Pre 4 meseca, najvećim delom zbog neadekvatnog lečenja, umro mi je otac koga sam mnogo volela, bio je najbolja osoba koju sam upoznala u životu, najveća podrška, najbolji prijatelj. Saznanje da umire i da mu nema pomoći me je razdiralo do bola. Pomagala sam mu na sve načine, čak mi je govorio da previše brinem o njemu i da treba da mislim na sebe. Izreka da "vreme leči rane" kod mene ne važi jer mi je sve teže umesto da mi vremenom bude lakše. Stalno sam u očaju, plačem svake večeri dok gledam njegovu sliku, čak i sada dok Vam pišem - plačem. Volela bih da sam i ja umrla zajedno sa ocem... Zbog lošeg psihičkog stanja mi se poremetilo i zdravlje, izgubila sam potrebu za spavanjem, volju za bilo čim, prijatelji su se povukli. Ja sam od onih koji ne prihvataju utehu jer je to za mene laž, nešto bezvredno, ne volim da me neko teši u prazno. Zato sam odlučila da Vam pišem. Pomozite mi nekim savetom kako da bar malo olakšam sebi život jer svakim danom propadam sve više i u fizičkom i u psihičkom smislu.
Poštovana, saučešće pre svega! Poznati psihoterapeut Karl Vitaker (Carl Whitacker) je napsiao da ljudi teže sigurnosti a ne zadovoljstvu. Izgleda da dok vam je otac bio živ imali ste i sigurnost i zadovoljstvo, pa ste na podršku i utehu prijatelja gledali kao na nešto bezvredno i prazno, jer je to najbolje pružao otac. Sada kada ga više nema, logično je da postoji ogromna tuga i praznina, ali i stare navike koje treba menjati i dopustiti drugima da vam pruže utehu onako kako oni to znaju i kako su oni to naučili od svojih očeva i majki. Možda neće izgledati kao ona na koju ste navikli, ali nije bitna forma, već sadržaj. Kada neko izgubi nekoga dragog, važnog voljenog, ne znam da li postoje mudre i lekovite reći koje to mogu nadomestiti. Ali prisustvo neke druge drage osobe svakako možemakar ublažiti patnje. Nekada je dovoljno samo da bude tu, ne mora ništa da govori, samo da sasluša. Siguran sam da imate takvu osubu kojoj možete dopustiti da pokaže kako su njoj pružali utahu, ali i da sebe ohrabrite da i vi to budete spremni da to učinite za drugoga, jer život svakako nosi takva iskušenja. Srdačno
Pitanje broj: #19418
Poštovana, saučešće pre svega! Poznati psihoterapeut Karl Vitaker (Carl Whitacker) je napsiao da ljudi teže sigurnosti a ne zadovoljstvu. Izgleda da dok vam je otac bio živ imali ste i sigurnost i zadovoljstvo, pa ste na podršku i utehu prijatelja gledali kao na nešto bezvredno i prazno, jer je to najbolje pružao otac. Sada kada ga više nema, logično je da postoji ogromna tuga i praznina, ali i stare navike koje treba menjati i dopustiti drugima da vam pruže utehu onako kako oni to znaju i kako su oni to naučili od svojih očeva i majki. Možda neće izgledati kao ona na koju ste navikli, ali nije bitna forma, već sadržaj. Kada neko izgubi nekoga dragog, važnog voljenog, ne znam da li postoje mudre i lekovite reći koje to mogu nadomestiti. Ali prisustvo neke druge drage osobe svakako možemakar ublažiti patnje. Nekada je dovoljno samo da bude tu, ne mora ništa da govori, samo da sasluša. Siguran sam da imate takvu osubu kojoj možete dopustiti da pokaže kako su njoj pružali utahu, ali i da sebe ohrabrite da i vi to budete spremni da to učinite za drugoga, jer život svakako nosi takva iskušenja. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima