Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (93316)

  1. Zabrinutost za sina
    Pitanje broj: #38324

    Mnogo sam zabrinuta za sina. Ima 16 godina, slabo me sluša, imao je pogrešno društvo, zapostavio je školu.

    Odgovoreno: 12. 09. 2009.
    • Poštujem Vašu zabrinutost i pretpostavljam da je Vaša briga za dobrobit sina velika, ali nažalost nigde ne vidm pitanje na koje bih Vam mogla dati precizniji odgovor. Bilo bi poželjno da napišete konkretno koji su to problemi, šta Vas muči, pa da zajedničkim snagama dođemo do nekih rešenja.

  1. Postovani, jednom prilikom sam vam slala pitanje u vezi svog dečka s kojim sam imala problema a sada se ti problemi produbljuju. Rekli ste mi da bih trebalo da iskreno porazgovaram sa njim i da se problem reši. Konkretno, radilo se njegovom odnosu sa majko. On ima 38 godina, i dalje živi sa majkom ali ima uslove da se potpuno odvoji od nje. Adaptira neku staru kuću ali uvek se desi da mora neke apsolutno nepotrebne sitnice da radi i da sebi pravi trošak koji ne može finansiski da izdrži tako da se njegova samostalnost odlaže već godinama. Ima stalan posao, prosečnu platu, zajendo smo već više od 2 godine. Na pomen braka i dece počinje da gricka nokte, vrpolji u stolici i kaže da mu je još rano za to. Sve što očekujem od njega jeste da ga majka ne pita kada će kući kada izadje sa devojkom i da ga ne zove u 22h da ga pita kada će kući. Stvorio se jos jedan problem. U poslednjih godinu dana tačnije od 1. Avgusta 2008. Godine imali smo odnose 2 puta. Četiri meseca nakon 1. Avgusta 08. Ja sam imala problem jer ga je majka neprekidno zvala što je umanjivalo moju potrebu da budem sa njim. Nakon brojnih autosugetsija da se prizovem pameti i prestanem da se plasim da li ce ga majka zvati u momentu kada vodimo ljubav konačno smo imali odnose. Proslo je opet 2 meseca pa tek onda opet. Njemu je otac umro 27. Jula 2008. Majka mu je uvek bila malo "naporna" ali od smrti oca postaje napornija u smislu učestalih poziva, pitanja kada će kući. U poslednja 4 meseca nismo imali odnose. Svaki moj pokušaj da nešto započnem zarvšavalo se neuspešno. Ili potpuno odsustvo erekcije (što mi se prvi put dešava sa muškarecem) a kod do pomenutog dodje ili mu se ide u wc, ili se nije istuširao ili je umoran pa može samo ujutru da vodi ljubav (i tu sam pokušala jedan put da mu se prilagodim i kada sam pristala na vodjenje ljubavi ujutru u tom momentu došlo je do gubitka erekcije) . Bili smo 23 dana na odmoru potpuno sami nismo imali odnose jedan jedini dan. Razgovara sam sa njim pokušala da razrešimo to on mi se samo neprestano izvinjavao i govorio mi da me voli. Kada sam ga upitala da li me vara njegov odgovor naravno bio je ne! Svaki put kada je trebalo da vodimo ljubav pa se pritom to neuspešno završalo, govorio mi je da treba "da mu izvodim posebne predstave" kako bi on mogao. . . Da. . . . Znate već. Dok, kad sam ja u pitanju, predigre nema, ni milovanja, ni posebnih dodira. Ne dolazi više kod mene da prespava, ja u njegov stan gde živi sa majkom ne ulazim (inače upoznao me je sa majkom nakon 2 godine veze i sada nakon upoznavanja u maju ove godine bila sam kod njega 2 puta ali na 5 minuta da preobuče patike gde je usledilo njeno pitanje "kad se vraćaš kući? ") kuća koja se adaptira može da se koristi nisu veliki radovi u pitanju, bila sam tamo za poslednjih 6 meseci 2 puta. Radimo zajedno i kaže da je njemu dovoljno da me vidi na poslu i dovoljno mu je da se vidimo samo jedan dan u nedelji van posla i pritom nista od vodjenja ljubavi. Moj poslednji pokusaj da vodim ljubav sa svojim dečkom bio je sada u subotu, do erekcije kod njega je došlo ali je pritom "morao u wc", naravno zakljucujete sami sta se posle dogodilo. Muškarac da bi mokrio mora da se "suzdrži". Posle toga. I ako sam mu skrenula pažnju da ne bi trebalo mnogo da tepamo jedno drugom jer možda je to posledica naše trenutne situacije, nije prestajao da "tepa" čak je i preterivao. Kao da je to namerno radio. Usledilo je moje iskreno pitanje, da li me vara, da li mu se ja uopste jos uvek svidjam, da li me voli. Odgovori su bili očekivani: "ja te volim, ne varam te, naravno da mi se svidjas moja devojka je dobra "riba", nego eto tako šta da radim!?, dešava se. . . Ali ja te volim!!! " kada sam ga upitala kada više misli da vodimo ljubav, samo je uzdahnuo. . . Ništa mi nije odgovorio. Naravno da sam mu verna nikada ga nisam prevarila čak ni tada kada nismo imali odnose pola godine, medjutim on od mene očekuje potpunu vernost i razumevanje za njegovo stanje a pritom neće da mi objasni zbog čega to. Čak mi je jednom rekao: "pa šta hoćeš moj drug jenom nije imao odnose sa devojkom skoro gpdinu dana, pa šta? " rekla sam mu da sam spremna i u savetovaliste da idem samo da bi nam veza uspela. Rekao je da hoće ali zaboraio je na to i uvek ima prečih obaveza. Nigde više ne izlazimo, ni u šetnju, neće da dodje kod mene, retko idem kod njega u kuću, majku mu ne vidjam, dodje jednom nedeljno kod mene, ne vodimo ljubav opet već 4 meseca. . . Recite vi sada meni: da li sam ja luda, da li postoji mogućnost da me on itekako vara, da li sam luda što se sama borim već godinu dana? Ne znam više kojom metodom da uspostavim ravnotežu koju smo imali pre smrti njegovog oca (tada je počelo) ? Mi praktično nismo ništa intimniji od dva prijatelja koji se nadju jednom nedeljno na kafi. Volim ga ali ne mogu više sama. . . Ja sam praktično sama, naš odnos se zasniva samo na susretima po 2 minuta kada udje u moju kancelariju. Ne pada mi napamet da ga prevarim jer smatram da to nije rešenje. Ovde se ne radi samo o seksualnim odnosima već o seksualnim odnosima sa voljenom osobom. Svaki put njegov odgovor je " ali ja te volim, ti si moja veka biće sve u redu"!!! Stalno pokušavam da pronadjem problem u sebi, možda nisam dovoljno zgodna, možda sam poružnela, možda ne bi trebalo ni da pitam da sa nekim vodim ljubav, možda sam ja luda možda je to normalno da sa 28 godina nemaš odnose a pritom imaš partnera koji te konstantno odbija. . . . I koji čak i kada je zainteresovan za seks i odmah pristanem nesto se desi. . . Postane nezainteresovan čim želim a kada ja sama potenciram ništa pomagajte molim vas!!! Ne smem nikog da pitam za savet jer me je sramota. Nisam ni ružna ni glupa ni debela, imam završen filozofski fakultet, stalan posao, svoj stan svoj, auto sve. Smatram da nisam "dno dna" da me niko neće. . . Sve muškarce koji mi se udvaraju odbijam jer samo njega hoću i na pomisao da raskinemo počinje gušenje. . .

    Odgovoreno: 08. 09. 2009.
    • Poštovana,
      Žao mi je što je vaša veza zapala u još dublju krizu. Imate jasan uvid da je potrebno izaći iz situacije u kojo se nalazite što je svakako bitno za dalji tok vašeg odnosa. Može postojati veliki broj razloga zbog čega vaš partner pokazuje separacione strahove u tim godinama i kakvu funkciju oni imaju za njega i njegov odnos sa majkom. U svakom slučaju u njegovim godinama to nije uobičajeno. Potrebno je procenite da li je to čovek koji će biti uz vas kad god je to potrebno, pa čak i ako se ne budete sviđali njegovoj majci. Postojanje zdravih granica je ključ oslonca bliskosti, poverenja i ljubavi. Da li ste vas dvoje spremni za građenje takvog odnosa je u svakom slučaju tema koju podrobno treba razmotriti i svakako bi bilo dobro to učiniti uz pomoć bračnog terapeuta.
      Pozdrav

  1. Postovani, neznam da li ovo pripada vasoj oblasti ali drugome nemam kome da ovakvo pitanje postavim. Moj problem se odnosi na odnos snaja-svekrva. Od kako zivimo zajedno nas odnos je sve gori a posto sam majka cetvoromesecne bebe, ona ne samo da me smatra nistavnom vec i nepodobnom za majku. Kako okrenem leda tako me najcrnje ogovara, moje roditelje ignorie kada dodu da vide svoje unuce a ja sam totalno nemocna jer neznam kako da joj se suprostavim. Dovoljno je i to sto sam po izlasku iz porodilista pala u depresiju-gurala me od pulta za povijanje bebe, ulazila tokom noci u nasu spavacu sobu a i plasila me pitanjima da li dok beba spava dise znajuci da se bojim jer sam prvu bebu izgubila u 31nedelji trudnoce 2006godine. Iskreno vise mi odmaze nego sto mi pomaze a moj suprug na sve to cutke gleda cak na kraju budem ja kriva jer me po njenim recima svo vreme pazi i drzi ko malo vode na dlau. Molim vas pomozite mi.

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Poštovana,
      Život sa roditeljima retko kad ispadne dobro rešenje. Naročito je "kritična" kombinacija snaja-svekrva, verovatno zbog težnje i jedne i druge žene da drže konce u svojim rukama i nadzor nad situacijom u kući. Često se događa da se muškarci lome između uloge supruga i oca sa jedne strane, i dobrog sina sa druge strane. Verujem da suprug želi da vam pomogne i bude vam oslonac, ali sa druge strane muči ga oseća ćej da ispasti loš sin ako prigovori majci. Pokušajte porazgovarati sa svojim suprugom. Ona je njegova majka i on će lakše razgovarati sa njom i objasniti joj koliko vam smeta i koliko vas muči njeno ponašanje. Objasnite mu šta vam smeta, kako se osećate i da ste još uvek ranjivi i uplašeni. Na njemu je da pokaže svoju zrelost kao vašeg supruga i oca malog deteta i reši taj problem. Naravno, neuporedivo bolje je kad mladi ljudi žive sami mada ne znam koliko je to moguće u vašoj situaciji. Verujem da ste dovoljno snažni da zajedno sa suprugom postavite granice (i psihološke i fizičke) koje imaju za zadatak, sa jedne strane da čuvaju integritet i autonomiju porodice, a sa druge da budu dovoljno otvorene za razvoj porodice i održavanje odnosa sa bliskim i značajnim osobama.


      Pozdrav

  1. Poštovana,
    Imam 40 g. Udata sam i imam dvoje dece. Ovo je moj drugi brak, koji pokušavam da očuvam. Imamo sedmogodišnjeg sina. Moj suprug ima 43 g. Živimo u inostranstvu gde nemamo u blizini svoju porodicu ni mnogo prijatelja. U braku smo 7g, i imamo problem u komunikaciji. Moj suprug je vrlo osetljiv, povučen, teško izražava svoje emocije, ponekad je ćutljiv i depresivan, nekada bi to trajalo i nekoliko dana, a da nikada nije hteo da kaže u čemu je problem. Uvek sam sumnjala da za to postoji neki razlog. Nedavno sam našla među papirima koje smo bili pripremili da bacimo, nekih par rečenica koje je moj muž zapisao, nešto kao svoj dnevnik. Tamo između ostalog stoji da je kao sedamnaestogodišnjak uspeo da preživi, iz neobnjašnjivih razloga, zlostavljanje. Reč koju je upotrebio, a pisao je na stranom jeziku, uglavnom i najčešće znači seksualno zlostavljanje. Šta da radim i kako da ga pitam. Ovo je u meni peobudilo mnoga pitanja i brigu. Treba mi savet. Molim Vas, malo pre sam poslala jedno pitanje, i greškom sam skinula strelicu, kvačicu u rubrici "ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu steteskop.info" molim Vas da uvažite moju ispravku jer ja zaista ne želim da se moji podaci vide na sajtu. Pitanje je vrlo osetljivo i molim Vas informišite me o tome.
    Hvala unapred.

    Odgovoreno: 02. 09. 2009.
    • Poštovana,
      Partnerski odnos, uostalom kao i svi bliski odnosi, grade se pre svega na emocionalnoj privrženosti, uzajamnom poverenju, bliskosti ali i pravom na privatnost. Lične prepiske, dnevnici u današnje vreme sms, mms, meilovi spadaju u domen privatnog prostora u koji ne bi trebalo zalaziti bez dozvole. Vi ste zašli na klizav teren, međutim to je Vaša percepcija pročitanog sadržaja. Da bi odagnali sumnju, nemate velike mogućnosti osim da porazgovarate sa suprugom jer je tema isuviše lična i u svakom slučaju, ukoliko se radi o stvarnom zlostavljanju, isuviše bolna. Međutim čini mi se da Vaša sumnja otvara jedan veći problem a to je problem Vaše komunikacije i međusobnog poverenja. Početak je otvorena komunikacija između vas dvoje što možete učiniti uz pomoć bračnog i porodičnog terapeuta. Verujem da u gradu u kome živite postoji porodično savetovalište u kome možete dobiti svakako korisne informacije.
      Pozdrav

  1. Zabavljam se sa devojkom koja ima malu devojčicu od 2 godine. Kod nje sam zapazio da se javlja ljubomora prema meni tj. kada pomazim mamu, devojčica mi kaže: "To je moja mama". Kada se ljubimo ili grlimo ona počne da plače, mislim da se oseća nesigurno i kroz plač kaže - mama uzmi me, mama uzmi me. Voleo bih da me mala prihvati i da me ne smatra za suparnika. Šta da radim ja konkretno i majka da bismo ovo rešili? Da napomenem da ja recimo par sati dnevno izdvojim da se vidim sa devojčicom tj. da svi prošetamo, jer još uvek studiram i ne mogu sa njima da provodim 24h. Molim Vas dajte neki savet ili kome bi trebalo da se obratim da popričam o ovome.

    Odgovoreno: 02. 09. 2009.
    • Na uzrastu od dve godine detetu je bitno da ima jednu stalnu, osetljivu, dostupnu i sigurnu osobu (što je najčešće majka) da bi se formirali emocionalno i socijalno adekvatni obrasci privrženosti, odnosno sposobnosti ostvarivanja emocionalnih kontakata sa drugima. Postojanje jedne stalne, sigurne osobe, omogućava i detetu sigurnost da istražuje odnose sa drugim osobama u okolini, ali i osećaj da uvek postoji mogućnost da se vrati sigurnoj bazi. Uloga majke je nezamenljiva ukoliko ispunjava sve te uslove koje su potrebni detetu. I sami kažete da da izdvojite par sati da se vidite sa devojčicom i njenom mamom da prošetate, tako da prilikom tih šetnji možete igrati neku igru koja će uključiti svo troje, pri čemu će devojčica imati glavnu ulogu. Svakako, kad ostvarite nešto bliskiji kontakt sa devojčicom, možete se družiti i samo Vas dvoje, dok će mama biti aktivni posmatrač. U savkom slučaju majka je sigurna baza kojoj se devojčica može vratiti u svakom trenutku kad to poželi.

Prikazano 81-85 od ukupno 254 pitanja