Fiziološki efekti biljnih vlakana

Rezultati ispitivanja sprovedenog u jednoj britanskoj klinici koja se bavi problemima probave pokazuju da: 65% ljudi navode neugodnost, umor, i probleme sa kožom kao simptome povezane sa opstipacijom, 25% žena navode nervozu i razdražljivost kao simptom neuredne stolice, 51 odsto žena navodi da se osećaju manje atraktivnim, 38% navodi da zbog opstipacije ili otkazuju dogovore ili odlaze ranije kući sa socijalnih skupova, a 68% navodi da opstipacija utiče na njihov seksualni život. 

Delotvornost biljnih vlakana

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje svakodnevni unos biljnih vlakana, kao dodataka ishrani u količini od 25-40 grama dnevno. To je stoga što su biljna vlakna od velike važnosti za funkcionisanje čitavog organizma, i imaju povoljan uticaj na neka od čestih oboljenja savremenog čoveka.

Kao naročito delotvorna biljna vlakna su se pokazala kod problema sa opstipacijom (zatvorom), povećanim nivoom holesterola, triglicerida i šećera u krvi, gojaznošću, divertikulozom i sindromom hroničnog umora.

Kad stolica „ne ide"

Posledice opstipacije nisu samo čisto fizičke prirode, već mogu da poremete život u celini. U današnje vreme, stres, dugotrajno sedenje na radnom mestu, kao i smanjena fizička aktivnost predstavljaju idealne uslove za razvoj ovog veoma neprijatnog stanja.Bolesti organa za varenje danas su veoma raširene.

Biljna vlakna su prirodni stimulans za nastanak crevne peristaltike (pokretanja glatkih mišića koji pokreću crevni sadržaj i dovode do njegovog izbacivanja iz organizma). Obe vrste vlakana, i rastvorljiva i nerastvorljiva, povećavaju masu stolice, vezuju vodu i olakšavaju redovno pražnjenje creva. Naročito pogodnim smatraju se nerastvorna vlakna, jer se nepromenjena izbacuju iz debelog creva, a na svom putu kroz digestivni trakt, zahvaljujući velikoj masi i vlažnosti, čiste zidove creva i skraćuju vreme zadržavanja hrane u crevima.

Vodite računa o tome kako se hranite, vegeterijnstvo i makrobiotika su poželjni ali u razumnim merama.

Brana za šećere

Rastvorna biljna vlakna deluju uglavnom u tankom crevu. Vezujući (upijajući) vodu, ona stvaraju želatinozno-sunđerastu  masu koja „zarobljava” molekule glukoze, i tako usporava resorpciju šećera, što rezultuje boljim metabolisanjem glukoze. Zahvaljujući tome ne dolazi do naglog skoka šećera u krvi dijabetičara posle obroka ili tzv. postprandijalne hiperglikemije. Tako se smanjuje i potreba za insulinom, hormonom koga proizvodi pankreas, i koji omogućava da naše telo iskoristi glukozu kao izvor energije.

Ukoliko se ne unosi dovoljno biljnih vlakana, pankreas je prinuđen da proizvodi velike količine insulina kako bi držao pod kontrolom nivo šećera u krvi, na koji je naš organizam veoma osetljiv. Što više slatkiša i šećera unesemo hranom, pankreas mora više da radi, što na kraju dovodi do njegovog iscrpljivanja, i do nastanka dijabetesa tipa II, koji se doskora vezivao za poznije godine. Nažalost, ovaj tip dijabetesa se danas sve češće javlja kod mlađih uzrasta, kao posledica pogrešnog načina ishrane i nedovoljnog unosa biljnih vlakana.

Vlakna imaju jak preventivni uticaj na ljude sa rizikom od obolevanja od dijabetesa tipa II. Kod ovog oblika dijabetesa postoji rezistencija, ili otpornost glukoze na insulin, pa nivo hormona insulina enormno raste  u krvi. Neke osobe koje boluju od dijabetesa dobijenog u zrelim godinama mogu držati pod kontrolom nivo šećera samo konzumirajući biljna vlakna kao dodatak ishrani.

Naučna javnost smatra da biljna vlakna, osim što ne dozvoljavaju nagli porast glikemije posle obroka usporavajući tranzit hrane kroz tanko crevo, direktno utiču na fenomen rezistencije na insulin. Buduće studije će se verovatno mnogo više baviti tim mehanizmima delovanja vlakana na insulinsku rezistenciju, jer je porast dijabetesa skoro epidemijskih razmera.

Danas u svetu ima registrovanih oko 200 miliona dijabetičara, a prema saopštenju International Diabetes Federation, 2025. godine se predviđa 333 miliona obolelih od dijabetesa. To je porast od preko 70 % tokom samo 20.

U Srbiji

I na našem području situacija je alarmantna: prema zvaničnim podacima, danas u Srbiji ima 500.000 dijabetičara. Ako se ova bolest bude širila sličnom brzinom kao u svetu, za dvadeset godina imaćemo skoro 700.000 obolelih.

Do porasta broja obolelih dolazi dobrim delom i zbog radikalnih promena u ishrani, odnosno kvalitetu ali i kvantitetu onoga što unosimo u organizam. Naime, konzumni šećer, veštački zaslađivači, slatkiši, bezalkoholna pića i sl. čine da današnji čovek konzumira godišnje onoliko šećera koliko se pre jednog veka unosilo tokom čitavog života. Danas, statistički podaci govore da prosečan Amerikanac unese godišnje više od 75 kg šećera kroz različite zaslađivače, sladolede, i bezalkoholna pića. To je 1,45 kg nedeljno, odnosno više od 200 grama šećera dnevno! Budući da imamo na raspolaganju samo jedan pankreas, i predefinisanu količinu beta ćelija koje luče hormon insulin, jasno je zašto je dijabetes tipa II poprimio razmere globalne epidemije.

Smanjenje holesterola

Rastvorna biljna vlakna deluju i na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Ona u dvanaestopalačnom crevu vezuju žučne kiseline od kojih nastaju žučne soli, i izbacuju ih putem stolice. Tako je onemogućena reapsorpcija žučnih kiselina iz tankog creva ponovo u jetru, gde se iz njih stvara LDL-holesterol. Smanjenje nivoa ovog tzv. „lošeg” holesterola u krvi direktno se odražava na usporavanje procesa arterioskleroze, što znači prevenciju srčanih bolesti, šloga i drugih bolesti krvnih sudova.

Kohortova studija

Najpoznatija studija, koja dokazuje uticaj biljnih vlakana na prevenciju srčanih bolesti, je čuvena Cohortova studija, koja je imala za cilj da ispita vezu između uzimanja biljnih vlakana i rizika od Koronarne bolesti. Godine 1986. ispitano je 43.757 muškaraca starosti od 40 do 75 godina, bez verifikovane koronarne bolesti, hipertenzije i dijabetesa. Imali su zadatak da ispune detaljan upitnik od 131 pitanja, koji meri korišćenje biljnih vlakana i nekih dodataka ishrani na bazi vlakana.

Rezultati ispitivanja

Po proteku 10 godina povećanog unosa dijetalnih vlakana, relativni rizik od infarkta miokarda je skoro dvostruko smanjen. Ova studija na muškarcima je pokazala da postoji obrnuta srazmera između uzimanja biljnih vlakana i rizika od infarkta miokarda, tj. što je unos vlakana veći, rizik od infarkta miokarda je manji.

Druga velika studija je tzv. Škotska studija. Ispitivanje je izvršeno na  10.359 ispitanika oba pola, starosti od 40 do 59 godina. Ispitivanje je pokazalo da su vlakna jednako kardioprotektivna u oba pola.

Ovi rezultati nagoveštavaju da su vlakna, nezavisno od unosa masnoće, vrlo važna dijetetska komponenta u prevenciji Koronarne bolesti.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde