Poštovani,
U braku sam 5 godina. Imamo dvoje dece i oboje smo zaposleni. Ja sam stručni saradnik u prosveti, a suprug je vlasnik privatne firme. Suprug je pre tri godine podigao kredit stavivši našu kuću pod hipoteku. Tek nedavno sam saznala da je polovinu novca pozajmio prijatelju uz dogovor da će ratu plaćati po pola. Naravno prijatelj je prestao da učestvuje u otplati i suprug plaća ratu sam. Pošto on ne može da je plaća sam prinuđeni smo da prodajemo vrednosti koje smo stekli zajedno jer nam iz banke šalju upozorenja da će uzeti kuću. Ja nikako ne mogu da oprostim suprugu što je mojoj deci
uskratio siguran krov nad glavom i normalne egzistencijalne uslove, kao i što je sve uradio bez mog znanja, kao da su prijatelji važniji od nas. Ne mogu da imam odnose sa njim i potajno ga prezirem iako razgovaramo. Smatram ga
nezrelim i neodgovornim. Mislim da to
ne mogu sama da prevaziđem i stalno se preispitujem trebam li se sa decom vratiti kod roditelja ali nikako da odlučim. Kako da mu to oprostim i da li je to uopšte nešto što se oprostiti treba, ne mogu u sebi da nađem odgovor.
Srdačan pozdrav.
Poštovana,
Shvatam Vašu nezavidnu situaciju pri čemu je
ugrožena egzistencija Vas i Vaše dece. Međutim postupak Vašeg muža je sa sobom povukao lavinu nerazrešenih pitanja i dilema kako pred Vašu porodicu tako i pred Vas dvoje kao bračni par. Vaš brak je relativno "mlad" sa dvoje male dece koja zahtevaju ogromnu brigu i pažnju i naravno siguran krov nad glavom.
Postavljanje granice između porodičnog sistema i ostalih subsistema je jedan od prvih zadataka koji izgleda da niste odradili "kao da su prijatelji vazniji od nas." Takođe se otvara i
pitanje lojalnosti, bliskosti i pre svega otvorene komunikacije. Nemojte svog supruga potajno prezirati već mu jasno stavite do znanja šta mislite o njegovom postupku, kakva su Vaša očekivanja, želje, potrebe... hrabrost koju ste pokazali i ostali sa suprugom u ovim teškim trenucima kao i Vaše stalno preispitivanje da li se vratiti roditeljima očigledni su signali da je pred Vašom porodicom sretna budućnost. Uključivanje bračnog savetnika bi bilo od koristi, kako bi uz njegovu pomoć mogli da sagledate i drugačije mogućnosti i obrasce ponašanja u Vašem partenerskom odnosu.
Pozdrav.
Draga gospođo, mislim da je Vaš suprug kasno uvideo kakvu je glupost napravio ne nadajući se da će biti ovakav ishod. Kada kažete da je sa prijateljem trebao da plaća po pola rate, ubeđena sam da je i te kako mislio i na Vas i na decu i ako je to "sakrio" od Vas, zar ne? Biće mi lakše da podelim ratu sa prijateljem, koji nije prijatelj! Ne bi trebalo da ga smatrate neodgovornim jer on tako ne misli za sebe, već da ga
ohrabrite i budete uz njega jer verujte njemu je teže nego Vama znajući kakav je ispao. Vaš muž je čovek koji je nekom želeo da iziđe u susret, a taj drugi se pokazao. Budite uz njega i pokažite mu da Vam je žao, pređite preko svega i krenite sa svojim mužem dalje i nemojte da ga izbegavate jer biće mu još teže ako ne dobije od Vas podršku. Porodica je svetinja i nemojte da dozvolite da Vam ovakva stvar uništi živote, pa tu su i deca. Razumem da se osećate kao da ste u bezizlaznoj situaciji, ali verujte, ne možete da verujete šta se sve oko Vas događa i kako još gorih sudbina ima. Znate po Vama je sada najlakše pokupiti decu i otići kod roditelja, a šta mislite da ste time uradili; nešto pametno? Mislim da ne i ako postoji još
plamičak ljubavi kod Vas pokušajte da je rasplamsate i videćete da ste dobro postupili. Na današnje vreme
sačuvati porodicu je umetnost i hrabrost i za porodicu treba jako
puno tolerantnosti, ali u ovom slučaju sada više sa Vaše strane. Ljuba
Pitanje broj: #36640
U braku sam 5 godina. Imamo dvoje dece i oboje smo zaposleni. Ja sam stručni saradnik u prosveti, a suprug je vlasnik privatne firme. Suprug je pre tri godine podigao kredit stavivši našu kuću pod hipoteku. Tek nedavno sam saznala da je polovinu novca pozajmio prijatelju uz dogovor da će ratu plaćati po pola. Naravno prijatelj je prestao da učestvuje u otplati i suprug plaća ratu sam. Pošto on ne može da je plaća sam prinuđeni smo da prodajemo vrednosti koje smo stekli zajedno jer nam iz banke šalju upozorenja da će uzeti kuću. Ja nikako ne mogu da oprostim suprugu što je mojoj deci uskratio siguran krov nad glavom i normalne egzistencijalne uslove, kao i što je sve uradio bez mog znanja, kao da su prijatelji važniji od nas. Ne mogu da imam odnose sa njim i potajno ga prezirem iako razgovaramo. Smatram ga nezrelim i neodgovornim. Mislim da to ne mogu sama da prevaziđem i stalno se preispitujem trebam li se sa decom vratiti kod roditelja ali nikako da odlučim. Kako da mu to oprostim i da li je to uopšte nešto što se oprostiti treba, ne mogu u sebi da nađem odgovor.
Srdačan pozdrav.
Shvatam Vašu nezavidnu situaciju pri čemu je ugrožena egzistencija Vas i Vaše dece. Međutim postupak Vašeg muža je sa sobom povukao lavinu nerazrešenih pitanja i dilema kako pred Vašu porodicu tako i pred Vas dvoje kao bračni par. Vaš brak je relativno "mlad" sa dvoje male dece koja zahtevaju ogromnu brigu i pažnju i naravno siguran krov nad glavom. Postavljanje granice između porodičnog sistema i ostalih subsistema je jedan od prvih zadataka koji izgleda da niste odradili "kao da su prijatelji vazniji od nas." Takođe se otvara i pitanje lojalnosti, bliskosti i pre svega otvorene komunikacije. Nemojte svog supruga potajno prezirati već mu jasno stavite do znanja šta mislite o njegovom postupku, kakva su Vaša očekivanja, želje, potrebe... hrabrost koju ste pokazali i ostali sa suprugom u ovim teškim trenucima kao i Vaše stalno preispitivanje da li se vratiti roditeljima očigledni su signali da je pred Vašom porodicom sretna budućnost. Uključivanje bračnog savetnika bi bilo od koristi, kako bi uz njegovu pomoć mogli da sagledate i drugačije mogućnosti i obrasce ponašanja u Vašem partenerskom odnosu.
Pozdrav.
Komentari na pitanje: #36640
Pregledajte odgovore po oblastima