Osobe koje sa godinama žele da očuvaju zdravu težinu ne bi trebalo da budu opsednute unosom masti, poručuje tim britanskih stručnjaka sa Instituta za metaboličku nauku pri Adenbrouk bolnici u Kembridžu.
Procenat kalorija koje čovek dobija iz masti, za razliku od onog dobijenog iz proteina i ugljenih hidrata, nije ni od kakvog uticaja na kilograme koje će "nabaciti" u nastupajućim godinama, izjavila je za Rojters vođa istraživanja dr Nita Foruhi.
Nije od važnosti ni kakve su masnoće u pitanju - zdrave ili nezdrave, odnosno nezasićene ili zasićene. Važno je samo da bude ishrana uravnotežena i da se redovno upražnjava fizička aktivnost.
Dr Foruhi i njene kolege su do ovakvog zaključka došli proučivši podatke iz velikog evropskog istraživanja o raku i ishrani, kojim je tokom 10 godina praćeno gotovo 90.000 ljudi iz šest zemalja EU.
Prosečan unos masnoća u ishrani ispitanika iznosio je između 31,5 i 36,5 procenata ukupnih kalorija. U proseku oni su dobijali po osminu kilograma godišnje. Analizom podataka o njihovoj ishrani utvrđeno je, međutim, da unos i vrsta masnoća nisu na to imali presudan uticaj.
To, naravno, ne znači da ljudi treba da jedu masnu hranu koliko god žele, jer bi to svakako bilo štetno po zdravlje, već samo da ne bi trebalo da budu opsednuti tim faktorom ishrane, ističe dr Foruhu.
Ona kao dobre navodi američke preporuke o ishrani, prema kojima unos masnoća treba da iznosi od 20 do 35 odsto ukupnih kalorija, a prednost pri tome treba dati masnoćama iz ribe, orašastih plodova i biljnih ulja.
Dr Faruhi zaključuje da se gomilanje kilograma sa godinama može efikasno sprečiti ako se ograniči konzumiranje alkohola, kao i hrani dodatih šećera i masti, jer oni povećavaju kalorijski unos ali imaju malu nutritivnu vrednost.
Treba, takođe, voditi računa da se vremenom ne povećavaju porcije hrane i da se redovno bude fizički aktivan.
Procenat kalorija koje čovek dobija iz masti, za razliku od onog dobijenog iz proteina i ugljenih hidrata, nije ni od kakvog uticaja na kilograme koje će "nabaciti" u nastupajućim godinama, izjavila je za Rojters vođa istraživanja dr Nita Foruhi.
Nije od važnosti ni kakve su masnoće u pitanju - zdrave ili nezdrave, odnosno nezasićene ili zasićene. Važno je samo da bude ishrana uravnotežena i da se redovno upražnjava fizička aktivnost.
Dr Foruhi i njene kolege su do ovakvog zaključka došli proučivši podatke iz velikog evropskog istraživanja o raku i ishrani, kojim je tokom 10 godina praćeno gotovo 90.000 ljudi iz šest zemalja EU.
Prosečan unos masnoća u ishrani ispitanika iznosio je između 31,5 i 36,5 procenata ukupnih kalorija. U proseku oni su dobijali po osminu kilograma godišnje. Analizom podataka o njihovoj ishrani utvrđeno je, međutim, da unos i vrsta masnoća nisu na to imali presudan uticaj.
To, naravno, ne znači da ljudi treba da jedu masnu hranu koliko god žele, jer bi to svakako bilo štetno po zdravlje, već samo da ne bi trebalo da budu opsednuti tim faktorom ishrane, ističe dr Foruhu.
Ona kao dobre navodi američke preporuke o ishrani, prema kojima unos masnoća treba da iznosi od 20 do 35 odsto ukupnih kalorija, a prednost pri tome treba dati masnoćama iz ribe, orašastih plodova i biljnih ulja.
Dr Faruhi zaključuje da se gomilanje kilograma sa godinama može efikasno sprečiti ako se ograniči konzumiranje alkohola, kao i hrani dodatih šećera i masti, jer oni povećavaju kalorijski unos ali imaju malu nutritivnu vrednost.
Treba, takođe, voditi računa da se vremenom ne povećavaju porcije hrane i da se redovno bude fizički aktivan.
Povezani tekstovi:
Porodica kao institucija je ključ rešavanja svakog problema,...
Kada se starija osoba oporavlja od preloma, njegova porodica...
Izuzetno je bitno blagovremeno reagovanje i posmatranje srod...
Pozitivna samoaktuelizacija je preduslov za odvijanje kvalit...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde