Zaljubljen sam do ušiju i bio sam sa djevojkom 26 mjeseci. Nisam u Bosni za to čitavo vrijeme, samo sam dolazio kući na odmore i trudio se da što više vremena provedem sa njom. U Iraku sam, i trenutno sam se vratio sa odmora i otkrio sam da me varala u zadnju godinu dana. Kaže da je prekinula sa njim zato što hoće mene. Trenutno to sve teško podnosim pošto sam u vojsci i bojim se da ne učinim nešto glupo sebi. Zanima me kako da je prebolim na najbolji način. Ona želi i dalje da budemo zajedno, ali ja ne mogu nikako preko toga što mi je uradila. Volio sam je svim srcem i dalje je volim, ali bih samo da je zaboravim. Potrebna mi je pomoć pošto sam daleko od kuće. Da sam kući mnogo bi mi bilo lakše da pređem preko toga. Molim vas za neki savjet i uput kako dalje. Trenutno sam u najgoroj situaciji u mom cijelom životu do sad.
Hvala, očekujem vašu pomoć
udaljenost od osoba koje volimo, kao i mala količina vremena koje provodimo sa njima kada samo zajedno, su značajni faktori koji mogu da dovedu do činjenice da previše idealizujemo osobe do kojih nam je stalo. Niste napisali koliko vaša devojka ima godina, no bez obzira na to verovatno je u pitanju zrela, odgovorna osoba spremna da se nosi sa konsekvencama svojih postupaka i da shvati da prevara nije dečija igra. Poverenje se teško stiče a vrlo lako gubi, a graditi vezu na klimavom poverenju, nije baš neka dobra osnova. Kako izaći iz začaranog kruga " volio sam je svim srcem i dalje je volim, ali bih samo da je zaboravim. " je već individualna stvar, i samim tim stvar ličnog izbora. Za početak izađite iz prošlosti i ne dozvolite da vam prošlost preboji budućnost. Izvucite korist iz trenutne situacije, kao kaže narodna poslovica " daleko od očiju - daleko od srca", i okrenite se stvarima koje vas ispunjavju i koje vas čine srećnim. To može biti sport, umetnost, bavljenje humanitarnim radom, druženje sa dragim osobama. Ukoliko smatrate da sami ne možete proći kroz ovaj krizni period, što je i sasvim normalno, potražite pomoć stručnog lica.
Muškarac sa koim sam je impotentan, ima 53 godine, pokušali smo sa tabletom i nije uspelo. Digne mu se ali malo i samim tim ne možemo imati seks, kaže da se zadovoljava rukom. Nije imao seks sa ženom 20 godina, a pre toga nedefinisano mi je spominjao da je imao neke devojke koje se nisu njemu sviđale a koje su mu se sviđale nije znao kako da im priđe. Još mi je čudno što čovek ne izgleda loše a još je i školovan. Da li je to bolest. Rekao je da će uzeti vijagru, sramota ga je otići do lekara.Volimo se
impotencija psihogenog tipa je pre stanje izazvano strahom nego bolest u punom smislu te reči. Ukoliko erekcija postoji tokom masturbacije onda organski problemi (vaskularnog i neurološkog uzroka) su malo verovatni, pa je psihoterapija (bihejvioralno-kognitivna, po metodi master i džonsonove) preporučljiva i veoma efikasna.
u braku sam 2,5 godine i imam dvoje dece. Od pre par meseci su učestale svađe sa mužem i to sve zbog komšinice. Naime, suprug je od nje pre 4 meseca uzeo broj tel radi druženja naše dece. Na suprugov poziv sam i ja išla kod njih, tj. kod nje kući. Bili smo par puta i bila sam otvorena sa njom, pričajuci joj o porođaju, životu i sl. Jedne večeri je komšinica ostala bez pelena za bebu i poslala mom suprugu sms zatraživši pelenu. Kad je došla da je uzme, samo je otvorila vrata i rekla-gde je nn (ime supruga) ne javljajući se ni meni ni mojim ukućanima, iako nas je videla.
Ubrzo posle toga sam se porodila i mesec dana sam bila u krevetu. Beba je rođena krupna, pa je i porođaj malo bio teži. Posle mesec dana sam izašla iz kuće i počela da šetam bebu i pripremam dokumenta za roditeljski dodatak. Kad sam je prvi put videla rekla je samo ćao i otišla. Ja sam bila njoj okrenuta leđima i nisam joj se javila. I narednog dana kao da je utempirala vreme sa mojim mužem kad je on napolju i izašla, popričala sa njim, s mojim sinom i kad je mene videla otišla.
Isto se ponovilo još 2 puta. Čak me je sa bebom videla na ulici i samo se javila sa ćao i otišla, ne čestitajuci ni rođenje bebe, a ni pitajući za moje zdravlje. Moram reći da je na poziv mog muža da dođe na čast za rođenje bebe došla. Usput je slala mom mužu sms pitajući kako je beba i sms u kojima je tražila neke filmove. Njeno ponašanje me je uvredilo i napala sam muža da joj se samo javi, samo sa ćao a ne da razglaba teme i da joj više ne odgovara na sms. Muž se ljutio, vređao mene govoreći mi svašta, kao na pr. prokletnice da si dobra osoba ne bi se tako dugo i bolno porađala, lenštino, ustaj i gledaj svoju decu, psovao mi je majku, čak je pokušao da me tuče. Gurnuo me je na krevet i uneo u facu i derao kako će da me slomi. Govorio mi je da ne može da ode kod nje ni na kafu, jer ga je zvala. Čak mi je rekao da ce zainat da odlazi svakog dana. Pričao mi da ću da joj nabijem kompleks, da može da oseti moja razmišljalja o njoj i da mi se zato ne javlja.
Svađe su bile samo kad se ona spomene i to kad je moj muž spomene. U sali ili ne, je nazivao mače moje, pričao kako bi je sexualno zadovoljio i ona njega. Do kulminacije je došla kada je ona posle 3,5 meseci od rođenja deteta došla sama da poseti dete. Prvo je mom mužu poslala sms da li je kući da dođe. Sumnjajući da je to njen broj, suprug joj je dao moj broj nadajući se da će meni poslati sms i pitati kad da dođe. To nije učinila već se oko 17 sati spemila, uzela dete i krenula nama. Ja sam bila ispred kuće, prala neka kolica i slučajno podigla glavu i videla nju da se vraća svojoj kući sa ukrasnom kesom u ruci. tj. krenula je nama, ali je mene ugledala i vratila se. Suprugu je posle 5 min poslala sms da ne može doći jer joj je navodno došla baba i da će doći sutra. Suprug joj je odgovorio da meni smeta da se on sa njom dopisuje i da se ljutim što mi nije čestitala rođenje bebe i da ispade da je u pitanju afera i par puta se izvinuo. A ona je na to odgovorila da joj je sada jasno zašto joj se ne javljam na ulici, da ne može da veruje i da nije ona takva i još rekla da sam primitivna i bolesno ljubomorna, da nije otimačica muževa i da je mišljenja da je ja od samog upoznavanja ne podnosim.
Nisam napisala da sam prestala da joj se javljam, jer mi njeno suvo ćao ne treba. Tako iznervirana uzela sam njen broj i sa mog broja poslala, da ako nije otimačica muževa i misli da je ja ne podnosim šta će u mojoj kući i da gleda moju decu. Na to je ona odgovorila da mene ništa ne pita. I onda sam joj poslala da mi se ne javlja, da se okane mog supruga i da ne prilazi mojoj deci, na šta je odgovorila da nisam ja ta koja će joj reći koga će da se okane, a koga ne i da ja još ne znam sa kim imam posla. Čak je izmislila da je ja nazivam svakakvim imenima, što je netačno jer nemam vremena za druženje sa komšilukom. Tj družim se sa ljudima koje ja volim. Uveče je i njen muž poslao sms mom muzu rekavši-smiri ženu da je ja ne smirim, i ako se u komšiluku pročuje bilo šta, da će biti problema.
Mogu još reći da se žena slobodno ponaša, da je još jednoj komšinici grlila muža, da se njen muž raspravljao sa komšijama zbog nje, jer navodno svi nju žele. Da je svekrva tuče, ogovara ukućane komšijama. Ne želim da se sa bilo kim svađam, ali želim da na sve to stavim tačku. Hoću i da ostavim muža, tj da se rastavim s njim. Na sve to moj muž kaze da sam bolesna da moram da se lečim, čak mi preti bolnicom Lazom Lazarevićem, nisam rekla da mi je suprug rekao kako će pobiti moju porodicu, pola da pobije, a pola da ostavi da se muči. Ako je greh staviti tačku na sve, izbeći nerviranja, poštedeti decu da slušaju naše učestale svađe, e onda sam stavrno grešna. Molim vas za odgovor. Šta dalje činiti? Kako se ponašati prema komšinici a kako prema suprugu? Molim za brz odgovor i ujedno se zahvaljujem.
dolazak novog člana u porodicu, odnosno bebe, predstavlja veliku odgovornost, napor, menjanje dotadašnjih navika i pravila ponašanja. Vi ste za kratko vreme, čini mi se dok se još uvek niste privikli na bračni život i nova pravila ponašanja, doneli na svet dve bebe što u svakom slučaju predstavlja ogroman napor kako fizički, tako i psihički. U takvim okolnostima počinjemo svoju okolinu, i onu bližu i onu dalju da gledamo drugim očima i da stvari posmatramo rekla bih više srcem nego razumom. Niste napisali da li sem vas, supruga i dece još neko živi sa vama i da li imate na koga da se oslonite, odnosno ko vam može pomoći oko dece? U savakom slučaju pored sebe imate supruga sa kojim još uvek niste postavili dobre relacije, odnos poverenja i čvrstu emocionalnu vezu pri čemu vi optužujete a vaš suprug na optužbe odgovara zlostavljanjem, za sada samo emocionalnim. Dok se vi bavite životom svoje komšinice, vaš život prolazi pored vas pa ste u svojim razmišljanjima stigli do faze razvoda i odlučili da stavite tačku. Po najpre stavite tačku na razmišljenje o komšinici i njenom životu a otvorite novo poglavlje u svom bračnom životu u kome ćete glavni akteri biti vi i vaš suprug. Otvorena komunikacija (bez uvreda, koškanja i unošenja u facu) , uspostavljanje emocionalne bliskosti, jasna podela uloga biće sasvim dobar okvir za postavljanje novih obrazaca ponašanja, odnosno da stvari koje radite počnite raditi na drugačiji način koji će doneti boljitak i učiniti vaš odnos kvalitetnijim. Ukoliko mislite da to ne možete učiniti sami potražite pomoć bračnog terapeuta. Promene su na vama, napravite prvi korak.
Dobar dan moj muž je sadista. Zamalo smo se razveli radi toga. On zaista ne bi ruku digao na mene u smislu da me istuče, ali me zato emocionalno zlostavlja. Fizičko nasilje ostavlja za sferu itimnih odnosa, kada očekuje da ja pristajem na odigravanje scena silovanja, vezivanja, bičevanja (čak želi i da ja njega povređujem nekad fizički), ali mnogo opakije se manifestuje njegovo svakodnevno emocionalno zlostavljanje mene, (prigovara mi oko svega u kući, zatim govori da sam bezvredna i da je moj čitav život promašen, da me niko ne voli pa ni moji roditelji i prijatelji, te da svi misle da sam ovakva ili onakava. . .). To je iluzorno i pomisliti jer sam školovana, pristojno zarađujem i imam prijatelje.
Društveno sam jako aktivna u zajednici u kojoj živimo. A jako je važna napomena da se on ni sa kim ne druži zaista (jedini su mu kontakti sa majkom, ocem i najbližom očevom rodbinom)! Ono što je najvažnije, jeste to da je svestan svog problema. Želi da učini nešto u vezi sebe. Nadam se da je iskren, a ne samo da mi maže oči da bi me zadržao, jer sam tražila razvod. E sad. Da li se takvo stanje leči? Negde sam pročitala da sadisti nemaju samopoštovanja i samopouzdanja. Molim vas, dajte savet, šta nam je činiti. Ima li leka za ovakvo ponašanje i stanje? Kome da se obratimo za neposrednu stručnu pomoc? Ima li literature koju preporučujete?
postoji vic o bokseru kog mlati drugi bokser. Onaj mlaćeni moli boga da mu pomgne da nokautira ovog drugog i pita se zašto mu bog nimalo ne pomaže nastavljajući da ponavlja molitve sve dok bogu nije dosadilo cimanje pa mu odgovori: "pa ako bi ti makar jednom zamahnuo ja bih sve ostalo i mogao da uradim! ". Kakve to veze ima sa vašim pitanjem i činjenicom da svaki sadista ima svog mazohistu i obrnuto? Pa ako biste vi makar jednom odbili da učestvujete u igrama koje vam ne prijaju i u tome bili istrajni, verujem da bi ste se i vi uverili da vaš suprug može drugačije da se ponaša, i to ne uz božju pomoć. Da li on vređanjem projektuje svoj doživljaj sebe na vas braneći se od nepodnošljivih osećanja ili ste ga naućili da je to predigra za sado-mazo seksualne igre i kakvu funciju za vas ima istrajajavanje u takvom odnosu (da li žrtvovanjem vi osećate nadmoć i gradite samopouzdanje?), to jeste tema kojom će se pozabaviti stručnjak kome ćete se obratiti, ali tek nakon što podvčete granicu između uživanja i mučanja. Najbolje je obratiti se psihijatru i psihoterapeutu (najbolje ako je to jedna osoba) .
Nalazim se u teškom depresivnom stanju. Glupo je reći znam jer ima 2 ćerke koje su divne zaista, relativno dobar posao, relativno dobro situirana, napomninjem relativno, muža koji je divan otac, sposoban čovek za sve ali samo ne za mene. Malo je reći da me ne podnosi. Više puta me je varao i ja sam to smatrala time što sam se ugojila pa sam naglo oslabila i dobila u saopouzdanju međutim i drugi put je to učinio, veze, za koje znam, ostalo je i ne znam, je nastala sa kućnomj prijatlejicom koju sam veoma volela. Ove veze su bile duge, prva tri godine a druga mnogo više. I to kada sam najlepše izlgledala. A iko sam za ovu drugu saznala 2004 god a traje još od 1999 bivše kolegince obe, ipak su ovih sigurna sam u makar vezi koja je putem mejlova a verujem i više jer blizu rade. Stalno mislim na to da je u pitanju to što imam srednju školu, malo viška kg a 154 i 60 kg pijem dosta bensedina ponovo, regulus za mršavljenje i letrox za štitnu žlezdu. Nisam u klimaksu. Dosta dobro izgledam kažu ali ipak ja sam pod tabletama i depresijom. Imam bulimiju od 26 i mislim da bez obzira što imam divnu decu, jedna se ćerka čak i udala, ipak nikome nisam potrebna mada me u društvu smatraju jako simpatičnom i dragom ali ne i on. Ne želim kod psihologa jednostavno želim da me nema i da popijem sve tablete i nestanem.
kod vas je sve relativno, osim vašeg nezadovoljstva koje je konstantno i čini mi se da dugo traje. Kažete da vas muž ne podnosi, a u suštini vi ne podnosite sami sebe što se reflektuje kroz bulimiju za koju je karakteristično osećanje krivice, depresije i ljutnje na samog sebe što nema snage da se odupre impulsima za nekontrolisanim uzimanjem hrane. Tu je i problem sa štitnom žlezdom, uzimanje sredstava za mršavljenje i slično, što bi ste vi najrađe rešili uzimanjem tablete. Na žalost, ne postoje svemoćne tablete već nekad moramo da radimo na samom sebi, i svom unutrašnjem miru i blagostanju. Kako će drugi biti zadovoljni nama, ako mi sami nismo zadovoljni sobom?! Mislim da ste mnogo vremena i energije potrošili do sad tako da vam toplo preporučujem rad na sebi sa dobrim psihijatrom jer ne želite psihologa.
Hvala, očekujem vašu pomoć
Prikazano 126-130 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima