Postovani,
Zelela bih da znam da li je toplota u prstima na nogama znak lose
cirkulacije. Naime, moj svekar, star 66 godina,inace jako dobrog
zdravlja, kada sedi oseca veliku vrucinu u noznim prstima. Dok je u
pokretu ne oseca nikakve promene. Da li je to znak neke bolesti?
Unapred hvala!
Poštovani, Prošle godine u julu mesecu imali smo smrtni slučaj u
porodici.Suprugov ujak (49 god)je preminuo iznenada od infarkta.
Tada smo na insistiranje moje svekrve i suprug i ja otišli na pregled
kod kardiologa, koji nam je uradio EKG.Suprugov nalaz je bio dobar, ali
meni je rečeno da imam veoma blagu anginu pektoris.
Sem nervoze i unutrašnje napetosti ja ništa nisam osetila.
Moram da priznam da sam jako velik paničar, kao i da sam se veoma
opteretila tom vešću.
Imam 39 godina i mislim da me hvata neka vrsta predklimaksa, naime imam
često nalete vrućine.
Ono što me zabrinjava je što mi gornji deo dekoltea često crven (na
dodir pobeli), čak osetim i neko žarenje ispod kože u tom predelu.
Molim Vas odgovorite mi, da li je to od srca (možda simptom angine p.,
posledica volunga ili sam ja konstantno napeta?).
Recite mi inače koji su simptomi angine p., odnosno šta ja trebam da
osetim ili neosetim?
Unapred hvala
Jedan moj kolega je imao rečenicu:
-Mi doktori lako lepimo dijagnoze, a pacijenti treba da žive sa njima.
Mislim da nemate ama baš nijedan simptom angine pectoris a ako želite
i da je sprečite pozabavite se malo faktorima kardiovaskularnog rizika
(ako ih imate): gojaznost, pušenje, povišene masnoće u krvi,
hipertenzija, dijabetes...Crvenilo koje opisujete je najverovatnije
neurodermatitis i nije bolest, već reakcija preosetljivog organizma.
Poštovani doktore Perišiću,
Zovem se Mirko, imam 49 godina, visok 184, težak 95 kolograma. U
proteklih godinu ipo dana imao sam u dva navrata napade PSVT i tom
prilikom broj otkucaja je bio od 250 do 280 u minutu. Posle ukazane
pomoći i lečenja u intenzivnoj nezi, srčani ritam se normalizuje
posle 3 - 4 sata. Ispitivanja sam radio u VB Niš i VMA Beograd gde je
rađen EHO srca i nađen obostrani prolaps mitralne valvule, dominira
prolaps zadnjeg, MR 1+. Aortni koren proširen do 4,4cm, dok je
ascedeni deo izmenjen, proširen do 5,1cm, aortna valvula trivelarna.
Blaga AR do 1+. Nalaz selektivne koronarografije:A.Cx je dilatirana u
proksimalnom i medijalnom segmentu, na DKA vidi se umerena stenoza pre
odvajanja PD. Takođe pronađena je i praezofagealna hijatalna hernija.
Dg. na otpustu su Prolapsus valv. mitralis i Arrhythmia abs.
paroximalis. Od terapije sam dobio: Midol 1/2, Plavix 75mg 1x1, Sotalol
40 mg 2x1, Isosrb R 1+1+0 i Bromazepam 1,5mg 2x1. Navedenu Th. redovno
koristim, stim šro na savet!
lekara više ne korstim Plavix i Isosrb. U poslednje vreme osećam
bolove u grudima u predelu grudne kosti koji su manifestuju kao stalni
pritisak a često se dešava i da ostanem bez daha. Podseti me u tim
prenucima na početak napada tahiaritmije što me dodatno uznemiri.
Nekada to prođe brzo ali češće to traje malo duže. Nisam pušač i
nemam povećane trigliceride i holesterol. Molim Vas doktore da mi
odgovorite da li je u mom slučaju dovoljna medikamentozna terapija ili
je potreban drugačiji tretman. O nekim metodama sam čuo da se rade u
Beogradu na Internoj A klinici kod profesora Grujića. Sve pohvale za
ovaj izuzetan sajt. Unapred hvala!
Poštovani Mirko,
frekvenca srca između 259 u 280 se veoma tećko podnosi jer je pri toj
frekvenci rad srca neefikasan tako da mislim da je frekvenca morala
biti manja ili je u pitanju frekvenca pretkomora. Moguća dijagnoza kod
Vas je: Preekscitacioni sindrom eventualno WPW sindrom, i u tom
slučaju bi Vam trebala intervencija elektrofiziologa(to je profesor
Grujić ) u KC Srbije ili na Institutu DEDINJE. Odluka o
elektrofiziologiji treba da se zasniva na podatku kako često imate
napade PSVT, koliko je visoka frekvenca i koliko Vam smetaju.Ako se
napadi budu javljali češće od jednom u 3 meseca uradite
elektrofiziološko ispitivanje,
Postovani Dr Perisicu,
Znam da ste prezauzeti,ali Vas preklinjem da mi sto pre
odgovorite.Proveravao sam krvnu sliku i radjen mi je ultrazvuk
abdomena; ultrazvuk je odlican BOGU hvala,a dijagnoza je
Hyperlipoproteinaemia IIa,sindrom smanjene glikozne tolerancije i
obesitas.
Imam 35 godina i 6-7 kilograma viska tj. samo mi je stomak malo
veci...ne pijem pivo zaista, ali sam strastven pusac i veoma cesto pod
stresom zbog prirode svog posla i uopste stanja u kom zivimo svi mi
danas.
Glukoza mi je 6.1, trigliceridi 1.43, ukupan holesterol 5.12, HDL-1.12,
LDL-3.4, a indeks arteroskleroze 3.0, sedimentacija 5/11.
Inace,pijem presolol od 50 mg ujutru i uvece,pa sam sada jako zabrinut
sta se to desava. Koliko sam mogao naci po knjigama i internetu-nasao
sam, ali mi je jako stalo do Vaseg misljenja. Inace,MORAM NAPOMENUTI da
sam vece i jutro tj.sat vremena pred vadjenje krvi pio malo zasladjenu
kafu.
Da li je to kod mene alarmantno?
Da li je taj holesterol koji je na gornjoj granici od Presolola, jer
sam cuo da beta-blokatori uticu na holesterol i secer u krvi. Da li je
potrebno promeniti lek?
Moram napomenuti i to da mi je majka dijabeticar, pa me to jos vise
plasi i sekira.
Krenuo bih sa kapima od articoke (to je sasvim prirodno), a pijem i
Oligogal Se (vitamine A,C,E i selen); povremeno i uzmem bromazepam ili
bensendin.
Izvinite molim Vas, nadam se da cete me razumeti, a i supruga me je
naterala da Vam pisem, jer je u panici i strahu zbog mene. Hvala Vam
Doktore najlepse.
Ocekujem Vas brz odgovor.
Sindrom smanjene glukozne tolerancije nije još uvek bolest nego stanje
koje predhodi dijabetesu. Osobe sa smanjenom glukoznom tolerancijom
imaju veliki rizik da obole od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti,
ali te osobe još uvek nisu bolesne.
Da bi se postavila dijagnoza smanjene glukozne tolerancije, potrebno je
da se proveri vrednost glikemije našte, to znači da se najmanje 8
sati pre jutarnjeg vađenja krvi ne unosi ništa što ima kalorijsku
vrednost.Ako bi vrednosti glikemije bile iznad referentnih, radi se
test opterećenja šećerom koji daje tačnu odrednicu zdravstvenog stanja.
Što se tiče dijagnoze Hiperlipoproteeinemije, nije mi jasno kako je
ona postavljena s obzirom da su Vam vrednosti lipidnog statusa u
granicama normale. Za terapiju bilo koje bolesti je rano a kako imate
svega 35 godina (i stomak) krenite sa vežbanjem. Porodična anamneza
dijabetesa nalaže da proveravate šećer u krvi 2 puta godišnje.
Vi verovatno imate abdominalni tip gojaznosti (ako je obim struka veći
od 102 cm) i zaista bi bilo važno da smršate.
Postovani doktore Perisic, Hocete li mi,molim Vas,odgovoriti na sledeca pitanja? Sta vise opterecuje srce: fizicka aktivnost 1 (jedan) sat nakon jela i uzimanja lekova za hipertenziju ili fizicka aktivnost 2 (dva) sata nakon jela i uzimanja lekova za hipertenziju I ako ni jedno ni drugo nije dobro, kada preporucujete vezbanje, nakon rucka (prvog obilnog obroka).Rijec je o fizickim aktivnostima srcanog bolesnika sa dijabetesom i hipertenzijom. Hvala puno. Vesna Cetkovic
Poštovana Vesna,
Fizička aktivnost se preporučuje posle obroka onoliko vremena koliko
je potrebno da se hrana evakuiše iz želuca tako da je po mom
mišljenju brojka od 2 sata ispravna. S obzirom da pacijent ima i
dijabetes mora se voditi računa da previše fizičke aktivnosti može
oboriti šećer u krvi.
Postovani, Zelela bih da znam da li je toplota u prstima na nogama znak lose cirkulacije. Naime, moj svekar, star 66 godina,inace jako dobrog zdravlja, kada sedi oseca veliku vrucinu u noznim prstima. Dok je u pokretu ne oseca nikakve promene. Da li je to znak neke bolesti? Unapred hvala!
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Odgovor je u domenu vaskularnog hirurga ili neurologa.
Poštovani, Prošle godine u julu mesecu imali smo smrtni slučaj u porodici.Suprugov ujak (49 god)je preminuo iznenada od infarkta. Tada smo na insistiranje moje svekrve i suprug i ja otišli na pregled kod kardiologa, koji nam je uradio EKG.Suprugov nalaz je bio dobar, ali meni je rečeno da imam veoma blagu anginu pektoris. Sem nervoze i unutrašnje napetosti ja ništa nisam osetila. Moram da priznam da sam jako velik paničar, kao i da sam se veoma opteretila tom vešću. Imam 39 godina i mislim da me hvata neka vrsta predklimaksa, naime imam često nalete vrućine. Ono što me zabrinjava je što mi gornji deo dekoltea često crven (na dodir pobeli), čak osetim i neko žarenje ispod kože u tom predelu. Molim Vas odgovorite mi, da li je to od srca (možda simptom angine p., posledica volunga ili sam ja konstantno napeta?). Recite mi inače koji su simptomi angine p., odnosno šta ja trebam da osetim ili neosetim? Unapred hvala
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Jedan moj kolega je imao rečenicu: -Mi doktori lako lepimo dijagnoze, a pacijenti treba da žive sa njima. Mislim da nemate ama baš nijedan simptom angine pectoris a ako želite i da je sprečite pozabavite se malo faktorima kardiovaskularnog rizika (ako ih imate): gojaznost, pušenje, povišene masnoće u krvi, hipertenzija, dijabetes...Crvenilo koje opisujete je najverovatnije neurodermatitis i nije bolest, već reakcija preosetljivog organizma.
Poštovani doktore Perišiću, Zovem se Mirko, imam 49 godina, visok 184, težak 95 kolograma. U proteklih godinu ipo dana imao sam u dva navrata napade PSVT i tom prilikom broj otkucaja je bio od 250 do 280 u minutu. Posle ukazane pomoći i lečenja u intenzivnoj nezi, srčani ritam se normalizuje posle 3 - 4 sata. Ispitivanja sam radio u VB Niš i VMA Beograd gde je rađen EHO srca i nađen obostrani prolaps mitralne valvule, dominira prolaps zadnjeg, MR 1+. Aortni koren proširen do 4,4cm, dok je ascedeni deo izmenjen, proširen do 5,1cm, aortna valvula trivelarna. Blaga AR do 1+. Nalaz selektivne koronarografije:A.Cx je dilatirana u proksimalnom i medijalnom segmentu, na DKA vidi se umerena stenoza pre odvajanja PD. Takođe pronađena je i praezofagealna hijatalna hernija. Dg. na otpustu su Prolapsus valv. mitralis i Arrhythmia abs. paroximalis. Od terapije sam dobio: Midol 1/2, Plavix 75mg 1x1, Sotalol 40 mg 2x1, Isosrb R 1+1+0 i Bromazepam 1,5mg 2x1. Navedenu Th. redovno koristim, stim šro na savet! lekara više ne korstim Plavix i Isosrb. U poslednje vreme osećam bolove u grudima u predelu grudne kosti koji su manifestuju kao stalni pritisak a često se dešava i da ostanem bez daha. Podseti me u tim prenucima na početak napada tahiaritmije što me dodatno uznemiri. Nekada to prođe brzo ali češće to traje malo duže. Nisam pušač i nemam povećane trigliceride i holesterol. Molim Vas doktore da mi odgovorite da li je u mom slučaju dovoljna medikamentozna terapija ili je potreban drugačiji tretman. O nekim metodama sam čuo da se rade u Beogradu na Internoj A klinici kod profesora Grujića. Sve pohvale za ovaj izuzetan sajt. Unapred hvala!
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Poštovani Mirko, frekvenca srca između 259 u 280 se veoma tećko podnosi jer je pri toj frekvenci rad srca neefikasan tako da mislim da je frekvenca morala biti manja ili je u pitanju frekvenca pretkomora. Moguća dijagnoza kod Vas je: Preekscitacioni sindrom eventualno WPW sindrom, i u tom slučaju bi Vam trebala intervencija elektrofiziologa(to je profesor Grujić ) u KC Srbije ili na Institutu DEDINJE. Odluka o elektrofiziologiji treba da se zasniva na podatku kako često imate napade PSVT, koliko je visoka frekvenca i koliko Vam smetaju.Ako se napadi budu javljali češće od jednom u 3 meseca uradite elektrofiziološko ispitivanje,
Postovani Dr Perisicu, Znam da ste prezauzeti,ali Vas preklinjem da mi sto pre odgovorite.Proveravao sam krvnu sliku i radjen mi je ultrazvuk abdomena; ultrazvuk je odlican BOGU hvala,a dijagnoza je Hyperlipoproteinaemia IIa,sindrom smanjene glikozne tolerancije i obesitas. Imam 35 godina i 6-7 kilograma viska tj. samo mi je stomak malo veci...ne pijem pivo zaista, ali sam strastven pusac i veoma cesto pod stresom zbog prirode svog posla i uopste stanja u kom zivimo svi mi danas. Glukoza mi je 6.1, trigliceridi 1.43, ukupan holesterol 5.12, HDL-1.12, LDL-3.4, a indeks arteroskleroze 3.0, sedimentacija 5/11. Inace,pijem presolol od 50 mg ujutru i uvece,pa sam sada jako zabrinut sta se to desava. Koliko sam mogao naci po knjigama i internetu-nasao sam, ali mi je jako stalo do Vaseg misljenja. Inace,MORAM NAPOMENUTI da sam vece i jutro tj.sat vremena pred vadjenje krvi pio malo zasladjenu kafu. Da li je to kod mene alarmantno? Da li je taj holesterol koji je na gornjoj granici od Presolola, jer sam cuo da beta-blokatori uticu na holesterol i secer u krvi. Da li je potrebno promeniti lek? Moram napomenuti i to da mi je majka dijabeticar, pa me to jos vise plasi i sekira. Krenuo bih sa kapima od articoke (to je sasvim prirodno), a pijem i Oligogal Se (vitamine A,C,E i selen); povremeno i uzmem bromazepam ili bensendin. Izvinite molim Vas, nadam se da cete me razumeti, a i supruga me je naterala da Vam pisem, jer je u panici i strahu zbog mene. Hvala Vam Doktore najlepse. Ocekujem Vas brz odgovor.
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Sindrom smanjene glukozne tolerancije nije još uvek bolest nego stanje koje predhodi dijabetesu. Osobe sa smanjenom glukoznom tolerancijom imaju veliki rizik da obole od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ali te osobe još uvek nisu bolesne. Da bi se postavila dijagnoza smanjene glukozne tolerancije, potrebno je da se proveri vrednost glikemije našte, to znači da se najmanje 8 sati pre jutarnjeg vađenja krvi ne unosi ništa što ima kalorijsku vrednost.Ako bi vrednosti glikemije bile iznad referentnih, radi se test opterećenja šećerom koji daje tačnu odrednicu zdravstvenog stanja. Što se tiče dijagnoze Hiperlipoproteeinemije, nije mi jasno kako je ona postavljena s obzirom da su Vam vrednosti lipidnog statusa u granicama normale. Za terapiju bilo koje bolesti je rano a kako imate svega 35 godina (i stomak) krenite sa vežbanjem. Porodična anamneza dijabetesa nalaže da proveravate šećer u krvi 2 puta godišnje. Vi verovatno imate abdominalni tip gojaznosti (ako je obim struka veći od 102 cm) i zaista bi bilo važno da smršate.
Postovani doktore Perisic, Hocete li mi,molim Vas,odgovoriti na sledeca pitanja? Sta vise opterecuje srce: fizicka aktivnost 1 (jedan) sat nakon jela i uzimanja lekova za hipertenziju ili fizicka aktivnost 2 (dva) sata nakon jela i uzimanja lekova za hipertenziju I ako ni jedno ni drugo nije dobro, kada preporucujete vezbanje, nakon rucka (prvog obilnog obroka).Rijec je o fizickim aktivnostima srcanog bolesnika sa dijabetesom i hipertenzijom. Hvala puno. Vesna Cetkovic
Odgovoreno: 03. 04. 2007.Poštovana Vesna, Fizička aktivnost se preporučuje posle obroka onoliko vremena koliko je potrebno da se hrana evakuiše iz želuca tako da je po mom mišljenju brojka od 2 sata ispravna. S obzirom da pacijent ima i dijabetes mora se voditi računa da previše fizičke aktivnosti može oboriti šećer u krvi.
Prikazano 2866-2870 od ukupno 2914 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima