Holesterol - Dobar ili loš

Holesterol je vrsta masnoće koja se proizvodi u jetri, ali se unosi i hranom. Holesterol  je potreban za sintezu hormona iz grupe kortikostereoida, među kojima su i polni hormoni (estrogeni, progesteron, testosteron). Pored toga neophodan je za proizvodnju žucnih soli, bez kojih nema dobrog varenja masnoća u crevima. Holesterol je takođe neophodan za izgradnju ćelijske membrane.
Zbog svega toga može se reći da je holesterol prirodan sastojak organizma. On se nalazi u krvi svakog čoveka. Pod maximalnom koncentracija holesterola u krvi se smatra 5,2 mmol/l.

Uz  šećernu bolest, povišen krvni pritisak i pušenje, povećana koncentracija holesterola u krvi jedan je od četiri najvažnija faktora  rizika za koronarne bolesti, infarkt srca i moždani udar.

Kada se kaže ,,koncentracija holesterola u krvi” onda se misli na LDL (low densiti holesterol)holesterol male gustine i HDL (hight densiti holesterol) holesterol velike gustine.

HDL holesterol je koristan holesterol, jer štiti krvne sudove od ateroskleroze (zakrečavanja krvnih sudova). Poželjno je da njegova koncentracija u krvi bude jednaka  ili veća od 1,6mmol/l.

LDL holesterol je štetni holesterol, jer njegove čestice taloženjem u zidu krvnih sudova izazivaju aterosklerozu. Normalna koncentracija LDL holesterola treba da bude manja od 3,4 mmol.

Kod osoba koje imaju porodično opterećenje za infarkt srca, moždani udar ili su pušači, prva kontrola holesterola u krvi se preporučuje već u 20. godini života.

Ukoliko su vrednosti holesterola uredne preporučuje se dalja kontrola na svake tri godine za muškarce, ali tek nakon 45 godine života, a za žene jednom u tri godine i to posle 55 godine života. Zahvaljujući zaštitnom uticaju ženskog polnih hormona, estrogena, žene su u manjoj opasnosti od bolesti krvnih sudova i srca, ali samo do menopauze. Nakon toga preti im isti rizik kao i kod muškaraca, a ako imaju i faktore rizika mogućnost kardiovaskularnog rizika je čak i veća.

Muškarci su ugroženiji od žena, jer muški polni hormon testosteron snižava nivo "korisnog" HDL holesterola koji odstranjuju masne naslaga sa zidova krvnih sudova.

Većina osoba koje boluju od veoma povišene količine holesterola u krvi uslovljeno genetskom - naslednom predispozicijom nejčešće su normalne telesne težine ili su čak mršavije.

Ipak osobe sa povećanom telesnom težinom, posebno osobe koje višak masnog tkiva imaju u području trbuha tzv. središnja ili androidna debljina imaju povišeni holesterol u krvi. Masnoće nakupljene na tom delu tela lako se pokreću i lako odlaze u jetru gde iz njih nastaju lipoproteini koji se pretvaraju  u LDL. Zbog toga ova vrsta debljine (obim struka veći od 80cm, ili 94cm kod muškaraca), povećava opasnost od ateroskleroze i bolesti koje ona uzrokuje, a od kojih su najvaznije infarkt srca i moždani udar.

Predpostavlja se da je kod pola bolesnika s povišenom količinom holesterola u krvi uzrok nepravilna ishrana, kod ostalih genetska predispozicija. Najbolji način održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola je uravnotežena, raznovrsna ishrana.

Neke namirnice sadrže povećanu količinu zasićenih masnoća i holesterola kao jaja - žumance, iznutrice - kao džigerica i mozak. Masnoće životinjskog porekla kao puter, pavlaka, suhomesnati proizvodi, tvrdi punomasni sirevi, crveno meso, takođe sadrže zasićene masne kiseline koje dovode do porasta LDL holesterola.

Dakle, zdrava ishrana je ona u kojoj su zastupljene sve namernice, ali u kojoj se vodi računa o količinama namirnica. Važno je jesti dosta voća i povrća, a umesto crvenog mesa ribu.

Kod  genetski uslovljene povišene količine holesterola u krvi, uzimanje kontraceptiva može dodatno povećati koncentraciju holesterola u krvi, ali neće povisiti normalnu količinu holesterola kod zdravih žena.

Lekovi koji se koriste za lečenje hiperholesterolemije se zovu statini. Oni koče sintezu holesterola u jetri, a onda posredno potstiču uklanjanje holesterola u krvi. Prepisuje se za lečenje povišene količine holesterola u krvi ako se dijetalnom ishranom ne postigne željena vrednost. Spadaju među lekove sa najmanje nus pojava. Oštećenje mišića koje se manifestuje bolovima u mišićima je jedna od najčešćih,ali je i ona izuzetno retka.

Osobe čiji su otac, majka, deda, baka, sestra ili brat doziveli preuranjeni infarkt srca (za muškarce pre 55 godine, a za žene pre 65. godine života) u povečanom su riziku za infarkt srca i moždani udar. Takvim osobama se preporučuju redovni kontrolni pregledi uz merenje krvnog pritiska i odredjivanje holesterola u krvi.

---

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa holesterolom.

---