Moj otac ima 80 godina, kada se napije dolazi u sukob sa bratom, snahom i majkom verbalno i fizički. Porodica nema razumevanja za njegovo ponašanje, oseća se ugroženo i ističe da mu je sve što je stvorio "oteto" često je izložen omalovažavanju i provokacijama. Verbalno izražava agresivne pretnje "Da će ih pobiti i zapaliti". Vodio sam ga kod psihijatra, dobio je lekove lorazepam, koje neće redovno da uzima. Kako da mu pomognem? Želeo bih da proživi dostojanstvenu starost i umre u svojoj kući. Kako ga dovesti u stanje da prihvati realnost života da prepusti upravljanje imanjem bratu, da pređe preko provokacija i povremenih uvreda?
Ako mu je lekar na verovatni alkoholizam propisao lorazepam, onda je Vaš tata u pravu što neće da uzima lek, jer onda zaista može umreti u svojoj kući. Ostatak porodice verovatno nema razumevanja za alkoholizam kao što ga Vi imate (da li i Vi pijete, pa minimizirate tu činjenicu?) ili nema razumevanje za nasilničko i preteće ponašanje. Predlažem da ocu zaista pomognete vodeći ga kod drugog lekara psihijatra (kao što ste od drugog stručnjaka internetom potražili pomoć) koji će ozbiljnije sagledati situciju pre nego što se u porodici zasta odnosi pogoršaju ili reaguju drugi organi i institucije koji se ne bave lečenjem.
Moja supruga vec par meseci zeli da bude sama i ponavlja jednu recenicu da me ne voli i da zeli razvod. Koliko se god trudio da joj se priblizim i da razgovorom popravimo situaciju ona me gura od sebe. Probao sam sve, ali ona je razmazeno dete koje su svi pazili i mazili i ne zna sta je zivot. Da li u tome sto je razmazena o sto smo joj svi sve povladjivali ima uzroka tome, jer ona ipak nigde ne radi i po citave dane je u kuci, i pada polako u depresiju. Molim odgovor.
Poštovani, ne vidim pitanje već samo vaše konstatacije, tako da ne znam na šta bih vam odgovorio. Ali probaću da i ja komentarišem, pa ako vam bude od koristi ok, a ako ne bude uvek možete ponovo da konkretnije postavite pitanje. Prvo, ako odraslu osobu posmatrate kao dete i prema njoj se i tako ophodite (što je znak neuvažavanja) ne vidim ništa čudno u tome da se ta osoba povremeno i ponaša detinjasto jer time i udovoljava voljenim osobama koje je neuvažavaju (što ima cenu u gubitku samopoštovanja, a što je često slučaj sa decom) . Sa druge strane, vi koji ste joj navodno povlađivali i razmazivali (sa još nekim?) sada se ljutite (nazivajući je razmaženim detetom) kada ona možda po prvi put pokazuje osobine odrasle osobe koja preuzima odgovornost za svoje reči i postupke, ali koje se vama ne dopadaju i dovode vas u poziciji da ne možete privilegovanjem da je "potkupite" (kao dete) . Drugim rečima, možda je vaša žena počela da se ponaša kao odrasla osoba, a vi to još ne primećujete jer ste navikli da je tretirate kao dete, što ona možda više ne želi da trpi niti želi u vama vidi pouzdanog "roditelja". Dakle, ako je volite, nemojte je potcenjivati svojim postupcima i rečima kao što ste učinili u pitanju meni postavljenom. Ako je depresivna, tim pre je morate shvatiti mnogo ozbiljnije i pružiti joj podršku i pomoć kao odrasloj osobi (čak i odvođenjem lekaru kada to već niste učinili dok ste je tretirali kao dete) , da bi i ona vas mogla da doživi ponovo kao oslonac od koga neće da se razvede. Pozdrav
u braku sam već pet godina imam sina 3,5 god. Muž mi je periodični alkoholičar neprihvata nikakvo lečenje ima 30 god. Što je tragično. Psihički me ubija jer sve što zaradi potroši kada je pijan traži od mene da mu stvorim novac kako znam i umem razmišljam već duže vreme da ga ostavim ali malo kao krene na bolje i tako sa nekom nadom da ce biti bolje mučim samu sebe. Kada je trezan on je nervozan što je potrošio hoće da nadoknadi pa opet isto. Preti mi kada je pijan jednom sam mu otela bukvalno nož hteo je da me ubije, izbacivao me je iz stana ne zanima ga ni dete ni ja kada popije niti da li dete uopšte ima sve što treba da li je plaćen stan i krivi mene za sve što se dešava ja trošim novac koji on zarađuje što nije istina jer i ja solidno zarađujem varao me je i sada me ponižava psuje vređa bez ikakvog razloga i traži razlog da pije ode od kuće ne javlja se po par dana dođe praznih džepova traži od mene da mu kupujem alkohol nisam više pametna šta da radim život ovakav nevodi ničemu pokušavala sam na x načina i da ga ucenjujem i lepo i ružno i ne vredi par dana je kako treba a onda sve pada u vodu. Nisam pametna šta da uradim pre ili kasnije mi ćemo se razvesti jer očigledno da se nikada neće promeniti a siguran je da ga ja neću nikada ostaviti, ne znam šta da radim ako možete na osnovu ovoga što sam vam napisala da mi pomognete nekim savetom
muž vam je periodični alkoholičar, ali ste vi hronično u strahu za goli život. Iskreno mi je žao što živite takvim životom, jer se prosto ne zna da li vam suprug više bola nanosi kad je trezan ili kad je pijan. Vi možete da mu pomognete tako što ćete ga motivisti da krene sa lečenjem, da bude uz njega i da mu date podršku predočivši mu šta će izgubit ukoliko ne želi da se leči, porodicu, dete, vas. Kažete da ne prihvata nikakvo lečenje, da ste pokušavali x puta. Pokušajte x i prvi put, a nakon toga prestanite mučiti sebe jer ste i sami kažete "pre ili kasnije mi ćemo se razvesti jer očigledno da se nikada neće promeniti", pa bolje pre nego kasnije.
U braku sam 10 mjeseci. Najčešći razlozi za svađu sa mojim mužem, od samog početka izbijali su zbog njegovog upornog pritiskanja da kuća mora biti savršeno čista u svakom trenutku. On nije perfekcionista niti neka čistunica pa da bi to bilo logično, već naprotiv, tako da mi nije jasno zašto mene toliko pritiska. Naši prijatelji uvijek hvale naš enterijer i to kako su dočekani. Ja sam u radnom odnosu i stižem skuhati, očistiti, popeglati, iako su to vanljudski napori da bi sve uvijek bilo savršeno uredno. Sigurna sam da kad dođe još i beba da ću tad još manje imati vremena za ovakav tempo, pa će nam to stvarati još veće probleme. Provokacije su tipa: "Kad si mislila očistiti ovo ili ono"? Bez obzira koliko je to bezvezna stvar. Uvijek nađe neku glupost zbog koje će mi prigovoriti, a to je ponižavajuće i strašno me vrijeđa, jer se ja slomih od kućnih poslova. Zabrinjavajuće mi je to njegovo ponašanje, pomalo bolesno. Do sada sam se trudila i objašnjavala, ali posljednji put sam rekla da je "bolestan" i da ga ne mogu više slušati, da ću otići, jer njemu treba služavka, a ne žena koja će se slomiti od posla na radnom mjestu i kući i opet neće valjati. Želudac me boli od tih prepirki, pomozite mi sa nekim prijedlogom kako da ga učinim svjesnim moga truda
ušli ste u novi životni ciklus koji se zove brak, pa kao što je za svaku novinu poterbno vreme da se prilagodimo tako nam je i u braku. Prilikom ulaska u bark svi očekujemo život iz bajke, ali nije baš uvek tako. Ne znam koliko ste dugo sa sadašnjim suprugom bili zajedno pre ulaska u brak i da li se on ponašao slično kao sada, ali u svakom slučaju vi imate problem koji vas iscrpljuje. Pohvalno je što ste svesni problema koji imate i zelite da ga rešite jer i sami kažete "sigurna sam da kad dođe još i beba da ću tad još manje imati vremena za ovakav tempo, pa će nam to stvarati još veće probleme. " jer ono što ne rešite sada predsatvljaće kamen spoticanja za ubuduće. Jedna od vrlo bitnih stavki za bilo koji odnos između ljudi, pa tako i brak, je dobra komunikacija. Potrudite se da jasno kažete suprugu koliko vam je teško i koliko vas tolike obaveze iscrpljuju, ali bez optuživanja već sa molbom da vam pomogne kako bi imali više kvalitetnog vremena za vas dvoje. Otvoreno porazgovarajte o problemu koji vas muči i vidite gde ste upali u " ćorsokak", da bi iz njega izašli i nastavili zajednički život bez utvrđivanja ko je " bolestan" a ko "služavka".
Udata sam imam supruga koji je stariji od mene 10 godina, u braku smo 8 godina imamo dete. Udala sam se za njega jer ga volim ali suprug se toliko loše ponaša prema meni da je to strašno. Stalno me psuje, vređa rečima koje su mi toliko bolne da sam ja počela da mrzim sebe, da ponižavam sebe i da mislim da sam najgora, najgluplja. Stigli smo da faze kad on meni kaže da sam ja neuračunljiva i da treba da idem kod psihijatra. Pristala sam i na to da bi njemu bilo lakše. Međutim ništa se ne menja.
žao mi što čujem kako živite i kroz kakav pakao prolazite. Ono što vam se događa primer je najtežeg oblika nasilja u porodici. Godinama ste izloženi vrlo podmuklom psihičkom i emocionalnom zlostavljanju pri čemu se radi o manipulaciji sa vama i vašim osećanjima, koje je toliko da ste počeli da gubite samopoštovanje. Neverovatno mi zvuči rečenica "da sam ja počela da mrzim sebe, da ponižavam sebe i da mislim da sam najgora, najgluplja "!!! Pa zar ste vi odgovorni za nečije nasilno ponašanje? A dete, šta je sa detetom? Nemojte mu priuštiti da živi u takvoj atmosferi, da od najranijeg detinjstva gleda nasilje i da na kraju usvoji takav način ponašanja kao normalan obrazac. Bez ikakve sumnje, što pre potražite pomoć stručnih lica pri centru za socijalni rad gde rade timovi vrhunskih profesionalaca koji se bave svim vidovima nasilja.
Prikazano 121-125 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima