Poštovani,
U braku sam 27 god. Odmah u početku braka sam imao komplikacije. Evo o čemu se radi. Supruga je radila kao konobarica od svoje 15 godine pre braka je imala bezbroj partnera što opravdava time da je tražila
ljubav i pažnju i da to jednostavno tako treba naiđe dobar tip i snjim ode u krevet. Nastavila je da radi i po sklopljenom braku i pvih mesec dana je istetovirala na ruci slovo za što sam joj u prvi mah oprostio, posle godinu dana zamolila me je da ode u mesto gde je radila kod babe idede da im pomogne oko nekih poslova jer su bili stari, međutim po dolasku kod njih ostavlja torbu i odlazi i provodi dve noći odsutna ne znaju ni oni kad sam to saznao odgovor je samo bio nisam te prevarila. Godine su prolazile dobili smo dvoje dece ali bilo je uvek nekih ispada i većinom
nezadovoljstva sa njene strane bili smo situirani i ona je vreme provodila u gradu troskareci na gluposti i sitnice napominjem decu nije zapostavljala ali mene jeste. Morao sam da se dosta trudim da bi spavala samnom uz uvek neku primedbu. U zadnje vreme mi spominje svoje bivše momke kako ja nisam niko i ništa i tako najpogrdnije stvari omeni. Ovo više ne može da se trpi postao sam
patološki ljubomoran ali suzdržavam se zbog dece. Molim Vas za savet kako i nakoji način da razgovaram snjom i kako to spreciti.
Hvala.
Poštovani,
Tamo gde ima
patološke ljubomore, nema
ljubavi i pažnje!! "
patologija" zahteva "
lečenje" pa tek onda savete. Prvo trebate da porazgovarate sa nekim psihijatrom da budete i sami načisto da li ste u ovom trenutku sposobni da razgovarate sa ženom a da još više ne povećate konflikt.
Pozdrav
Zabavljao sam se sa devojkom 6 godina. Došlo je do razlaza iz više razloga. Bilo je mnogo problema na kraju (trudnoća, problemi između naših porodica). Ona je bila u kratkoj vezi sa drugim, a ja sam se zaljubio u devojku sa kojom sam bio dva meseca, a onda je ona neplanirano otišla i nema uslova da se ikada vidimo, ali to je sudbina. Patio sam zbog njenog odlaska više od pola godine. Nisam želeo da se vratim prvoj vezi, jer sam smatrao da me je izdala, zabola nož u leđa, prevarila. Patrijarhalan sam i to ne mogu da oprostim. Ona me i sada ludo voli, bukvalno juri za mnom. Počeli smo da se čujemo i povremeno da se viđamo (nikada javno). Ne želim da je ženim, to sam joj rekao. Napominjem da me bukvalno jure druge devojke. Ne znam šta osećam prema njoj. Da li je to ljubav, sa povređenim ponosom, navika, ili ne znam šta. Po meni ja ne gajim nikakva osećanja prema njoj, a drugovi mi kažu da je još uvek volim.
Moguće je da Vam zabunu prave upravo patrijarhalni stavovi i da od drveta ne vidite šumu. Tradicionalni patrijarhalni stavovi o žensko-muškim ulogama treba da se poštuju kao deo ljudske istorije koju su ispunjavale mnoge zablude, od toga da je Eva naterala Adama na blud, preko svete inkvizicije i lova na veštice, pa sve do psiholoških zabluda da postoje dva orgazma kod žena (čime je samo unošena zbrka u seksualnost žena). Tako, stavovi o vernosti, prevari, noževima u leđa, konfliktu lojalnosti i Vašim problemima u ostvarivanju bliskosti zbog predrasuda, trebate da porazgovarate sa nekim (počnite od prijatelja koji misle da jedno pričate a drugo pokazujete), pa i sa nekim stručnim licem (ako ste u Beogradu potražite nekog rodno senzitivnog terapeuta), sa kojim biste uklonili drvo koje vam smeta da vidite mnogo dalje. Jer ako ne gajite nikakava osećanja prema njoj, ne znam ni zašto ste meni pisali, jer sumnjam da ste želili samo da se pohvalite kako ste popularni u kraju.
Poštovani,
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo
sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala
spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje
odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav
Poštovana,
Prema Vašem opisu ja mogu pretpostaviti da Vaš partner ima određene stavove (predrasude) i strahove u odnosu na brak i ono što on nosi i da mu daje značenje koje se ne poklapa sa vašim. Njegov "javni program" (ono što govori) prema Vama je "ja sam spreman", ali njegovi postupci govore "nisam spreman za to". Drugim rečima kao da je njegova poruka Vama: "ako me voliš nemoj me uvlačiti u brak, jer se u braku događaju grozne stvari i ja mogu biti grozan čovek". Naravno, ovo su sve pretpstavke, ali o njima svakako možete i trebate razgovarati sa svojim partnerom, čak i pokazati mu vaše pitanje i moj odgovor. Dok ne saznate njegove stavove nije dobro davati ni savete, pogotovo to ja ne bih radio jer i ne znam šta želite da rešite. Ako je to
brak i deca sa čovekom koji ima predrasude, onda morate prvo poraditi na predrasudama, da se njegovi
strahovi i predrasude ne bi obistinili.
Pozdrav
Sa suprugom sam u braku 9 godina, i stekla sam utisak da je seksualno nezainteresovan. Pokušala sam razgovarati sa njim, on to odbija iako ima normalnu erekciju. Opravdava mi se da je u klimaksu (kako je došao do toga ne znam). Inače, on ima 46 godina, pa me interesuje kada kod muškaraca nastupa klimakterijum? I da li je normalno da se u tom periodu gubi želja za seksualnim kontaktima?Sve mu smeta, svaki moj dodir, pa i poljubac za laku noć. Prođe i po 2 do 3 meseca, a da se ništa ne promeni. Pokušala sam sve i nisam našla načina da ga zainteresujem.
Poštovana,
Za seksologe bi bilo interesantno da sagledaju šta ste "sve" pokušali da bi ste zainteresovali supruga, jer pokušati "sve" u praksi često krije nekoliko varijanti blagog preuzimanja inicijative, promena veša i na kraju odustajanje uz tu čuvenu ali netačnu konstataciju "sve sam pokušao/la". Međutim, za porodičnog terapeuta seksualno mrtvilo u vezi je uvek suspektno na depresivnost jednog partnera, neki somatski problem (bolest), pojačane stresne okolnosti, ali i emocionalno udaljenje partnera iz raznoraznih razloga. Muški klimakterijum je uzrok nedostatka seksualne želje isto onoliko koliko i glavobolja kod žena. Dakle, radi se više o mitu nego o činjenici. Zbog svega, mislim da bi sa suprugom bilo mnogo korisnije porazgovarati o zadovoljstvu u Vašoj relaciji i načinima povećanja bliskosti, nego ga ljubiti za laku noć.
Pozdrav
Javljam vam se jer ne znam kome bih. Moja mama je pre 14 dana operisala tumor na mozgu. Nakon 7 dana izašla je iz bolnice i brat i ja činimo sve da je vratimo u funkciju. U suštini dobro je. Biće zračenje ali to je čini se mali problem, veći problem zadaje nam otac ovih dana. Ne znam zaista šta da radim i kome da se obratim. Tako jadnu i izmučenu on pokušava da je u krevetu aktivira kako ona kaže i ona zbog toga već dve noći ne može mirno da spava. Kako ja kao kći da mu skrenem pažnju na problem, kako da mu objasnim da to ne ide, bar za sada a ona mi se žali i očekuje od mene da to rešim. On ima 72 godine, mama ima 63 godine. Zaista željno očekujem odgovor na ovo moje pitanje. Kome da se obratim ili da stupim u otvoren razgovor. Verujte sve se to desilo u zadnjih 20 dana i ja sam na ivici da puknem.
S poštovanjem
Poštovana,
Postavljanje dijagnoze teške hronične bolesti, sa mogućim fatalnim ishodom predstavlja ogroman stres kako za samog obolelog čoveka tako i za sve članove njegove porodice. Ljudi se obično iznenade kako stres ili neka životna kriza utiče na njih. Često dolazi do promene načina na koji misle, njihove navike, vrednosti, osećanja. Stres utiče na gotovo sve aspekte njihovog života i stres za jednog člana porodice, neminovno je stres i za ostale članove ovog malog sistema. Mada se sastoji od više pojedinaca, porodica je jedna celina i ono što menja jednog člana menja i ostale. To takođe znači da članovi porodice mogu dosta toga da urade kako bi pomogli jedni drugima u vreme krize. Kriza može da koristi porodici što se tiče uzajamnog razumevanja, približavanja ili obnavljanja uzajamnog poštovanja. Međutim kriza ponekad može da stvori i teškoće ili nerazumevanje u porodici. Neki članovi porodice, možda neće moći da shvate reakcije drugih članova. Možda će morati da prilagode svoje ponašanje da bi izašli na kraj sa tim reakcijama. I sami kažete da vi vaš brat činite sve da majku vratite u funkciju. To verovatno radi i vaš otac ali na jedan neadekvatan i neprikladan način pokušava da je "aktivira". Čini mi ste da ste negde na putu ozdravljenja vaše majke, zaboravili na oca koji se verovatno oseća odbačeno i nekorisno. Najpre pokušajte oca da uvedete u sistem, koji ste vi vaš brat rekla bih dobro uigrali, tako što ćete mu davati konkretne zadatke u vezi pomoći i brige oko majke. Mislim da će ovo biti blagotvorno za svakog od vas, vi nećete "pući", sigurna sam u to da vam je izuzetno teško, a otac će biti od koristi kako majci tako i vama. Ukoliko otac i dalje insistira na noćnim "aktivacijama", predložite majci da popriča sa njim i objasni mu koliko je ovaj period težak za nju. Svakako će razumeti.
Pozdrav
U braku sam 27 god. Odmah u početku braka sam imao komplikacije. Evo o čemu se radi. Supruga je radila kao konobarica od svoje 15 godine pre braka je imala bezbroj partnera što opravdava time da je tražila ljubav i pažnju i da to jednostavno tako treba naiđe dobar tip i snjim ode u krevet. Nastavila je da radi i po sklopljenom braku i pvih mesec dana je istetovirala na ruci slovo za što sam joj u prvi mah oprostio, posle godinu dana zamolila me je da ode u mesto gde je radila kod babe idede da im pomogne oko nekih poslova jer su bili stari, međutim po dolasku kod njih ostavlja torbu i odlazi i provodi dve noći odsutna ne znaju ni oni kad sam to saznao odgovor je samo bio nisam te prevarila. Godine su prolazile dobili smo dvoje dece ali bilo je uvek nekih ispada i većinom nezadovoljstva sa njene strane bili smo situirani i ona je vreme provodila u gradu troskareci na gluposti i sitnice napominjem decu nije zapostavljala ali mene jeste. Morao sam da se dosta trudim da bi spavala samnom uz uvek neku primedbu. U zadnje vreme mi spominje svoje bivše momke kako ja nisam niko i ništa i tako najpogrdnije stvari omeni. Ovo više ne može da se trpi postao sam patološki ljubomoran ali suzdržavam se zbog dece. Molim Vas za savet kako i nakoji način da razgovaram snjom i kako to spreciti.
Hvala.
Tamo gde ima patološke ljubomore, nema ljubavi i pažnje!! " patologija" zahteva " lečenje" pa tek onda savete. Prvo trebate da porazgovarate sa nekim psihijatrom da budete i sami načisto da li ste u ovom trenutku sposobni da razgovarate sa ženom a da još više ne povećate konflikt.
Pozdrav
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav
Prema Vašem opisu ja mogu pretpostaviti da Vaš partner ima određene stavove (predrasude) i strahove u odnosu na brak i ono što on nosi i da mu daje značenje koje se ne poklapa sa vašim. Njegov "javni program" (ono što govori) prema Vama je "ja sam spreman", ali njegovi postupci govore "nisam spreman za to". Drugim rečima kao da je njegova poruka Vama: "ako me voliš nemoj me uvlačiti u brak, jer se u braku događaju grozne stvari i ja mogu biti grozan čovek". Naravno, ovo su sve pretpstavke, ali o njima svakako možete i trebate razgovarati sa svojim partnerom, čak i pokazati mu vaše pitanje i moj odgovor. Dok ne saznate njegove stavove nije dobro davati ni savete, pogotovo to ja ne bih radio jer i ne znam šta želite da rešite. Ako je to brak i deca sa čovekom koji ima predrasude, onda morate prvo poraditi na predrasudama, da se njegovi strahovi i predrasude ne bi obistinili.
Pozdrav
Za seksologe bi bilo interesantno da sagledaju šta ste "sve" pokušali da bi ste zainteresovali supruga, jer pokušati "sve" u praksi često krije nekoliko varijanti blagog preuzimanja inicijative, promena veša i na kraju odustajanje uz tu čuvenu ali netačnu konstataciju "sve sam pokušao/la". Međutim, za porodičnog terapeuta seksualno mrtvilo u vezi je uvek suspektno na depresivnost jednog partnera, neki somatski problem (bolest), pojačane stresne okolnosti, ali i emocionalno udaljenje partnera iz raznoraznih razloga. Muški klimakterijum je uzrok nedostatka seksualne želje isto onoliko koliko i glavobolja kod žena. Dakle, radi se više o mitu nego o činjenici. Zbog svega, mislim da bi sa suprugom bilo mnogo korisnije porazgovarati o zadovoljstvu u Vašoj relaciji i načinima povećanja bliskosti, nego ga ljubiti za laku noć.
Pozdrav
S poštovanjem
Postavljanje dijagnoze teške hronične bolesti, sa mogućim fatalnim ishodom predstavlja ogroman stres kako za samog obolelog čoveka tako i za sve članove njegove porodice. Ljudi se obično iznenade kako stres ili neka životna kriza utiče na njih. Često dolazi do promene načina na koji misle, njihove navike, vrednosti, osećanja. Stres utiče na gotovo sve aspekte njihovog života i stres za jednog člana porodice, neminovno je stres i za ostale članove ovog malog sistema. Mada se sastoji od više pojedinaca, porodica je jedna celina i ono što menja jednog člana menja i ostale. To takođe znači da članovi porodice mogu dosta toga da urade kako bi pomogli jedni drugima u vreme krize. Kriza može da koristi porodici što se tiče uzajamnog razumevanja, približavanja ili obnavljanja uzajamnog poštovanja. Međutim kriza ponekad može da stvori i teškoće ili nerazumevanje u porodici. Neki članovi porodice, možda neće moći da shvate reakcije drugih članova. Možda će morati da prilagode svoje ponašanje da bi izašli na kraj sa tim reakcijama. I sami kažete da vi vaš brat činite sve da majku vratite u funkciju. To verovatno radi i vaš otac ali na jedan neadekvatan i neprikladan način pokušava da je "aktivira". Čini mi ste da ste negde na putu ozdravljenja vaše majke, zaboravili na oca koji se verovatno oseća odbačeno i nekorisno. Najpre pokušajte oca da uvedete u sistem, koji ste vi vaš brat rekla bih dobro uigrali, tako što ćete mu davati konkretne zadatke u vezi pomoći i brige oko majke. Mislim da će ovo biti blagotvorno za svakog od vas, vi nećete "pući", sigurna sam u to da vam je izuzetno teško, a otac će biti od koristi kako majci tako i vama. Ukoliko otac i dalje insistira na noćnim "aktivacijama", predložite majci da popriča sa njim i objasni mu koliko je ovaj period težak za nju. Svakako će razumeti.
Pozdrav
Prikazano 111-115 od ukupno 254 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima