Pomaže bog!
Nakon 18 godina braka posle jedne glupe situacije supruga je otišla iz naše zajedničke kuće. Naime pre 2.5 meseca otišla je da poseti majku koja živi u drugom gradu. Pošto mi je to samo saopštila bez ikakvog dogovora rekao sam joj da ne mora ni da se vraća. Pošto se nije javljala 2 dana ja sam kada sam čuo da dolazi u kuću iz inata zaključao vrata. Ja i pored njene lupnjave nisam otvorio. Misleći da se malo opameti. Kada sam malo kasnije otvorio nje nije bilo. Pozvao sam je na telefon i ona mi je plačnim glasom odgovorila da je u bratovljevom stanu. Bio sam van sebe. Posle 2 dana sm sa teškom mukom uspeo da je
privolim da se vrati ali je ona otišavši sutra na posao odlučila da sa više ne vraća kući. Rekla mi je da je
nešto guši u srcu i da ne može da se vrati. Posle toga mi je rekla da me više ne voli i da ne može da živi sa mnom. Mi se svakodnevno čujemo telefonom a skoro isto toliko i viđamo. Ona ne želi da me pusti da uđem u njen-bratovljev stan. Naši sinovi žive na relaciji između moje kuće i njenog stana. Moram da kažem da su naši odnosi od ranije bili
opterećeni čestim svađama koje su se u poslednje vreme proredile jer sam ja uvideo da tako više ne ide. Ona radi jedan težak i odgovoran posao i tako da je često odsutna od kuće i radi prekovremeno i svaki dan. Ja sam se zbog toga osećao zapostavljen što sam smatrao i za decu. Ona je to pokušavala da nadoknadi kupovinom skupih stvari i igračaka. Čak su i naši intimni odnosi postali retki. Počela je jednostavno da me izbegava. Ja sam još od ranije počeo da biva sumnjičav u pogledu njene vernosti a sve zbog jednog događaja koji se zbio na moje oči. Ona je 3 meseca ćutala o tome a ja sam očekivao njeno objašnjenje. Kada sam je na kraju ja upita o tome rekla mi je da je shvatila da je pogrešila i da ne zna zbog čega je to uradila. Kasnije sam doživeo još neke situacije vezane za istu osobu što je još više potkrepilo moje sumnje. Ona je govorila da je sve to bez osnova. Posle toga sam joj svaki put kada bi se kući kasno vratila ili bila neraspoložena za ljubav to prebacivao. Od pre godinu dana ona počinje u šali da mi govori da želi da se razvedemo. Ja to nisam ozbiljnije shvatao. Početkom sam našao u njenoj torbi tužbu za razvod, to me šokiralo. Ništa mi nije o tome govorila. Svađe su se izgubile ali su se odnosi zahladili sve dok ja nisam shvatio da to ničemu dobrom ne vodi ali se nažalosti desilo ono što sam na početku opisao. Meni je bez nje teško i iskreno je volim. To joj u svakodnevnom kontaktu saopštavam ali mi ona ne veruje. Upao sam u tešku depresiju slabo jedem čak sam i kolabrirao. Jedino što me drži je vera u boga. Išli smo na mnoga mesta za pomoć. Ona kaže da sve to čini da meni pomogne. Pristaje da se viđa samnom i da razgovara ali svaki pomen o povratku izaziva
lavinu optužbi i nezadovoljstva na moj račun. Deca kažu da treba da bude kako ona odluči. Ja je iskreno volim i ne bih želeo da rušimo porodicu. Trenutno je zamrzla odluku o razvodu. Želi da ide na more sa decom i rođacima pa će onda odlučiti. Meni ne dozvoljava da idem sa njima i ako sam rekao da bih Žarko želeo da pokušamo da popravimo naše odnose. Molim za savet šta da činim dalje, ne želim da naš brod potone.
Hvala!
Poštovani, Jasna i otvorena komunikacija u partnerskim odnosima je jedna od vrlo značajnih komponenti za
skladan i funkcionalan odnos. I sami kažete da ste uvideli da česte svađe nikuda ne vode, ali Vaše ponašanje se nije promenilo tako da ste nastavili sa prebacivanjima. Vaša supruga je rešila da šalu pretvori u zbilju i podnese tužbu za razvod braka što Vas je konačno prenulo da zaista nešto treba promeniti, verovatno obostrano. Obraćali ste za pomoć ali nigde ne spominjete odlazak u porodično savetovalište ili odlazak bračnom terapeutu, što bih vam savetovala kao dobar izbor pre donošenja konačnih odluka.
Pozdrav.
Pitanje broj: #35214
Nakon 18 godina braka posle jedne glupe situacije supruga je otišla iz naše zajedničke kuće. Naime pre 2.5 meseca otišla je da poseti majku koja živi u drugom gradu. Pošto mi je to samo saopštila bez ikakvog dogovora rekao sam joj da ne mora ni da se vraća. Pošto se nije javljala 2 dana ja sam kada sam čuo da dolazi u kuću iz inata zaključao vrata. Ja i pored njene lupnjave nisam otvorio. Misleći da se malo opameti. Kada sam malo kasnije otvorio nje nije bilo. Pozvao sam je na telefon i ona mi je plačnim glasom odgovorila da je u bratovljevom stanu. Bio sam van sebe. Posle 2 dana sm sa teškom mukom uspeo da je privolim da se vrati ali je ona otišavši sutra na posao odlučila da sa više ne vraća kući. Rekla mi je da je nešto guši u srcu i da ne može da se vrati. Posle toga mi je rekla da me više ne voli i da ne može da živi sa mnom. Mi se svakodnevno čujemo telefonom a skoro isto toliko i viđamo. Ona ne želi da me pusti da uđem u njen-bratovljev stan. Naši sinovi žive na relaciji između moje kuće i njenog stana. Moram da kažem da su naši odnosi od ranije bili opterećeni čestim svađama koje su se u poslednje vreme proredile jer sam ja uvideo da tako više ne ide. Ona radi jedan težak i odgovoran posao i tako da je često odsutna od kuće i radi prekovremeno i svaki dan. Ja sam se zbog toga osećao zapostavljen što sam smatrao i za decu. Ona je to pokušavala da nadoknadi kupovinom skupih stvari i igračaka. Čak su i naši intimni odnosi postali retki. Počela je jednostavno da me izbegava. Ja sam još od ranije počeo da biva sumnjičav u pogledu njene vernosti a sve zbog jednog događaja koji se zbio na moje oči. Ona je 3 meseca ćutala o tome a ja sam očekivao njeno objašnjenje. Kada sam je na kraju ja upita o tome rekla mi je da je shvatila da je pogrešila i da ne zna zbog čega je to uradila. Kasnije sam doživeo još neke situacije vezane za istu osobu što je još više potkrepilo moje sumnje. Ona je govorila da je sve to bez osnova. Posle toga sam joj svaki put kada bi se kući kasno vratila ili bila neraspoložena za ljubav to prebacivao. Od pre godinu dana ona počinje u šali da mi govori da želi da se razvedemo. Ja to nisam ozbiljnije shvatao. Početkom sam našao u njenoj torbi tužbu za razvod, to me šokiralo. Ništa mi nije o tome govorila. Svađe su se izgubile ali su se odnosi zahladili sve dok ja nisam shvatio da to ničemu dobrom ne vodi ali se nažalosti desilo ono što sam na početku opisao. Meni je bez nje teško i iskreno je volim. To joj u svakodnevnom kontaktu saopštavam ali mi ona ne veruje. Upao sam u tešku depresiju slabo jedem čak sam i kolabrirao. Jedino što me drži je vera u boga. Išli smo na mnoga mesta za pomoć. Ona kaže da sve to čini da meni pomogne. Pristaje da se viđa samnom i da razgovara ali svaki pomen o povratku izaziva lavinu optužbi i nezadovoljstva na moj račun. Deca kažu da treba da bude kako ona odluči. Ja je iskreno volim i ne bih želeo da rušimo porodicu. Trenutno je zamrzla odluku o razvodu. Želi da ide na more sa decom i rođacima pa će onda odlučiti. Meni ne dozvoljava da idem sa njima i ako sam rekao da bih Žarko želeo da pokušamo da popravimo naše odnose. Molim za savet šta da činim dalje, ne želim da naš brod potone.
Hvala!
Jasna i otvorena komunikacija u partnerskim odnosima je jedna od vrlo značajnih komponenti za skladan i funkcionalan odnos. I sami kažete da ste uvideli da česte svađe nikuda ne vode, ali Vaše ponašanje se nije promenilo tako da ste nastavili sa prebacivanjima. Vaša supruga je rešila da šalu pretvori u zbilju i podnese tužbu za razvod braka što Vas je konačno prenulo da zaista nešto treba promeniti, verovatno obostrano. Obraćali ste za pomoć ali nigde ne spominjete odlazak u porodično savetovalište ili odlazak bračnom terapeutu, što bih vam savetovala kao dobar izbor pre donošenja konačnih odluka.
Pozdrav.
Pregledajte odgovore po oblastima