Postovani dr Perisicu,
od preksinoc je otac moje tridesetdvogodisnje kume Natase u bolnici
"Sveti
Sava" u Beogradu usled tezeg mozdanog udara. Naravno, kao i uvek, ovo je
doslo iznenada i neocekivano. On moze da komunicira sa okolinom, hrane
ga,
ali mu je oduzeta desna strana. Natasu zbunjuje to sto joj lekari ne
daju
nikakve jasne odgovore u vezi prognoze njegovog ozdravljenja, osim da je
u
zivotnoj opasnosti. To je naravno tesko prihvatiti.
Kolike su sanse da on ozdravi, kakve posledice moze tezi mozdani udar
ostaviti na organizam? Zao mi je sto nemam vise informacija, znam samo
da
nije bilo nikakvog krvarenja.
Unapred hvala na odgovoru,
Danijela
Poštovana Danijela, Vaše pitanje je iz oblasti neurologije i ja ne bih
mogao
da Vam dam kvalitetan odgovor ali na ovom sajtu to može da uradi neurolog.
Postovani doktore Perisicu,imam 22 godine,prije 5 godina sam imao
miokarditis,koji nazalost nije pravilno zalijecen,izazvan koksaki
virusom!Imam tahikardiju,u Podgorici mi je prije 6 mjeseci predlozen
pejsmejker na osnovu izvjestaja holter monitoringa gdje sam imao 20
pauza
preko 2s,170 epizoda tahikardije,max.srcana frekvencija 170 u minuti
preko
dana i bradikardijom preko noci kada se iregistruju pauze sa
min.frekvencijom od 33 u minuti.Neposredno pred spavanje te veceri sam
popio
1\4 propranolola.Bio sam na Ikvb Dedinje,trebao sam da radim
elektrofiziolosko ispitivanje kod dr Velibora Ristica,medjutim on je
sagledavajuci holter izvjestaj i ostale prethodne ekg
izvjestaje,zakljucio
da ne treba da radim to ispitivanje kao i da ne treba pejsmejker.Njegova
dijagnoza je sick sinus sindrom.Uzimao sam presolol tab po 2\4 na dan od
100mg do prije 20-ak danqa kada sam po zahtjevu drRistica uradio drugi
holter,ovog puta bez terapije.Na tom izvjestaju postoji 141 epizoda
tahikardije!
preko dana sa max frekv od 141 otkucaj u minuti i bradikardijom u
toku
noci sa min frekv. od 45 u minuti i detektovanom pauzom od 2.2s.od tada
ne
pijem redovno terapiju,vec samo po potrebi.Medjutim zadnjih dana imam
jedan
novi problem,ortostatsku hipotenziju.Kad ustanem imam naglo povecanje
srcane
frekvencije,osjecaj velikog pritiska u glavi i grudima,i prosto se mnogo
zacrvenim u licu!To je zaista velika tegoba!recite mi molim Vas,sta bi
mogao
da bude uzrok svega toga i vidite li resenje kako ortostatske
hipotenzije
i
posledica miokarditisa!?S postovanjem Igor
Poštovani Igore,
Sick sinus sindrom se kod Vas manifestuje po tahikardno-bradikardnom
obliku
koji je vrlo neugodan za terapiju. Usporavanjem brzih ritmova potencira se
bradikardija, a njenim ubrzavanjem se provociraju brzi ritmovi. Složio bih
se sa mojim kolegom i prijateljem dr Ristićem sa DEDINJA da Vam u ovom
trenutku ne treba pejsmejker ali tu opciju treba imati na umu jer je
nekada
to jedino rešenje. Zašto? Zato što ste sa pejsmejkerom zaštićeni od sporih
ritmova (pejsmejker ne dozvoljava da frekvenca padne ispod programirane
vrednosti, recimo 60 u minuti ) a brzi ritmovi se mogu kontrolisati
lekovima
koji ne obaraju pritisak (Propafen, AMiodaron). Morate raditi i ultrazvuk
na
6 meseci da se ne desi uvećanje srčanih šupljina jer bi to zahtevalo novu
i
drugačiju terapiju.
Fibrilo flater pretkomora je poremećaj u stvaranju impulsa u sinusnom
čvoru
gde se umesto regularnog i pravilnog ritma frekvence 60 go 80 u minuti
registruje pretkomorska aktivnost od preko 300 impulsa u minuti. Neki od
njih bivaju prevedeni kroz AV čvor u komoru što rezultira aritmijom komora
koja se naziva apsolutna. Ako je leva pretkomora manja od 40mm pokušava se
prevođenje u sinusni ritam a ako je apsolutna aritmija definitivan nalaz,
onda se kontroliše frekvenca da bude blizu fiziološkim granicama. Leči se
antiaritmicima iz više grupa.
Poštovani doktore,
Moja tetka ima 50 godina i u poslednjih mesec dana povišen pritisak (
160/100 ).
Pije Hemokvin od 10 mg i interesuje je kako taj lek reaguje na
organizam.
Unapred hvala
Hemokvin spada u grupu ACE inhibitora (inhibitori konvertujućeg enzima).
Angiotenzin 1 (nema hipertenzivni efekat)
1 u 2 pretvara enzim konvertaza, tu deluje ACE grupa
Angiotenzin 2 (ima jak hipertenzivni efekat)
Postovani gospodine Perisic!
Nadam se da pitanje postavljam na pravom mestu. Naime, majka ima
zakrcenje
leve karotide 80%, (analizu je uradio dr.Radak sa klinike Dedinje, ali
je
uradjena ovde kod nas u Vrscu).Po njegovom savetu, operacija je prilicno
hitna, ali majka jos ne zeli da joj se podvrgne. Najvecim delom iz
straha,
sta ce biti posle toga i koliko je operacija sigurna.Nisam bila sa njom
kada
je imala pregled, pa nisam sigurna da li mi je sve dobro ispricala.U
poslednje vreme primecujem prilicnu zaboravnost, sto ona opravdava
svojim
godinama (58), ili je ne priznaje. Inace od faktora rizika ima
hipertenziju,
hiperlipemiju, dijabetes, pomalo je gojazna i strastveni je pusac.Da li
treba da je pozurujemo, i kakvi su rizici pre i posle operacije?
Unapred zahvalna zabrinuta cerka
Natasa Trifunovic
Poštovana Nataša Trifunović,
Vaše pitanje je u domenu neurologa i vaskularnog hirurga ali po mom
mišljenju operacija je potrebna u što skorije vreme. Rizici su pre svega
"šlog" i slabost moždane cirkulacije.
Postovani dr Perisicu, od preksinoc je otac moje tridesetdvogodisnje kume Natase u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu usled tezeg mozdanog udara. Naravno, kao i uvek, ovo je doslo iznenada i neocekivano. On moze da komunicira sa okolinom, hrane ga, ali mu je oduzeta desna strana. Natasu zbunjuje to sto joj lekari ne daju nikakve jasne odgovore u vezi prognoze njegovog ozdravljenja, osim da je u zivotnoj opasnosti. To je naravno tesko prihvatiti. Kolike su sanse da on ozdravi, kakve posledice moze tezi mozdani udar ostaviti na organizam? Zao mi je sto nemam vise informacija, znam samo da nije bilo nikakvog krvarenja. Unapred hvala na odgovoru, Danijela
Odgovoreno: 29. 05. 2007.Poštovana Danijela, Vaše pitanje je iz oblasti neurologije i ja ne bih mogao da Vam dam kvalitetan odgovor ali na ovom sajtu to može da uradi neurolog.
Postovani doktore Perisicu,imam 22 godine,prije 5 godina sam imao miokarditis,koji nazalost nije pravilno zalijecen,izazvan koksaki virusom!Imam tahikardiju,u Podgorici mi je prije 6 mjeseci predlozen pejsmejker na osnovu izvjestaja holter monitoringa gdje sam imao 20 pauza preko 2s,170 epizoda tahikardije,max.srcana frekvencija 170 u minuti preko dana i bradikardijom preko noci kada se iregistruju pauze sa min.frekvencijom od 33 u minuti.Neposredno pred spavanje te veceri sam popio 1\4 propranolola.Bio sam na Ikvb Dedinje,trebao sam da radim elektrofiziolosko ispitivanje kod dr Velibora Ristica,medjutim on je sagledavajuci holter izvjestaj i ostale prethodne ekg izvjestaje,zakljucio da ne treba da radim to ispitivanje kao i da ne treba pejsmejker.Njegova dijagnoza je sick sinus sindrom.Uzimao sam presolol tab po 2\4 na dan od 100mg do prije 20-ak danqa kada sam po zahtjevu drRistica uradio drugi holter,ovog puta bez terapije.Na tom izvjestaju postoji 141 epizoda tahikardije! preko dana sa max frekv od 141 otkucaj u minuti i bradikardijom u toku noci sa min frekv. od 45 u minuti i detektovanom pauzom od 2.2s.od tada ne pijem redovno terapiju,vec samo po potrebi.Medjutim zadnjih dana imam jedan novi problem,ortostatsku hipotenziju.Kad ustanem imam naglo povecanje srcane frekvencije,osjecaj velikog pritiska u glavi i grudima,i prosto se mnogo zacrvenim u licu!To je zaista velika tegoba!recite mi molim Vas,sta bi mogao da bude uzrok svega toga i vidite li resenje kako ortostatske hipotenzije i posledica miokarditisa!?S postovanjem Igor
Odgovoreno: 21. 05. 2007.Poštovani Igore, Sick sinus sindrom se kod Vas manifestuje po tahikardno-bradikardnom obliku koji je vrlo neugodan za terapiju. Usporavanjem brzih ritmova potencira se bradikardija, a njenim ubrzavanjem se provociraju brzi ritmovi. Složio bih se sa mojim kolegom i prijateljem dr Ristićem sa DEDINJA da Vam u ovom trenutku ne treba pejsmejker ali tu opciju treba imati na umu jer je nekada to jedino rešenje. Zašto? Zato što ste sa pejsmejkerom zaštićeni od sporih ritmova (pejsmejker ne dozvoljava da frekvenca padne ispod programirane vrednosti, recimo 60 u minuti ) a brzi ritmovi se mogu kontrolisati lekovima koji ne obaraju pritisak (Propafen, AMiodaron). Morate raditi i ultrazvuk na 6 meseci da se ne desi uvećanje srčanih šupljina jer bi to zahtevalo novu i drugačiju terapiju.
Doktore, da li mozete da mi kazete sta je Fibrilo - flatter atriorium i kako se leci? Hvala
Odgovoreno: 21. 05. 2007.Fibrilo flater pretkomora je poremećaj u stvaranju impulsa u sinusnom čvoru gde se umesto regularnog i pravilnog ritma frekvence 60 go 80 u minuti registruje pretkomorska aktivnost od preko 300 impulsa u minuti. Neki od njih bivaju prevedeni kroz AV čvor u komoru što rezultira aritmijom komora koja se naziva apsolutna. Ako je leva pretkomora manja od 40mm pokušava se prevođenje u sinusni ritam a ako je apsolutna aritmija definitivan nalaz, onda se kontroliše frekvenca da bude blizu fiziološkim granicama. Leči se antiaritmicima iz više grupa.
Poštovani doktore, Moja tetka ima 50 godina i u poslednjih mesec dana povišen pritisak ( 160/100 ). Pije Hemokvin od 10 mg i interesuje je kako taj lek reaguje na organizam. Unapred hvala
Odgovoreno: 21. 05. 2007.Hemokvin spada u grupu ACE inhibitora (inhibitori konvertujućeg enzima). Angiotenzin 1 (nema hipertenzivni efekat) 1 u 2 pretvara enzim konvertaza, tu deluje ACE grupa Angiotenzin 2 (ima jak hipertenzivni efekat)
Postovani gospodine Perisic! Nadam se da pitanje postavljam na pravom mestu. Naime, majka ima zakrcenje leve karotide 80%, (analizu je uradio dr.Radak sa klinike Dedinje, ali je uradjena ovde kod nas u Vrscu).Po njegovom savetu, operacija je prilicno hitna, ali majka jos ne zeli da joj se podvrgne. Najvecim delom iz straha, sta ce biti posle toga i koliko je operacija sigurna.Nisam bila sa njom kada je imala pregled, pa nisam sigurna da li mi je sve dobro ispricala.U poslednje vreme primecujem prilicnu zaboravnost, sto ona opravdava svojim godinama (58), ili je ne priznaje. Inace od faktora rizika ima hipertenziju, hiperlipemiju, dijabetes, pomalo je gojazna i strastveni je pusac.Da li treba da je pozurujemo, i kakvi su rizici pre i posle operacije? Unapred zahvalna zabrinuta cerka Natasa Trifunovic
Odgovoreno: 21. 05. 2007.Poštovana Nataša Trifunović, Vaše pitanje je u domenu neurologa i vaskularnog hirurga ali po mom mišljenju operacija je potrebna u što skorije vreme. Rizici su pre svega "šlog" i slabost moždane cirkulacije.
Prikazano 2826-2830 od ukupno 2914 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima