Celijakija i intolerancija na gluten

Pšenica je jedna od najrasprostranjenijih žitarica, prisutna u ljudskoj ishrani već 10.000 godina. Proizvodi od celog zrna pšenice donose brojne koristi za zdravlje.

Iz čega se sastoji pšenično zrno?

Glavni sastojak zrna su ugljeni hidrati, među kojima dominira skrob, dok su vitamini i minerali najviše prisutni u omotu i klici.

Dijetetska vlakna, posebno iz celog zrna, igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, smanjujući rizik od:

• karcinoma kolona,
• kardiovaskularnih bolesti,
• dijabetesa tipa 2 i
• gojaznosti.

Gluten, protein prisutan u pšenici, raži i ječmu, ključan je za elastičnost i kvalitet pekarskih proizvoda, ali se koristi i u industriji hrane, lekovima i kozmetici.

Gluten može da izazove:

• nadutost stomaka,
• bolove u stomaku,
• lošu probavu,
• kiselinu u želucu,
• razdražljivost,
• izostanak stolice,
• polensku groznicu,
• osetljivost creva,
• bolove u zglobovima,
• migrenu,
• intenzivnu glad,
• hroničan umor,
• probleme sa spavanjem i teško disanje,
• depresiju.

Iako sve više ljudi bez medicinskih indikacija prelazi na bezglutensku ishranu, nauka ukazuje da je ona neophodna samo za osobe sa celijakijom, alergijom na pšenicu ili ne-celijačnom osetljivošću na gluten. Za ove osobe jedini lek je bezglutenska ishrana.

Šta je celijakija?

Celijakija je doživotno, imunski posredovano oboljenje. Kod genetski predisponiranih osoba, gluten koji je unet hranom aktivira imuni sistem. Tako neadekvatno aktiviran imuni sistem prevashodno dovodi do oštećenja sluznice tankog creva, ali i bilo kog drugog organa u ljudskom telu.

Celijakija nije retka. Procena je da 1 - 3% opšte populacije ima celijačnu bolest, zbog čega se svrstava u najčešće hronične bolesti digestivnog trakta. 

Za razliku od celijakije, intolerancija na gluten, odnosno ne-celijačna gluten senzitivnost je stanje u kojem osoba oseća tegobe nakon konzumiranja hrane sa glutenom, ali svi nalazi u krvi su uredni i nema oštećenja sluznice tankog creva. 

Koji su simptomi celijakije? 

Simptomi celijakije su vrlo različiti. Neke osobe će imati izražene tegobe nakon uzimanja i najmanje količine glutena, dok će druge osobe imati vrlo blage tegobe kojima neće pridavati značaj. Neke osobe mogu biti asimptomatske, i njih najčešće dijagnostikujemo u sklopu skrininga.

Najčešće tegobe vezane za digestivni trakt su:

• mučnina,
• povraćanje,
• bolovi u trbuhu,
• hronična dijareja ili zatvor.

Ali, pacijenti ne moraju imati tegobe vezane za digestivni trakt. Simptomi i znaci bolesti mogu biti vezani za bilo koji organ u našem telu.

Pacijenti često opisuju da su se godinama osećali jako umorno, bez energije. Gubitak u telesnoj težini, odnosno nenapredovanje kod deteta treba odmah da pobudi sumnju na celijačnu bolest. Anemija, povišene transaminaze ili prisustvo još neke autoimunske bolesti iziskuje ispitivanje u pravcu celijakije.

Sve je veći broj pacijenata kojima je dijagnostikovana celijakija u sklopu ispitivanja infertiliteta. 

Kako se postavlja dijagnoza celijakije?

Ukoliko se sumnja da pacijent ima celijakiju, prvi korak u postavljanju dijagnoze je određivanje vrednosti specifičnih antitela u krvi. Dalji koraci će zavisiti od vrednosti antitela. Ukoliko su antitela izrazito povišena, više od 10 puta od normalnih vrednosti, dijagnoza celijačne bolesti se postavlja bez potrebe da se radi ezofagogastroduodenoskopija i biopsija sluznice tankog creva.

Povišena antitela, ali u manjoj meri, iziskivaće da se uradi endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva. Na osnovu histopatološkog nalaza, i u korelaciji sa serološkim analizama postavlja se dijagnoza celijačne bolesti.

Jedini mogući lek, koji osobama obolelim od celijakije omogućava normalan život, je striktna i doživotna dijeta bez glutena, a ukoliko se oboleli ne pridržavaju te dijete, može doći do oštećenja sluznice tankog creva, kao i do brojnih komplikacija koje proizilaze iz poremećaja varenja i apsopcije nutritivnih materija, pa čak i do maligniteta. Prisustvo glutena samo u tragovima u ishrani, koje ne izaziva simptome aktivne celijakije, takođe može izazvati upalu i oštećenje digestivnog trakta. 

Po postavljanju dijagnoze celijačne bolesti neophodno je da se osoba doživotno pridržava dijete bez glutena. Dijeta podrazumeva da se iz ishrane isključe:

• pšenica,
• raž i
• ječam.

Ova dijeta je izuzetno zahtevna upravo zbog rasprostranjene upotrebe glutena u industriji hrane i moguće kontaminacije bezglutenske hrane glutenom. 

Bezglutenska ishrana je ključna za osobe sa celijakijom i drugim oboljenjima izazvanim glutenom, ali nije opravdana za one koji nemaju medicinsku indikaciju. Bezglutensku dijetu ne treba shvatiti olako. 

Studije su pokazale da osobe sa celijakijom unose manje vlakana, gvožđa i kalcijuma, a značajno više prostih šećera i masti.  Zato je važno da ishrana osoba koje su na ovom režimu bude dobro izbalansirana i praćena od strane nutricioniste, kako bi se sprečili nutritivni deficiti.

Ukoliko je osoba obolela od celijačne bolesti deficijentna u nutritivnim materijama, lekar će propisati oralne suplemente vitamina i minerala koji su u manjku, a ukoliko je apsopcija kod ovih pacijenata ugrožena, suplementacija može biti i u vidu injekcija.

Kompletno izbacivanje glutena iz ishrane postepeno će smanjiti upalu u tankom crevu, zbog čega će simptomi brzo uminuti i osoba će se osećati bolje, a postojaća oštećenja će početi da zaceljuju. Kod dece, proces oporavka je još brži nego kod odrasle populacije. 

Trend prelaska na bezglutensku dijetu kod zdravih osoba često donosi više rizika nego koristi, upravo iz navedenih razloga. 

Zbog brojnih pozitivnih efekata glutena na zdravlje, osobe koje nemaju celijakiju ne bi trebalo olako da se odlučuju na ovakvu dijetu. Međutim, ukoliko sumnjate na intoleranciju na gluten ili celijakiju, pravovremena dijagnoza je od presudnog značaja.