Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (92339)

  1. Pogledajte celo pitanje: #43

    Imam 40 godina preživeo sam jedan infarkt i jedan reinfarkt ugradje mi je stent test opterećenja sam odradio do drugog minuta drugog stepena prekinut je zbog stezanja ugrudima, velikog zamora i nedostatak vazduha želim da podnesem zahtev za invalidsku penziju pitanje dali mogu ostvariti pravo na invalidsku penziju?

    Odgovoreno: 02. 03. 2007.
    • Prof. dr Zoran Perišić



      Ja nisam stručan za pitanje ostvarivanje prava na invalidsku penziju već Vama treba specijalista medicine rada. Treba raditi veštačenje preostale radne sposobnosti a to će se uraditi na osnovu medicinske dokumentacije koju posedujete uz dopunu najnovijim nalazima koje će Vam tražiti lekari iz komisija Fonda. Po mom dosadašnjem iskustvu težak stepen invalidnosti se nalazi kod pacijenata kod kojih postoji teško oštećenje pumpne funkcije srca (ejekcijska frakcija ili EF bude manja od 30%) a iz Vašeg pitanja nemam uvid kakva je funkcija srca.

  1. Pogledajte celo pitanje: #42

    Postovani doktore, imala sam prelom karlice(imam 74god.),zbog mogucnosti nastanka tromba mi je dat lek Farin, jacine 5mg, doza je bila pola tablete.Vrednost INR-a je prve nedelje bila 1,33,nakon sedam dana vrednost je bila 2,07, a sada je ,nakon trece nedelje,vrednost 2,97.Posto se vrednost INR-a povecava, da li bi trebalo da povecam dozu leka i koliko i trebalo da uzimam ?
    Unapred zahvalna, Radojka

    Odgovoreno: 02. 03. 2007.
    • Prof. dr Zoran Perišić



      Poštovana Radojka, Farin spada u grupu oralnih antikoagulantnih lekova što znači da smanjuje koagulabilnost krvi tj. smanjuje zgrušavanje krvi i na taj način smanjuje mogućnost nastajanja tromba. Postoje bolesti i stanja koja pogoduju nastanku tromba, a ovakve povrede kao kod Vas spadaju u tipične bolesti u kojima se vrši prevencija davanjem Farina. Doza leka u organizmu i stepen njegovog dejstva se određuje merenjem INR što se radi u Zavodu za transfuziju krvi u Kliničkom Centru u Nišu. U Vašem slučaju optimalno bi bilo da INR bude između 2 i 3. S obzirom da vrednost INR raste doza leka treba da se smanjuje a nikako povećava. Dozu leka odrediće lekari Zavoda za transfuziju prilikom određivanja INR-a. Znači, javite se sa uputom za INR što pre i dobićete potreban odgovor.

  1. Pogledajte celo pitanje: #14

    Imam 53 god,unazad 10 god zbog povisenog pritiska pijem prinorm 1\4 ujutru i od pre dva meseca polovinu prilazita plus.Ultrazvuk srca bez znacajnih pokazatelja,ali sam
    negde citala da dugotrajna upotreba prinorma izaziva poremecaj na plucima i ,moze da dovede do dijabetesa?Ima li potrebe da menjam terapiju,povremeno imam nagle skokove tenzije,a povremeno i padove,nisam sigurna sta ih uzrokuje.Povremeno posecujem lekara opste prakse u DZdravlja,zbog guzve cesce sama kupujem lekove.Povecan mi je holesterol 8,5 jos nisam pocela da uzimam preporuceni lek..



    Odgovoreno: 21. 02. 2007.
    • Prof. dr Zoran Perišić

      Ne postoji lek koji ne može da izazove poremećaj nekogdrugog organa, pitanje je samo koja je to doza. Prinorm u dozi koju pominjete ne bi trebao da izazove bilo kakav propratni efekat a u pitanju je jedan dobar lek, sa puno povoljnih efekata na srce i krvne sudove. Mislim da Vam je najvažnije da krenete sa obaranjem holesterola na vrednost ospod 4,5 lekovima kao što su Sortis, Cholipam, Vasilip itd. Ovu vrstu terapije treba da Vam predloži kardiolog. Krvni pritisak varira tokom dana i on je odraz soli i tečnosti koje uzimamo, spoljnog atmosferskog pritiska,
      našeg emotivnog statusa i, naravno, lekova koje uzimamo.

  1. VSD - operacija, komplikacije i uticaj na život
    Pitanje broj: #13

    Imam 22 godine. Pre 15 godina sam imala operaciju VSD. Možele li mi reći nešto više o toj operaciji i eventualnim komplikacijama zbog kojih bi bila potrebna nova operacija? Takođe, zanima me da li smem da se bavim sportom i da budem trener?


    Odgovoreno: 21. 02. 2007.
    • Prof. dr Zoran Perišić

       
       Ventrikularni septalni defekt (VSD) je najčešća urođena srčana mana. VSD predstavlja defekt na međukomorskoj pregradi i može biti na bilo kom nivou ove pregrade. Znači, postoji komunikacija između leve i desne komore. Kako je pritisak u levoj komori veći, krv bogata kiseonikom ne ide u sistemsku cirkulaciju već se vraća u desnu komoru i ide u plućnu cirkulaciju. Ukoliko je VSD veliki onda je i količina krvi koja se preliva u desnu komoru velika i VSD se mora zatvoriti. VSD se često operiše u detinjstvu upravo da bi se sprečio razvoj komplikacija koje bi bile neminovne već u drugoj i trećoj deceniji života. Sama operacija se izvodi hirurškim prešivanjem defekta ili stavljanjem "zakrpe" od specijalnih materijala ili od srčane maramice. Ukoliko u trenutku operacije nije bilo znakova oštećenja srca a sama operacija je uspela i nakon nje nema više prelivanja krvi iz leve u desnu komoru, onda pacijent ima najnormalniji život sa minimalnim ili nikakvim ograničenjima. Da bi imali dozvolu za bavljenje sportom (verovatno se misli na rekreativni a ne na takmičarski sport) potrebno je da uradite EHO pregled srca, EKG i da Vas pregleda kardiolog koji će Vam to verovatno i dozvoliti. Navešću primer poznatog fudbalera Arsenala, mislim da se zove Ndvanko Kanu, koji je imao urođenu aortnu stenozu koja je otkrivena pri neuspelom transferu u Milan. Operisan je, dobio je čak veštačku valvulu i nastavio profesionalno da igra fudbal.

       

  1. Pogledajte celo pitanje: #8

    Pre 16 godina u Sremskoj Kamenici uradjena su mi dva baj-pasa. Zadnjih par godina osecam bol u donjoj vilici i zamor. Na skorasnjem testu opterecenja na samom pocetku 
    testa osetio sam blagu nesvesticu i doktorka je prekinula test. Saopstila mi je da treba da radim dalja ispitivanja ukljucujuci i kateterizaciju. Da li se kateterizacija radi kao i ranije ili je nesto savremenija nego kada je meni radjeno. Ako je potrebna ponovna operacija na osnovu 
    rezultata kateterizacije, da li je moguce izbeci otvaranje grudnog kosa eventualnom ugradnjom stenta.Bio bi Vam zahvalan ako bi mi pojasnili da li je to izvodljivo i gde 
    se to kod nas radi.

    Odgovoreno: 19. 02. 2007.
    • Prof. dr Zoran Perišić


      Baj pas (By pass – premošćenje) je korišćenje preparisane vene iz noge da bi se premostilo suženje na koronarnim arterijama. Na žalost, njihov vek retko prelazi 10 godina tako da je vrlo verovatno kod Vas bar jedan venski graft zapušen, s obzirom da imate tegobe pri naporu. Koronarografija se izvodi mnogo tehnički lakše nego pre 16 godina, kada je Vama rađena, sa manjim kateterima (prečnika do 2 milimetra) i u Srbiji se izvodi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Pošto je ovo sajt iz Niša, navodimo da je 2006.godine u Nišu urađeno 1209 koronarografija i da je u 306 pacijenata ugrađeno oko 400 koronarnih stentova. Koronarografija je danas brza i bezbedna procedura. Što se tiče ugradnje stenta to se ne može predvideti pre koronarografije a sigurno je da ukoliko se oštećenja krvnih sudova mogu rešiti na taj način da će Vam lekari koji rade koronarografiju to i preporučiti. Vi bi u svakom slučaju trebali da budete spremni i na varijantu ponovne hirurgije.

Prikazano 2901-2905 od ukupno 2907 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima