Metabolički sindrom kod dece

Sve je veći broj dece u Srbiji koja boluju od dijabetesa tipa 2, što  je zapravo posledica metaboličkog sindroma i poražavajuće statistike da  je svako treće dete u Srbiji gojazno.

Šta je metabolički sindrom?

Preveliki obim struka, zajedno sa određenim anomalijama krvi, povećava opasnost od dijabetesa ili infarkta. Šta kažu istraživanja.

Godine 1947. doktor Žan Vag je insistirao na važnosti, u pogledu pacijenta sa viškom kilograma, razlike između građe u obliku jabuke i one u obliku kruške. Njegova ideja se sastojala u tome da što su kilogrami više nagomilani na stomaku i gornjem delu tela, to je opasnost po zdravlje veća. 

S druge strane, ako su obline veće u donjem delu tela, opasnost je manja. Ova tvrdnja je nedavno potvrđena istraživanjima sprovedenim u Kanadi koja su pokazala da, pri istoj telesnoj težini, kod osoba sa viškom kilograma pretežno na stomaku postoji veća opasnost od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, kao i od ateroskleroze (oboljenja arterija).

Metabolički sindrom predstavlja kombinaciju metaboličkih poremećaja koji su faktor rizika za nastanak dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih oboljenja. Odlikuje se sledećim poremećajima:

• centralna gojaznost (u predelu trbuha),
•  hipertenzija (povišen krvni pritisak),
• hiperlipidemija (povišen nivo  masnoća u krvi),
• insulinska rezitencija (otpornost tkiva na insulin).

Ovo stanje se ranije smatralo bolešću odraslih, ali je sve više prisutno  i u dečijoj populaciji. Istraživanja su pokazala da skoro 10% dece u svetu ima metabolički sindrom, sa većom učestalošću u uzrastu od 13 do  18 godina. Dostupni podaci za Srbiju navode da 37% gojazne dece ima metabolički sindrom, a da ostali imaju premetabolički sindrom (povećan obim struka i/ili još jedan faktor rizika, najčešće nizak HDL holesterol).

Karakteristike metaboličkog sidroma

Glavna karakteristika premetaboličkog i metaboličkog sindroma je gojaznost u predelu trbuha (centralna gojaznost). Da bismo rekli da dete ima metabolički sindrom, neophodno je prisustvo tri od pet kriterijuma:

• Povišen odnos obima struka i telesne visine:

-Deca iz Evrope i SAD:  ≥ 0.50 

-Deca iz Azije, Afrike i Južne Amerike ≥ 0.46

• Povišeni krvni pritisak:

Adolescenti 13 – 17 godina: krvni pritisak ≥ 130/80 mmHg 

Deca 6 – 12 godina: krvni pritisak ≥ 120/80 mmHg 

• Povišeni trigliceridi u krvi:

Uzrast 10 – 17 godina: trigliceridi ≥ 1.7 mmol/l 

Uzrast 6 – 9 godina: trigliceridi ≥ 1.25 mmol/l 

• Glukoza u krvi na prazan želudac ≥ 5.6 mmol/l
• HDL holesterol < 1.03 mmol/l. 

Faktori rizika za nastanak metaboličkog sindroma ko dece

Faktori rizika za razvoj metaboličkog sindroma kod dece su u manjoj meri genetska predispozicija, a u velikoj meri:

• gojaznost majke u trudnoći,
• sedentarni stil života,
• nepravilna ishrana,
• gojaznost,
• insulinska rezistencija,
• nedostatak vitamina D,
• nedovoljno sna,
• hronično zapaljenje ,
• poremećaj crevne mikrobiote.

„Važno je istaći da se u metaboličkom sindromu složenim hemijskim procesima u manjoj meri produkuje hormon sreće, pa je to još jedan uzrok sve učestalije pojave depresije i anksioznosti kod mladih”, ističe dr Kostić-Vučićević.

Prevencija metaboličkog sindroma kod dece

Blagovremena reakcija i preventiva su vrlo značajne, pa ukoliko i Vaše dete ima stomačić savetujemo pregled pedijatra koji će uraditi sledeće:

• izmeriti obim struka i visinu deteta,
• odrediti indeks telesne mase,
• izmeriti krvni pritisak detetu,
• uraditi biohemijske analize iz krvi (sa posebnim osvrtom na glukozu, holesterol sa dobrom i lošom frakcijom, trigliceride, insulin),
• odrediti tiroidni status deteta (procena funkcije štitne žlezde) i vitamina D.

Lečenje metaboličkog sindroma kod dece

Lečenje metaboličkog sindroma podrazumeva promenu stila života sa povećanjem fizičke aktivnosti uz pravilan režim ishrane. Za ovaj pristup je potrebna motivacija, disciplina i doslednost  cele porodice, što nekad nije lako. Međutim, ako znamo da ćemo ovim načinom obezbediti najbolji način da dete ozdravi, vredno je svakog našeg truda. 

Vreme provedeno u umerenoj fizičkoj aktivnosti je značajno povezano sa poboljšanjima u oblasti rada srca i metabolizma – obimu struka, sistoličkom krvnom pritisku, trigliceridima, HDL holesterolu i insulinu bez obzira na pol, starost, vreme merenja, vreme provedeno u sedenju i obim struka. 

U nekim situacijama lekar će morati da uključi i lekove za snižavanje krvnog pritiska, protiv insulinske rezistencije i za smanjivanje masnoća u krvi. Vrlo retko, u najtežim situacijama može biti predložen najradikalniji pristup u vidu barijatrijske hirurgije, (hirurgija za gubljenje telesne težine) koja podrazumeva različite procedure koje se izvode na osobama koje su gojazne.

Gubitak telesne težine se postiže smanjivanjem veličine želudca podesivom gastričnom trakom (adjustable gastric band) ili ulanjanjem dela želuca (rukav gastrektomija - sleeve gastrectomy ili biliopakreatično skretanje sa duodenalnom zamenom) ili resekcijom i skretanjem tankog creva pretvarajući ga u pouch (mala želudačna kesa) - gastrični bajpas.

Većina operacija za smanjenje telesne težine se izodi po principima minimalno invazivne hirurgije (laparoskopska hirurgija).