Poštovani, u braku sam nešto preko 11 god. Problemi su počeli prošlog leta, kada sam primetila da suprug zapostavlja dete i mene - sva događanja okolo i svi drugi su odjednom postali važniji od nas. Inače pre toga smo imali brak za pozavideti. Sad to njegovo ponašanje mogu povezati i sa njegovim 40. Rođendanom i sa onim što se zove kriza srednjih godina, ali vremenom mi je počelo da liči na to da je našao "nešto zanimljivije". Posle desetak dana "bežanja", smogla sam snage i kad je zaspao uzela njegov mobilni telefon. Pogađate šta sam našla. Da ne odugovlačim, ispostavilao se da "zato što sam ja postala nesnosna, ograničavala mu slobodu, uvek je sve po mom, ostavljam otvorenu tečnost za sudove. . . On je našao devojku od 20 i kusur godina da s njom vidi u čemu je problem". Zbog mog "nerazumevanja" situacije u kojoj se nalazi (bez stalnog je zaposlenja, svetska ekonomska kriza. . .) pokušao je i da iscenirapokušaj samoubistva. U nečem što bi se samo uslovno moglo nazvati razgovorom, došli smo do toga da među njima nema ničeg ozbiljnog i da će to biti prekinuto, koliko sutra. Ali, od "sutra" je on počeo da briše poruke. Narednih mesec i po dana sam ga na razno raze načine hvatala i dokazivala da je i dalje u sms kontaktu sa njom. Sve vreme, on je naravno tvrdio da sam upravo ja kriva za to jer sam rekla ovo i uradila ono. Takođe je sve vreme tvrdio kako mu je stalo do nas i doduše trudio se da to pokaže - nekako. Neću vam opisivati svoje stanje, osim da sam u roku od 10 dana smršala 10 kg, jednom završila u domu zdravlja, i na kraju došla do stanja anksioznosti i lekova - naravno da sam potražila pomoć stručnjaka. A onda se to nekako završilo, ona ga je i dalje uznemiravala (i dn danas to radi) , a ja sam rešila posle razgovora sa psihologom, da definitivno preko svega pređem i ostanem u braku s njim. U čemu je sada problem? To što se mojoj glavi i dalje motaju slike preživljenog u prethodnom periodu, pretpostavljam da je normalno. Od vas očekujem da mi kažete da li je normalno da ja svaki njegov postupak koji mi se učini "sumljiv" (nedovoljno pažnje, na primer) tumačim na osnovu nedavno preživljenog? Da li je normalno da tražim malo više pažnje? Da li je moguće da on ne shvata u potpunosti šta je napravio od našeg života, ili se samo pravi "lud"? I možda najveći problem: za sve vreme trajanja tog pakla i borbe da se vratimo jedno drugom (bar s moje strane) , seks je funkcionisao odlično, valjda kao jedino što je ostalo "isto". Kada je on završio sa njom i tom epizodom u našin životima, završio je i sa svakom intimnošću samnom. Ima tome već dva meseca. Možda ćete reći da ja preterujem i možda biste bili u pravu, jer bilo je i ranije sličnih zatišja, ali da li grešim ako i ovo povežem sa pređašnjim zbivanjima? Pokušala sam da s njim razgovaram o ovom problemu, ali prvo je tvrdio da ja pravim problem i tamo gde ga nema, pošto sam to pitanje posle nekog vremena ponovo pokrenula tvrdio je da je to nebitna stvar u braku i pitao se otkad sam ja to opterećena seksom. Poslednji put mi je na moju konstataciju da problem ipak postoji rekao da i ako postoji to je njegov lični problem i da ako ja imam problem nedostatka seksa, a inače i dalje misli da to nije problem, potražim "pomoć" na strani. Naravno, svaku mogućnost traženja stručne pomoći kategorički odbija. Molim vas za pomoć koliko je to moguće na osnovu informacija koje sam dala. Hvala.
Poštovana, Čitajući vaše puitanje, meni se učinilo da su dve stvari posebno bitne, ali da su najmanje pojašnjene. Prvo, pokušaj samoubistva (insceniran ili ne) i kategoričko odbijanje stručne pomoći (i sagledavanje "problema" sa ženom mladom za psihološke analize, ali zrelom za druge životne probleme) . Ko to pokušava samoubistvo, a posle toga odbija pomoć? Neko bi rekao da se radi o nezreloj osobi koja ne želi da odraste i preuzme odgovornost, već se ponaša kao adolescent itd. Međutim, treba sačekati sa takvim ishitrenim zaklujučcima i čuti njegovu priču, jer možda ne želi pomoć koju mu vi nudite. Postavlja se pitanje šta je ustvari želeo da učini ostavljajući telefon na dohvat ruke ženi koju je opisao kao "nesnosnu, kontrolišuću, nemarnu. . . ". Možda je želeo da baš vi pročitate nešto što ne želite da čujete, odnosno ne dozvoljavate da vam tako nešto kaže osoba koju izdržavate, koja je pasivna, koja za sve ima izgovor na globalnom planu. Jednom rečju, od bezvredne osobe. E, ukoliko se on osetio tako, onda se poseže za odbrambenim intervencijama brisanja takvog nepodnošljivog osećanja, a jedan od načina je nalaženje nekoga (ljubavnice, ljubavnika) ko će makar na kratko ili makar u iluziji davati drugačije poruke. Pišem vam sve ovo (a u pitanju su pretpostavke) jer smatram da razgovor sa psihologom i lekovi nisu dovoljni, da biste krenuli dalje i prevazišli oboje osećanje beskorisnosti (on) i bola (traume zbog neverstva, vi) bez zaista stručne, psihoterapijske pomoći edukovanog bračnog terapeuta, uz čiju pomoć biste zajedno preispitali sva druge aspekte vašeg odnosa osim seksualnosti, jer disfunkcionalnost u toj oblasti je u ovom slučaju simptom disfunkcionalnosti u drugim važnim segmentima veze, a koje možda vi ne vidite ili ne želite da vidite. Pozdrav
Pitanje broj: #48976
Čitajući vaše puitanje, meni se učinilo da su dve stvari posebno bitne, ali da su najmanje pojašnjene. Prvo, pokušaj samoubistva (insceniran ili ne) i kategoričko odbijanje stručne pomoći (i sagledavanje "problema" sa ženom mladom za psihološke analize, ali zrelom za druge životne probleme) . Ko to pokušava samoubistvo, a posle toga odbija pomoć? Neko bi rekao da se radi o nezreloj osobi koja ne želi da odraste i preuzme odgovornost, već se ponaša kao adolescent itd. Međutim, treba sačekati sa takvim ishitrenim zaklujučcima i čuti njegovu priču, jer možda ne želi pomoć koju mu vi nudite. Postavlja se pitanje šta je ustvari želeo da učini ostavljajući telefon na dohvat ruke ženi koju je opisao kao "nesnosnu, kontrolišuću, nemarnu. . . ". Možda je želeo da baš vi pročitate nešto što ne želite da čujete, odnosno ne dozvoljavate da vam tako nešto kaže osoba koju izdržavate, koja je pasivna, koja za sve ima izgovor na globalnom planu. Jednom rečju, od bezvredne osobe. E, ukoliko se on osetio tako, onda se poseže za odbrambenim intervencijama brisanja takvog nepodnošljivog osećanja, a jedan od načina je nalaženje nekoga (ljubavnice, ljubavnika) ko će makar na kratko ili makar u iluziji davati drugačije poruke. Pišem vam sve ovo (a u pitanju su pretpostavke) jer smatram da razgovor sa psihologom i lekovi nisu dovoljni, da biste krenuli dalje i prevazišli oboje osećanje beskorisnosti (on) i bola (traume zbog neverstva, vi) bez zaista stručne, psihoterapijske pomoći edukovanog bračnog terapeuta, uz čiju pomoć biste zajedno preispitali sva druge aspekte vašeg odnosa osim seksualnosti, jer disfunkcionalnost u toj oblasti je u ovom slučaju simptom disfunkcionalnosti u drugim važnim segmentima veze, a koje možda vi ne vidite ili ne želite da vidite.
Pozdrav
Pregledajte odgovore po oblastima