Postvana dr,
Imam jedno pitanje na koje ne znam odgovor i nisam podesna za isti jer bih bila verovatno pristrasna. 16 godina mene muci ovaj problem. Toliko sam i u braku,a i pitanje je vezano za to. Prvo , da budem jasna na pocetku,ja sam odabrala da zivim u takvom braku,jer sam se osecala nesigurnom da sama odgajam dete,koje sada ima 15 godina a nisam imala ni podrsku od roditelja da prekinem sa brakom. Od pocetka braka mi se nismo slagali ni u cemu,a najvise ne u vaspitanju deteta. Mom suprugu se nije dopadalo moje ponasanje,odnosno moj karakter i ja kao osoba. Naime ja sam takva da uvek reagujem burno kad me nesto iznervira,vicem i kazem stvari koje ne bih rekla u normalnom stanju,ali zato nakon deset minuta ja sam ona stara,zaboravim na sve,jednostavno tako sam se praznila. Mozda sam jos dodatno bila vise u takvom stanju jer sam nakon udaje dosla da zivim u drugoj drzavi gde sam se osecala samom,i to je istina. On nikada nije priznao da je meni tesko zbog toga vec me je nazivao razmazenom i besnom. To je dodatno povecalo bes kod mene i ucinilo moje ponasanje jos gorim. Oko svega smo se svadjali,a najvise oko vaspitanja deteta. Svo ovo vreme on je uvek bio protivan onome kako se ja odnosim prema svom sinu i uvek i to uvek, pred njim ,me ponizavao i govorio kako sam glupa kako ne znam da se ponasam, jednostavno prema meni se ponasa kao prema detetu,kao kad se dva deteta posvadjaju pa onda se umesa roditelj i napada jedno dete da je ono krivo zbog ponasanja onog drugog. Nikada,ali nikada me nije podrzao u nekoj prici koju ja prenosim svom detetu,vec suprotno, uvek je bio protivan i on imao drugu pricu koja mene naravno unizava u detetovim ocima i doprinosi da me ono ne postuje i ponasa se prema meni isto kao i njegov otac. Ja sam se zadnjih godina mnogo promenila , to znam sigurno,jer poznajem sebe kakva sam bila i kakva sam sada.pretala sam da vicem ida se svadjam snjim ,ustvari promenila sam svoje ponasanje samo da se ne bi svadjali,jer sam postala umorna od toga. Kad sam takva onda je on fin prema meni i nema svadja vec vlada harmonija. Ali, to nisam ja,to mene gusi i proizvodi kod mene simptome kao sto su lupanje srca,razni bolovi ista jos ne. On to ne smatra mojom zrtvom i ni malo ne postuje to sto se ja trudim i zato kada se povremeno desi ,sto je sada vrlo retko,da buknem ,najcesce na sina , on ponovo ima iste komentare i ponovo me ponizava. Mene interesuje,mnogo me zanima , da li je to njegovo ponasanje normalno,naravno i moje, i da li se to odrazava na zivot mog deteta i njegovu psihu? Ocigledno je da se moj sin ponasa odvratno prema meni i ne postuje me ni malo,vec se dere na mene i ne razgovara sa mnom vec samo vice.Ne samo zato sto je u pubertetu,oduvek je tako. Molim vas , recite mi da li sam u pravu sto mislim da se ponasanje mog supruga orazava na dete da se i ono isto tako ponasa prema meni ili sam sama kriva zbog toga? Hvala!

Odgovoreno: 23. 02. 2009.