Postovani, u braku sam 3 godine, dete ima 2. 5 godine. Moj muz i ja ne funkcionisemo najbolje od samog starta. Ali sada postaje sve gore i gore. Ja sam zaposlena, dok njega finansiraju roditelji, tako da on ne radi. On provodi vise vremena sa detetom. Ja uglavnom slobodno vreme provodim sa sinom, ali ne mogu da mu se posvetim, jer uvek mislim na nesto drugo. Uz sve to muz uopste ne uzima u obzir moje misljenje, govori da se ne brinem dobro o detetu. On mu je i otac i majka. Moj autoritet rusi pred detetom, a uvek je njegov na prvom mestu, i ne dozvoljava da ja kazem svoje misljenje. Bukvalno su nam se promenile uloge, on je zensko, a ja sam musko. Iz celokupnog nezadovoljstva i odsustva svega sto je potrebno za funkcionisanje normalne porodice, ja imam potrebu za drugaricama i izlascima, jer to mi je jedini izduvni ventil. Moje dete volim vise od icega, ali jednostavno sve ovo mi je ubilo zelju da se bavim detetom. Pri spomeni razvoda, muz je rekao da mi nikad ne bi dao dete. Sta da ucinim? Molim vas za savet!

Van sebe sam od straha da ću doneti pogrešnu odluku. Ja sam saznala da moj otac vara moju majku, pouzdano je. U braku su 27 godina. Imam jako bolesnu sestru o kojoj se brinu. Ako bih rekla mami, ja znam da bi je to uništilo. Razvela bi se jer ne bi to podnela i tako bi ostala sama sa bolesnim detetom, a i sama je lošeg zdravlja. Ja sam odlučna da se prevare ne kriju, ali u ovom slučaju, razmišljam šta bih time njoj uradila?

Postovana, u braku sam 23 god. Izavesno vreme sam imao problem sa alkoholom (nisam bio agresivan, nisam trosio pare iz kucnog budzeta) ali je to mojoj supruzi smetalo. Iz tog razloga, a i zbog porodice (imam dvoje dece) i iz zdravstvenih problema javio sam se psihologu i psihijatru. Dobio sa odgovor da nisam zavisnik i da moram "sam sa sobom da rascistim". Tako sam i uradio i vec izvesno vreme nepijem, ali moja supruga i dalje sumnja i iz dana u dan je sve gore. Brak nam je u krizi pa vas molim da mi date savet kako da je razuverim! Unapred zahvalan!

Postovani, sedim ispred monitora vec 3 sata i ne nalazim nijedan problem slican mome. Naime, veoma sam nezadovoljna mojim brakom, koji ne funkcionise od samog pocetka a vec smo u njemu 9 godina. Moj suprug je leceni narkoman, i ne konzumira heroin 13 god. Ali marihuanu da kao i pivo. Mozda nije fer da kao njegovu prvu osobinu stavljam to sto je bio narkoman ali mislim da svi problemi poticu odatle. Evo sta me sve boli: nikada nije okupao nase dete kad je bio beba (sad ima skoro 8) , prosetao, sam odveo na sport, kod prijatelja, u setnju i sl. Verujte mi sve sto vam pisem, od mene ocekuje sve: radim svoj posao, radim sa njim preko vikenda, upisala sam spec. Studije dete vodim svuda sa sobom i kreiram mu slobodno vreme non stop i opet nevaljam. Toliko je sujetan da ako muse protivreci odm nataju svadje i ispiranje mozga do u nedogled. Roditelji su me preklinjali da se ne udam za njega jer droga ostavlja posledice na mozak ali ja sam njih tada bila odbacila od sebe sve zbog ljubavi (on je za mene kada sam bila tinejdzerka uvek bio "faca", bogat, lep, poznaje poznate licnosti itd. Te sam ja jedva docekala sa 31god. Da se zabavljam sa njim pri tome sramoteci se svoje porodice jer nismo bili istog statusa iako sam dete funkcionera, ali koji nije mario za svoju porodicu) , te mi nisu dosli ni na svadbu. E, kad je doslo dete onda me je tukao u vise navrata, ja sam odlazila i vracala. Vise ne postoji? Fizicka agresija ali mentalna, psihicka i verbalna stalno. Stalno sam u grcu i strahu jer njegove promene raspolozenja me toliko opterecuju da ne zivim svoj vec njegov zivot, ako je on raspolozen onda smo svi a ako nije sklanjajte se. Idem evo vec 4 godine na psihoterapiju u bracno savetovaliste, svasta sam probala ali uvek isto. Znam ja ljudi ne mogu da se menjaju, pogotova ako su ima zivci unisteni ali vise me brine zasto ja nemam snage da ga ostavim, imam i gde i radim i imam podrsku svih. Ja u trenutku kada hocu da ga ostavim razmisljam kako ce on sve to podneti, a ne sto je meni stalno tesko. Sta da radim sa detetom tek je krenuo u 2 razred a treba da ga onda prebacujem u druku skolu i u drugi deo grada. Pocela sam da se mucim samoj sebi samo idem okolo i pricam o svom braku i muzu a nista ne resavam, isto se ponasam kao moja majka, ali od koje imam potpunu podrsku za razvod i koja mi kaze da se satakvim covekom devijantnog uma ne zivi. Zasto se bojim promene? Molim vas pomozite mi kako da izadjem iz ovog braka!

Ja sam u vezi već godinu i po dana. Pre par meseci smo započeli seksualne odnose. Vodimo ljubav jednom nedeljno, dok ja imam potrebu za seksom više od jednom nedeljno. Kad to kažem mom pertneru, on kaže da ne može voditi ljubav često. Evo već smo se vratili sa odmora, ja sam imala potrebu da vodimo ljubav dva-tri puta dnevno, on je jedva prihvatio jednom dnevno, dok dva dana nije hteo uopšte da vodimo ljubav. Kaže mi da sam nimfomanka, da sam opsednuta seksom. Meni se čini da mu nisam dovoljno privlačna, ali on to ne prihvata i kaže da ne može više od toga.