 4 godine mi nemamo nikakve seksualne odnose. Problem leži u njemu tj. njegova bolest je napravila da on postane impotentan. Naravno mi glumimo idilu pred drugima i svi misle da smo idealan par. On ne želi da se zbog tog stanja obrati lekaru a ja sam mlada žena kojoj trba pažnja sve više i više. Ponekad mi se čini da ću da poludim i da potražim neku drugu alternativu. Mislim da razvod nije pametna odluka jer imamo dete, a i finansijski momenat nije najsjajniji za odvajanje. Ne svađamo se toliko često jer slabo i komuniciramo ali hormoni rade svoje i bojim se da ću napraviti neku glupost. Da li opravdavate prevaru ovog tipa?

Hvala

Muškarac koji ima 32 godine ima seksualne odnose na svaka četiri meseca, nema želju za seksom i ne misli da je to neki problem. Da li je to normalno i šta je u pitanju? 

Poštovani doktore!

Budući da već nekoliko godina imam psihičkih problema i redovno posećujem neuropsihijatra u lokalnom dz, zainteresovana sam i za neki drugi oblik lečenja, osim medikamentoznog. Naime, moj poremećaj nije baš precizno određen, a šifre se odnose na depresivno-anksiozni i opsesivno-kompulsivni poremećaj. Uzimam flunisan (1 tabletu) i rivotril 2x0. 5mg. Uglavnom se osećam dobro dok sam pod terapijom, ali sam nedavno na velikom broju sajtova videla da se kao efikasna u tretiranju ovakvih poremećaja pokazala kognitivno-bihevioralna terapija. Nezgodno mi je da pitam svog doktora da mi preporuči nekog terapeuta, ona se uglavnom bavi doziranjem lekova i stalno mi preporučuje - skretanje misli! Živim u Beogradu i interesuje me gde bih mogla da se obratim za pomoć, ili još konkretnije, da li biste mogli da mi preporučite nekog terapeuta ili centar. Vrlo sam zatvorena i nezgodno mi je da se u neposrednom okruženju raspitujem, a ni sa doktorkom nisam razvila odnos potpunog poverenja, nažalost. S poštovanjem, Dragana Marković

Molim vas za pomoc!!! Imam problem u braku. Posle rodjenja deteta sam izgubila zelju za sexom. Ne osecam nikakvo uzbudjenje. Mome suprugu to jako smeta. U trudnoci sa drugim detetom mi se zelja vratila i to veca nego ikada, ali posle porodjaja je opet nestala. Bojim se da cu izgubiti supruga zbog toga. Da li postoji neki lek koji bi mi pomogao ili bilo sta i kome da se obratim za to. Molim vas pomozite!!!!